I jedno i drugo. Bojkot do nekih koji će biti slobodni i pošteni. Bojkot do Izbora!
ZAJEDNICA, ISTOVETNOST, STABILNOST. Ne, ovo nisu reči izgovorene na poslednjem glavnom odboru vladajuće stranke. Mada biste mogli pomisliti i da jesu. Ovo su reči ispisane na glavnom ulazu Londonskog centra za inkubatorsku proizvodnju i sistematsku obradu u Hakslijevom Novom vrlom svetu.
Da podsetim, radi se o svetu u kome ne postoje otac i majka, već samo gospod…Ford. U kome se deca isporučuju iz boca u kastinski sistem sa Upravljačima sveta i sudbina, privilegovanim Alfama i Betama, ali i Deltama, Gamama i Epsilonima za koje je predviđena smanjena porcija kiseonika. O svetu u kome je /Minut, dva/ some dovoljan da odagna deset crnih misli. O svetu u kome je tajna sreće i vrline voleti ono što mora da se radi, a svrha celokupne obrade navesti ljude da vole svoje neizbežnu društvenu sudbinu, pa bila to zabrana nepodobnih knjiga ili održavanja slobodnih i poštenih izbora.
U Novom vrlom svetu nijedan prestup nije gnusniji od nekonformizma u ponašanju. Čak ni ubistvo jer njime nestaje samo jedinka, a nju je moguće stvoriti u svako doba, bez ikakvih komplikacija. Nekonformizam ugrožava nešto više od jedinke, on udara na samo Društvo. Nekonformizam je glavni neprijatelj Društva, on podriva Red i Stabilnost. On ukazuje ne samo da se ono što se mora raditi ne mora voleti, već da se ne mora ni raditi. Da se, ako ne postoje uslovi da ludilo prestane, u ludilu ne mora učestvovati. Čak i kada smo svesni da bojktom ludila ono neće nestati. Jer je jasno da neće ni učešćem u njemu. Jednostavno, stvar je principa i odbijanja saučesništva. Tačno je i da se bojkotom ludila gube određene privilegije i izvori finansiranja, ali se gubi i moralno pravo da se bilo kojoj jedinki ikada prigovori što na izbore mora da izađe i da voli što je za Upravljače morala da glasa. Istinito je takođe i da bojkot ludila nije politika. Ali su politike u našem vrlom svetu odavno ubijene. Ubijene od strane totalnog marketinga.
Šta se onda dobija odbijanjem učešća u ludilu osim nade da je moguće da jedinka ponovo postane važnija od Društva, makar od onog u kome nema slobode? Kao i u Novom vrlom svetu, i u ovom našem nekonformizam u ponašanju je glavni neprijatelj i podrivač Stabilnosti. Odbijanje prinudnog učešća u ludilu time postaje još jedan signal u nizu koji emituje poruku da je slika Stabilnosti poljuljana. A Upravljačima je do imidža Stabilnosti, kako ekonomske, tako i političke, izuzetno stalo. I konstantno ga marketinški pospešuju. Kako za unutrašnju, tako i za spoljnu upotrebu. Da li to znači da su nekonformizam u ponašanju i podrivanje imidža Stabilnosti autodestruktivni i štetni po građane? Rekao bih da nisu. Jer u našem vrlom svetu se ne radi o realnoj stabilnosti, izgrađenoj na politikama, već o imidžu stabilnosti, sklepanom na marketingu.
Društvo u kome ne postoji vladavina prava i cveta korupcija, u kome su institucije otete od građana, u kome su pravo na stav, sud i mišljenje prokaženi i zabranjeni, u kome su mediji zarobljeni, a uslovi za održavanje slobodnih i poštenih izbora ne postoje, sve je sem stabilnog. A učešće na takvim izborima ga neće učiniti stabilnijim, već samo omogućiti da šminka nešto duže potraje.
Da li sve ovo znači da ne treba učestvovati ni u razgovorima sa Upravljačima, posebno ako se oni odvijaju van klasičnih političkih institucija? Ne znači. Zapravo, duboko verujem da treba. Ne samo zbog toga što je bojkot poslednje sredstvo političke borbe, već i zato što je otvaranje razgovora o onome što su ključni zahtevi protesta dokaz da su zahtevi opravdani, da su od većine političkih institucija ostale samo zgrade, da u našim institucionalnim ljušturama ne postoji pravo na stav, sud i mišljenje. I, konačno, da neko ipak vidi da u našem vrlom svetu Stabilnost i Red ne postoje i da je defanziva, koja je tako neuobičajena za Upravljače, posledica bojkota i njegovog pritiska, a ne poruke da ćemo biti saučesnici u šminkanju i marketinškoj izgradnji imidža Stabilnosti.
Jesam li zbog ovoga postao optimista? Očekujem li da će u 8. godini f.e. učenje gospoda Forda biti napušteno? Jesmo li zreli za pobedu politike nad marketingom? Nažalost, odgovori na sva pitanja su odrični. Zašto? Zato što nam je i dalje, većinski, upečatljiviji ulazak u onkološko odeljenje Instituta za majku i dete, u sezoni gripa, bez maske i zbog izgradnje imidža od činjenice da su nam zdravstvene ustanove ljušture u kojima se zidovi i bukvalno ljušte. Zato što ne shvatamo da se kancer ne leči kancerom, već terapijom. Zato što ne shvatamo da se ludilo ne ohrabruje učestvovanjem, već odbijanjem saučesništva. Zato što verujemo da se stabilnost gradi šminkanjem imidža, a ne njegovim razobličavanjem jasnim politikama, u demokratskim procedurama i snažnim institucijama. Zato što verujemo da se izlazak na izbore može pravdati našim finansijskim opstankom istovremeno kritikujući građane što na izbore moraju da izađu kako bi obezbedili opstanak svojim porodicama. Zato što verujemo da će nam Upravljači nakon učešća na neslobodnim izborima povećati porciju kiseonika i dozvoliti da slobodno govorimo o politikama tamo gde postoji šansa da nas neko i čuje. Zato što verujemo da se do poštenih izbora dolazi pristajanjem na neslobodu, a ne borbom za nju.
Zbog svega navedenog odgovor na dilemu Bojkot ili Izbori je jednostavan. I jedno i drugo. Bojkot do nekih koji će biti slobodni i pošteni. Bojkot do Izbora!