Prolećni izbori su dakle prilika za trening za predsedničke izbore 2022, koji su ujedno i prva šansa za pobedu opozicije.
Političke aktivnosti mogle bi da se podele na taktičke, strateške i incidentne.
Taktičke su teme za dan. Njima se akteri bave da bi održavali tempo. Opozicija da nametne teme i definiše svoje stavove, vlast da potvrdi svoju politiku ili baci prašinu u oči u slučaju da je ugrožena. U ovu grupu aktivnosti mogli bismo da podvedemo blokadu radova na Trgu republike na jednoj ili otvaranje neke strane fabrike na drugoj strani.
Incidentnim aktivnostima nazvali bismo one koje se teško ili nikako planiraju ali mogu da donesu natprosečno velike efekte. Takav bi bio upad u RTS na jednoj strani ili iznenadne smene korumpiranih funkcionera na drugoj.
Strateške su one aktivnosti koje nemaju poseban kratkoročan efekat, nisu više od vesti za dan, ali istovremeno postavljaju pretpostavke za buduća vremena. Odluka o bojkotu narednih izbora, bili oni samo parlamentarni ili i lokalni, baš takva je tema. Za budućnost opozicije i, posledično, političke dinamike u Srbiji, ovo je tema kojoj treba posvetiti svu pažnju u trenutnom političkom momentu.
Zatvorenikova dilema opozicije
Teorija igara bavi se odlukama koje manji broj aktera donosi u zadatim okolnostima. Zatvorenikova dilema je jedna od poznatijih pojava teorije igara. U pitanju je logički eksperiment, izazovna situacija u kojoj dva fizički razdvojena pritvorenika moraju da donesu odluku da li da izdaju onog drugog ili ne. Uslovi koji su im ponuđeni su sledeći:
- Ako izdate jedan drugog, dobićete obojica prosečnu kaznu zatvora;
- Ako jedan optuži drugog a drugi prvog ne, taj koji je izdao ide na slobodu a onaj drugi dobija maksimalnu zatvorsku kaznu;
- Ako niko nikog ne optuži, obojica dobijaju minimalnu kaznu zatvora.*
Pomalo čudna ideja koju zagovaraju bojkotaši je da će Zapad u slučaju opozicionog bojkota preusmeriti podršku sa Vučića ka njegovim protivnicima jer će to biti signal teškog autoritarizma. Primer Albanije pokazuje suprotno, a posebno je dopadljivo što u ovoj kalkulaciji nema očekivanja za podršku slobodama i demokratiji sa ruske strane, čak ni među opozicionim rusofilima. Ipak, ako bojkot izbora ima ikakav efekat, imaće ga samo ukoliko svi opozicioni akteri u njemu učestvuju. Kalkulacija liči na svojevrsnu zatvorenikovu dilemu:
- Ako svi učestvuju u bojkotu, mogući benefit je najveći – Vučić pred Zapadom gubi legitimitet a Zapad investira u opoziciju;
- Ako jedni bojkotuju a drugi ne, oni koji su bojkotovali mogu da stave ključ u bravu. Gube svaki legitimitet na srednji rok, ali i moguće budžetsko finansiranje. Bitnije – gube politički potencijal;
- U slučaju da svi izađu na izbore, opozicija može da osvoji značajan broj mandata, a svakako veći nego što sada ima. I da se bori.
Zvuči kao laka odluka, zar ne? Pa, i ne baš. Jer mora da se bori.
Bez nade i straha nema pobede
Dosadašnji bojkot republičkog i parlamenta lokalnih samouprava nije dao nikakve rezultate, izuzev što je podelio opoziciju na one koji su za pun bojkot i one koji su za delimičan ili nikakav. Ideje koje su nuđene kao alternative današnjem sistemu, nuđene su školski. Ko god da je plaćen za savete o slobodnoj zoni (zamrla posle 2 nedelje), otvorenom parlamentu (nejasno ni šta je) ili samom bojkotu, uradio je sjajan školski posao. Uostalom, taj što je savetovao nije ni pozvan da savete realizuje, mirna mu je duša. Ovo zvuči kao običan dan na Tviteru, zar ne?
Premda je opozicija danas daleko jača nego pre početka zagaslih protesta #1od5miliona, postoji sijaset propuštenih šansi za njen kvalitetniji razvoj. Samim tim i kvalitetniji razvoj političkog sistema. No, za prosutim mlekom ne treba plakati. Takođe, ne treba se previše obazirati na Tviter-savete, niti reči intelektualaca bez političkog uloga u igri.
Umesto toga, treba da se ovog momenta zasuku rukavi i počne priprema za prolećne izbore, uz svest da opozicija na njima neće pobediti. Najviše što od ovih izbora može da izvuče je parlamentarno utemeljenje, eventualno preuzimanje nekih lokalnih samouprava i najbitnije – otpočinjanje preuzimanja dela Vučićevih glasača. Prolećni izbori su dakle prilika za trening za predsedničke izbore 2022, koji su ujedno i prva šansa za pobedu opozicije. Kada sam o ovome pisao 2017, ta godina se činila dalekom. Iz današnje perspektive, 2022. je toliko blizu da strateška priprema svih igrača treba da počne u momentu kada se završi sa čitanjem ovog teksta.
Za Vučića znamo da je u nju već ušao.
Hoće li i opozicija?
*Naknadno je ispravljen treći scenario u zatvorenikovoj dilemi (umesto minimalne kazne, inicijalno je pisalo da oba pritvorenika idu na slobodu)