Koliko plaćamo akcize na kafu – i zašto?
Vreme čitanja: 2 minuta

Foto: iStock 

U svakoj šoljici kafe koju popijemo, bilo to brzinski, usput, da se napunimo energijom, ili polako uz čapraz-divan, pored kafe nalazi se i akciza. Kafa je, verovali ili ne, jedan od proizvoda na koje se pored poreza na dodatnu vrednost (PDV) dodatno naplaćuje i akciza.

 

Zašto plaćamo akcizu na kafu – a ne bi trebalo

Akcize su posebni porezi koji se naplaćuju na određene proizvode za koje se smatra da imaju negativne efekte. Na primer, potrošnja fosilnih goriva utiče na zagađenje životne sredine, pa se naplaćuju visoke akcize na benzin i dizel, a pušenje duvanskih proizvoda dovodi do većeg oboljevanja od niza bolesti. Kafa sadrži kofein, koji je povezan sa kardiovaskularnim problemima, pre svega jer sužava krvne sudove što dovodi do hipertenzije.

Ili se barem tako do skoro mislilo – ovakav stav je posledica starijih istraživanja koja su imala grešku koja se naziva „pristrasnost u opažanju“ (observation bias). Ovo je logička greška koja dovodi do osmatranja prigodnog, pristrasnog uzroka usled čega ne možemo sa sigurnošću tvrditi da karakteristike takvog uzroka mogu važiti za celu populaciju. Na primer, u srednjem veku jedan od popularnih dokaza za postojanje Boga bila je tvrdnja mornara brodolomnika da su se usrdno molili Bogu da ih spasi. Pošto su preživeli, to znači da im je Bog uslišio molitve i da Bog stoga postoji. Onda je engleski filozof Frensis Bejkon primetio da je u pitanu pristrasni uzorak – pitani su samo oni mornari koji su preživeli brodolom; a šta je bilo sa onima koji su se udavili? Verovatno su se i oni usrdno molili, ali molitve im nisu bile uslišene, pa se preživljavanje brodoloma pre ima pripisati nekim drugim uslovima nego božanskoj intervenciji.

Što se tiče kafe, starija istraživanja nisu uzimala u obzir da ponašanja koja su faktori rizika, kao što su pušenje i smanjena fizička aktivnost, jesu češće prisutna kod ljudi koji piju puno kafe. Kada su novija istraživanja uzela u obzir ovu razliku, pokazalo se da kafa nema negativnih uticaja na zdravlje, osim kod ljudi koji sporo razrađuju kofein. Prema tome, pošto kafa nije štetna, bilo bi smisleno da prestanemo da na nju plaćamo akcizu.

 

Koliko tačno plaćamo akcize na kafu?

Akcize na kafu se plaćaju na kilogram težine, i to na:

  1. Neprženu kafu – 90,09 rsd
  2. Prženu kafu – 112,6 rsd
  3. Ljuspice i opne od kafe – 123,86 rsd
  4. Ekstrakte, esencije i koncentrate – 168,91 rsd
  5. Ostale proizvode od kafe (esencije, ekstrakti, bezalkoholna pića na bazi kafe itd) – 337,82 rsd

 

Ovo možda ne deluje puno, ali ne zaboravite da je prosečna potrošnja kafe prema poslednjoj Anketi o potrošnji domaćinstva (APD) Zavoda za statistiku po domaćinstvu iznosila 9,8 kg kafe na godišnjem nivou, što znači da je u proseku svaka porodica samo za akcize na kafu platila otprilike 1.100 dinara (i još 220 dinara usled PDV-a, pošto se on obračunava kumulativno i na akcize). Izgleda da ni šoljicu kafe ne možemo da popijemo na miru od poreza.

 

Detaljnije o tome šta su akcize, i na šta ih sve plaćamo, pročitajte ovde.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *