Foto: iStock
*Tekst je ažuriran dodavanjem izjave predsednika opštine Čajetina, Milana Stamatovića
U jeku vrelog političkog leta 2019. godine, najvažnija dilema glasi: izbori ili bojkot? Svako ko iole prati i komentariše politiku uveliko se očitao po ovom pitanju.
Međutim, uglavnom pretpostavljamo objedinjenu odluku glede republičkih parlamentarnih i lokalnih izbora – izuzev onih opština koje su imale vanredne izbore, većina lokalnih izbora biće održana 2020. godine, kada i parlamentarni.
Odluči li se opozicija, ili njen najveći deo, na bojkot izbora, da li to znači da se neće kandidovati ni u opštinama u kojima je trenutno na vlasti? Da li će, kako je to jedan opozicionar napisao na Tviteru, Šabac i Paraćin biti „mala žrtva i investicija za budućnost“?
Takođe, kako na ovo pitanje gledaju stranke i pokreti koji su nužno vezani za lokal, kao što je slučaj Lokalnog fronta iz Kraljeva?
O tome su za Talas govorili gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, predsednik opštine Paraćin Saša Paunović i odbornik u Skupštini Kraljeva Vladan Slavković.
Zelenović: Ukoliko ne bude izbora, isključivu odgovornost snosi Aleksandar Vučić
Nebojša Zelenović, predsednik stranke Zajedno za Srbiju i jedan od osnivača Saveza za Srbiju, gradonačelnik je Šapca, jednog opozicionog grada u Srbiji, od 2014. godine.
U razgovoru za Talas, Zelenović ističe da je očigledno da nema iskrene namere vlasti da sa opozicijom razgovara o fer izbornim uslovima i da je „cilj da se od razgovora vlasti i opozicije napravi cirkus u medijima koje direktno kontroliše Vučić.“
„Sastanak u organizaciji Fonda za otvoreno društvo poslužio je Vučiću da bi zapadnim partnerima pokazao lažnu spremnost na demokratski dijalog a iza toga se krije prava namera da po svaku cenu održi neslobodne i nedemokratske izbore i da zemlju svesno uvuče u krizu čije je razmere i posledice nemoguće predvideti“, ocenjuje Zelenović i dodaje: „ukoliko ne bude izbora, isključivu odgovornost za to snosi Aleksandar Vučić i toga moraju biti svesni evropski partneri i svi koji imaju uticaja na njegovo ponašanje“.
On je istakao i da će se opozicija do samog isteka rokova ponašati odgovorno, budući da žele dogovor o implementaciji preporuka stručnog tima građanskih protesta:
„Ali postaje očigledno da bez žestokog pritiska spolja Vučić nije spreman da izađe iz svog okvira raspirivanja mržnje i gušenja svih demokratskih sloboda“, smatra Zelenović.
Stamatović: Bojkot parlamentarnih izbora se neće negativno odraziti na lokal, možemo da kontrolišemo izborni proces
Predsednik opštine Čajetina i lider Zdrave Srbije Milan Stamatović u izjavi za Talas kaže da se eventualni bojkot parlamentarnih izbora neće negativno odraziti na lokalne izbore:
“Mi u Čajetini možemo da kontrolišemo izborni proces. To smo dokazali na prošlim izborima kada smo ubedljivo pobedili”, izjavio je Stamatović.
Paunović: Nije korisno da se sada bavim spekulacijama
Dugogodišnji predsednik opštine Paraćin i zamenik predsednika Demokratske stranke Saša Paunović vodi jednu od retkih opština u kojima SNS nije na vlasti.
Na mestu predsednika opštine je od 2004, a pre toga je četiri godine bio predsednik izvršnog odbora ove opštine. Kako kaže za Talas, još uvek je rano da se govori o scenariju u kojem bi deo opozicije kojem pripada (DS, odnosno Savez za Srbiju) odlučio da bojkotuje republičke i/ili lokalne izbore.
„Kao što znate, nikakva definitivna odluka na tu temu nije doneta, osim one da se ne izlazi na izbore koji nisu fer i pošteni. Sve ostalo spada u nagađanja, pretpostavke i razmišljanja, a ne smatram da je korisno da se u ovom trenutku bavim spekulacijama na tu temu“, izjavio je Paunović.
Slavković: Spremamo se kao da će izbori biti sutra i kao da će bojkot trajati večno
Poseban slučaj predstavljaju političke stranke i pokreti koji funkcionišu samo na lokalu. Takav je slučaj Lokalnog fronta iz Kraljeva koji je na izborima 2016. osvojio 5 odborničkih mandata, prestigavši Demokratsku stranku i Novu Srbiju koje nisu prešle cenzus.
Vladan Slavković, odbornik Lokalnog fronta, kaže za Talas da u organizaciji još uvek razmišljaju o donošenju odluke u pogledu predstojećih izbora, kao i da će „postaviti taktiku kao i svi ostali.“
„Spremamo se kao da će izbori biti sutra, i kao da će bojkot trajati večito“, izjavio je Slavković.
Izazovi bojkota na lokalu
Kada sagledamo sve argumente za i protiv izlaska na izbore 2020, možemo da zaključimo da je pred opozicijom zahtevna i naporna kampanja, šta god odlučili. Politički tamni vilajet, kako je ocenio jedan od autora u Talas serijalu „Izbori ili bojkot?“.
Činjenica da nas sledeće godine čekaju i lokalni izbori samo činu ovu situaciju težom.
U slučaju da deo opozicije bojkotuje republičke izbore, kako bi iskomunicirali eventualni bojkot lokalnih – zašto se na jedne izlazi a na druge ne, ako su uslovi generalno nepošteni?
Ako pak odluče da bojkotuju i jedne i druge, kako bi opravdali i iskomunicirali svojim sugrađanima odricanje od funkcija?
Konačno, zašto bi se opozicija, u neosporno teškim uslovima, svesno dovodila u još lošiju poziciju?
Sve su to pitanja na koja još uvek nemamo odgovore, a izvesno je da je onim akterima koji imaju najviše da izgube odlučivanje i najteže. No, septembar se bliži, a od nastavka i ishoda otpočetog dijaloga vlasti i opozicije zavise i podsticaji za razrešenje ove letnje dileme.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 
Autorka