Foto: Talas
U međuvremenu, pitanje ostaje – imaju li opozicione partije i pokreti jasan i konkretan plan za naredni period? Jer, od toga sve zavisi.
Danas je na Fakultetu političkih nauka održan zatvoreni sastanak predstavnika vlasti i dela opozicije.
Sastanku su, između ostalih, sa strane vlasti prisustvovali ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Stefanović i narodni poslanici SNS-a Vladimir Orlić i Vladimir Đukanović.
Odmah po objavljivanju vesti, na društvenim mrežama krenule su očekivano oštre reakcije – ko kome radi iza leđa, zašto se odjednom pregovara, zašto tek sada čujemo za ovo, prava opozicija mora da bojkotuje, zašto je Vučić poslao Đuku…
Svi ti komentari su razumljivi, ali ipak – sekundarni. Ono što je sada važno jeste (1) da je sastanak održan i da je kakav takav dijalog pokrenut i (2) da ga ne treba precenjivati.
Od samog početka ovog procesa, nije ideja građanskih protesta bila da se ušančimo u rovove i produbljujemo razlike i sukobe, već da se, na najmirniji mogući način, popusti tenzija i oslobodi prostor za dijalog. Danas je načinjen korak ka tome, i taj korak treba pohvaliti. U pogledu ishoda razgovora, pak, treba biti skeptičan.
U međuvremenu – ostaje pitanje da li opozicija ima jasan i sprovodiv plan za naredni period.
Ko posreduje, ko učestvuje, šta očekujemo?
Činjenica da je sastanak vlasti i opozicije održan na Fakultetu političkih nauka takođe nije mala stvar. Kao studentkinja FPN-a, mogu samo da budem ponosna na ovu instituciju.
Posebno je važno i to što inicijativa dolazi iz civilnog sektora – dobar podsetnik da organizacije civilnog društva imaju odgovornost u očuvanju demokratskih institucija i da, u stanju opšte polarizacije kakvo je naše, valja imati posrednika hladne glave.
Sad, treba da prođe par sati da se ispucaju svi „jao Sonja Liht, Soroš, pa sve jasno“ komentari, a onda da pokušamo da odgovorimo na pitanje – kakva platforma bi nam bila dovoljno dobra? Jedan broj zamerki je razumljiv, ali i dalje sekundaran.
Naravno, niko ne može da bude srećan što smo u 2019. godini u situaciji da se vode pregovori oko izbornih uslova i pristupa medijima. Može se dovesti u pitanje i sastav delegacija, posebno sa strane vlasti, ali je važno primetiti (pored svih kontroverzi koje prate ministra policije) da je tu bio jedan od najvažnijih ljudi SNS-a.
Posebno oprezni treba da budemo u pogledu stvarne supstance (započetog ili najavljenog) dijaloga – može se lako ispostaviti da namere vlasti ne sežu dalje od kozmetičkih izmena i deklarativne spremnosti na dijalog. Neće SNS preko noći postati drugačija stranka.
Da li je sve ovo idealno? Daleko od toga. Da li bi moglo bolje? Blago rečeno. Da li je dobro što je sastanak održan? Apsolutno.
Ne treba ni precenjivati ni potcenjivati ovaj sastanak
Društvene mreže možda nisu indikativne za opšte javno mnjenje u Srbiji, ali jesu mesto na kojem se najbrže reaguje. Na srpskom političkom Tviteru danas smo, u najvećoj meri, mogli da vidimo lavinu negodovanja zbog same činjenice da je sastanak održan, pa se postavlja pitanje – a šta smo zamišljali?
Da Aleksandar Vučić izađe na KZN i kaže – evo, popuštam, evo vam RTS, sve ću da vam dam, samo izađite na izbore? To se neće desiti, a pitanje je i da li bi bilo poželjno.
Dalje, da prava opozicija ostane dosledna i ne pregovara sa predstavnicima vlasti? Šta je alternativa tome – da se zaista, kako je to Jovo Bakić nagoveštavao, jurimo po ulicama?
Ili da se doveka šeta subotom od 18 ili 19h ulicama Srbije, ako je od protesta van Beograda išta preostalo?
Kada hladne glave promislimo o održanom sastanku, ne treba ga ni precenjivati ni potcenjivati. Ako je ovo prvi korak ka oslobađanju medija za opoziciju – taj put će biti nešto duži od par sati na FPN-u. Ako se, pak, sve svelo na međusobna prepucavanja – to je i dalje signal spremnosti vlasti da sa opozicijom uđe u kakav takav dijalog.
Što se opozicije tiče – takođe je pohvalno što su, oni koji su danas bili na FPN-u, seli za okrugli sto i pokazali volju da u tom dijalogu učestvuju. Ipak, prerano je za debatovanje o dometima ovog sastanka.
U međuvremenu, pitanje ostaje – imaju li opozicione partije i pokreti jasan i konkretan plan za naredni period? Jer, od toga sve zavisi.