Foto: iStock
Drugi sastanak u okviru dijaloga predstavnika vlasti i opozicije biće održan u petak, 9. avgusta, s početkom u 9 sati na Fakultetu političkih nauka. U slušaonici 3 razgovaraće se prvenstveno o finansiranju izborne kampanje, na osnovu izveštaja organizacija civilnog društva koje se bave izbornim procesom u Srbiji, nakon čega će učesnici davati izjave za medije.
U kontekstu sveprisutne polarizacije i zatezanja odnosa na liniji vlast-opozicija, kritike na račun dijaloga o izbornim uslovima dolaze sa svih strana. Jedna od njih odnosi se na postavljanje i produžavanje rokova – opozicioni akteri postavili su rok za ispunjavanje uslova (42 preporuke i 6 zaključaka stručnog tima 1od5miliona) koji je vezan za drugu polovinu septembra, tj. 6 meseci pre redovnih parlamentarnih izbora na proleće 2020.
Iako je u proteklim mesecima objašnjavano da neke preporuke mogu da budu ispunjene odmah, dok će neke morati da sačekaju, kao i da treba poštovati pravilo da se izborni sistem ne menja u izbornoj godini, korisno je da znamo šta tačno od preporuka ili zahteva opozicije može da bude ispunjeno u zadatom roku, i koliko zapravo izborni uslovi mogu da budu unapređeni do proleća 2020.
O tome su za Talas govorili Bojan Klačar (CeSID) i Nemanja Nenadić (Transparentnost Srbija).
Klačar: Do izbora može da se ispuni više stvari – obuka članova biračkih odbora, parlamentarna kontrola nad kampanjom, transparentnost rada RIK-a…
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar u razgovoru za Talas objašnjava da postoji više stvari koje mogu da budu ispunjene do proleća 2020, tj. do redovnih parlamentarnih izbora. Međutim, kako kaže, reč je o poziciji CeSID-a – šta će od toga vlast biti spremna da ispuni, a opozicija da prihvati, zavisi od daljeg toka dijaloga i oblasti u kojima se postigne dogovor uključenih strana.
„Iz ugla nekoga ko posmatra izbore, do sledećih izbora bi moglo da se uradi nekoliko stvari: jedna je da se pokuša napraviti neki sistematski plan obuka za članove u biračkim odborima, prevashodno za predsednike.
Dalje, da se podigne transparentnost rada Republičke izborne komisije (RIK) na dva načina: prvo, da javnost ima uvid u zapisnike sa sednica RIK-a, a na drugom nivou da RIK počne da objavljuje uživo rezultate sa biračkih mesta na svom sajtu kako pristižu sa terena, to je negde već praksa u regionu“, ističe Klačar.
Kako dalje navodi, važno je i da Ministarstvo državne uprave i lokalne uprave učini korake da podigne ažurnost biračkog spiska, da se uspostavi nadzorna kontrola kako bi se birački spisak ažurirao, kao i da se retroaktivno u lokalnim samoupravama spisak „prečisti“ od upisanih umrlih lica. Pored toga, smatra da bi delovi biračkog spiska mogli da se učine dostupnima na biračkom mestu, očišćeni od podataka koji bi mogli da ugroze zaštitu podataka o ličnosti.
„Takođe, moglo bi da se unapredi finansiranje kampanja tako što bi se nekim podzakonskim aktima unapredile oblasti koje su do sada izmicale Agenciji za borbu protiv korupcije.
Zatim, nezavisni terenski monitoring finansiranja koji Agencija radi – mogla bi da se uvede vrlo jasna obaveza da se to uradi, da se objavi, kao i da se postavi rok“, objašnjava Klačar.
Ono što definitivno mora da se uradi – monitoring medija u kampanji
„I konačno, ono što definitivno mora da se uradi da bismo mogli da govorimo o nekom unapređenju izbornih uslova – to je da se vidi da li postoji zakonska mogućnost, ako ne postoji onda da se napravi, da REM uradi monitoring ponašanja medija u izbornoj kampanji“, naglašava Bojan Klačar.
Kako kaže, REM bi mogao i da donese uputstvo, pravilnik koji bi čvršće regulisao ponašanje elektronskih medija tokom kampanje – „REM je 2015. usvojio pravilnik koji je bio relativno mali, skroman, neambiciozan dokument, a treba da bude mnogo jasniji i koherentniji da ne bi bilo različitih tumačenja oko ponašanja medija“, pojasnio je naš sagovornik.
Kao poslednju stvar, navodi da bi posle skoro 20 godina mogao da se formira nadzorni odbor Narodne skupštine – za to postoji zakonska mogućnost ali ona nije korišćena od 2000. godine. Nadzorni odbor NSRS bi, kako kaže, mogao da uradi nadzor nad izbornom kampanjom, u njemu bi sedeli kako političari tako i predstavnici ekspertske javnosti, a njime bi bila uspostavljena jedna vrsta parlamentarne kontrole nad kampanjom.
Govoreći o roku koji je postavila opozicija, Klačar ocenjuje da je za mesec, mesec i po dana moguće da se dogovori oko toga da li postoji oblast ili deo preporuka oko kojih vlasti i opozicija mogu da prnađu zajednički imenitelj – nakon toga, može da se pređe na pravne i administrativne korake u regulisanju tih oblasti. Naravno, dodaje, koliko god neke stvari delovale „sitne“ ili tehničke, za partije su one i te kako političke, te će od daljeg toka dijaloga zavisiti šta i kada može da bude ispunjeno.
Nenadić: Ima vremena za promenu pravila u oblasti finansiranja i funkcionerske kampanje
Programski direktor Transparentnosti Srbija (TS) Nemanja Nenadić u izjavi za Talas objašnjava da u preporukama stručnog tima i OCD koje učestvuju u dijalogu postoji više stvari koje se tiču izmena nekih zakona:
„Ako postoji volja, to može da se uradi u nekom razumnom roku od možda 2 do 3 meseca. U svakom slučaju do kraja ove godine, budući da su izbori sledeće. Mislim da bi kakve takve promene, koje zahtevaju neke zakonske izmene, mogle da se izvedu, naravno ukoliko postoji volja za tim“, ističe Nenadić.
On dodaje i da nije reč o izmeni izbornog sistema, ili uslova za učešće na izborima, već stavkama u kojima je potrebno precizirati pravila. Kada je reč o pitanjima kojima se TS bavila, Nenadić objašnjava šta bi to tačno podrazumevalo:
„Moguće je promeniti pravila, ukoliko postoji volja, u oblasti finansiranja izborne kampanje, kontrole tog finansiranja, i posebno u vezi sa funkcionerskom kampanjom, odnosno aktivnostima javnih fukncionera i državnih organa u periodu pred izbore. To su neke oblasti gde postoji baš velika potreba da se promene propisi, i naravno praksa, a mislim da je to izvodljivo što se tiče raspoloživog vremena. Ne bih mogao da komentarišem postojanje politčke volje, do sada to nije bio slučaj“, kaže Nenadić.
Nenadić je napomenuo i da nije reč o novim preporukama civilnog društva, već o „stvarima koje su bile zapisane još u antikorupcijskoj strategiji 2013. godine, pa onda u preporukama ODIHR-a iz 2016, 2017. godine“, kao i da se TS prvenstveno bavila pitanjima uloge državnih organa i finansiranja, a ne i ravnopravnog medijskog predstavljanja, što je druga velika oblast na koju su usmereni zahtevi opozicije.
Postavljanje strogih rokova – razumljivo, ali ne i produktivno
Iako razumljivo, postavljanje strogih rokova od strane opozicionih partija i pokreta se do sada nije pokazalo posebno produktivnim. Setimo se samo velikih najava pre protesta u Beogradu 13. aprila, ili izjava kako Vučić pada do Uskrsa.
Imajući u vidu da su u toku sastanci predstavnika vlasti i opozicije, kao i da trenutno nije izvesno u kom pravcu će se oni kretati, deluje da zahtevi opozicije ne mogu da budu ispunjeni do druge polovine septembra za kada je najavljeno donošenje odluke o bojkotu izbora. To, međutim, ne znači da je isteklo vreme za postizanje dogovora o ovim zahtevima, a na osnovu izjava naših sagovornika, još uvek ima vremena da se izborni uslovi u Srbiji unaprede.
Koliko i kada – zavisiće od političke volje obe strane i oblasti na koje će budući sastanci biti fokusirani. Jedna od najvećih tema će svakako biti ravnopravna zastupljenost u medijima, što još uvek nije na dnevnom redu dijaloga na Fakultetu političkih nauka.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 