Da li je moguće odložiti redovne izbore u Srbiji?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Talas

Najnovija publikacija Vestminsterske fondacije za demokratiju pokazuje uzroke i efekte aktuelnog bojkota parlamenta na osnovu istraživanja javnog mnjenja i intervjua sa 42 opoziciona poslanika.

Vestminsterska fondacija za demokratiju (WFD) je u okviru svoje Demokratske inicijative na Zapadnom Balkanu nedavno objavila studiju „Bojkoti parlamenata na Zapadnom Balkanu“ u kojoj se analiziraju uzroci i posledice bojkotovanja rada parlamenata u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Ova publikacija objedinjuje šest posebnih studija za svaki od navedenih parlamenata, a lokalni saradnik WFD-a u slučaju Srbije bila je organizacija CRTA – autori studije su Vujo Ilić, Tamara Branković i Tara Tepavac.

Izdvajamo najvažnije zaključke u pogledu aktuelnog bojkota rada Narodne skupštine Srbije.

Bojkot parlamenta definisan je kao odluka političke partije ili poslanika da se uzdrže od neke od sledećih aktivnosti: glasanja o određenim temama (kao vid političkog čina), učešća u radu odbora ili plenarnim sednicama, uopšte ulaska u parlament; zatim kao donošenje odluke da se učestvuje samo u određenim sednicama ili odborima; konačno, kao izjava/stav partija ili poslanika da određeni politički, izborni i/ili zakonski preduslovi moraju da budu ispunjeni pre nego što oni odluče da u potpunosti učestvuje u parlamentarnom životu.

 

Poslanici se slažu: Narodnoj skupštini fali demokratije

Studija slučaja u Srbiji fokusirana je na slučajeve bojkota parlamenta od uspostavljanja višestranačja do danas, sa posebnim fokusom na aktuelni bojkot rada Narodne skupštine.

Kako autori navode, „bojkot 2019. godine je u nastajanju još od „bojkota opomene“ u maju 2017; međutim, ubrzava se od jeseni 2018. u kontekstu masovnih protesta i formiranja koalicije opozicionih partija. Od 88 opozicionih narodnih poslanika, njih 55 učestvuje u bojkotu.

Za potrebe studije intervjuisano je 42 opoziciona poslanika, od njih 34 koji učestvuju u bojkotu parlamenta. Njihove percepcije svrhe bojkota, kao i očekivanih ishoda, međusobno se razlikuju, a svi intervjuisani poslanici slažu se da je ključni problem kojim se treba pozabaviti – demokratski deficit u parlamentu.

Među različitim uzrocima odluke o bojkotu nalazi se i odluka partijskog vrha bez prethodnog konsultovanja sa pojedinačnim poslanicima.

Kada je reč o efektima, tj. rezultatima bojkota, autori ističu da se stavovi intervjuisanih poslanika razlikuju, ali da su generalno pesimistični u tom pogledu. Očekivanja i stavovi poslanika o potencijalnim efektima bojkota svrstani su u pet kategorija:

  1. Razotkrivanje lošeg funkcionisanja parlamenta pred domaćom i međunarodnom publikom i isticanje da je Srbija autokratski režim;
  2. Promena parlamentarne prakse kako bi se situacija normalizovala, ali i ojačali demokratski kapaciteti u pogledu zaštite zakonodavne i nadzorne uloge parlamenta, promena Poslovnika i ponovno uspostavljanje kontrole i ravnoteže između različitih grana vlasti;
  3. Jačanje opozicije i ohrabrivanje građana da nastave da protestuju;
  4. Bojkot neće doneti nikakve promene jer nije dovoljan / nije dovoljno radikalan da bi značajno promenio stvari;
  5. Bojkot neće doneti nikakve promene jer nije pravo sredstvo za to.

Tako poslanici koji bojkotuju vide potencijalne efekte. A šta kaže studija?

 

Kakve su posledice dosadašnjeg bojkota parlamenta?

Još uvek nije izvesno koji će biti krajnji efekti bojkota rada parlamenta, ali iz dosadašnjeg iskustva autori WFD studije izvlače nekoliko zaključaka.

1. Na prvom mestu, svi bojkoti parlamenta od 1990. do danas imaju jedan zajednički uzrok: opozicione partije ih uglavnom koriste kao sredstvo za rešavanje problema nemogućnosti da svoje poruke iskomuniciraju biračkom telu.

2. Dalje, navode autori, potencijalna posledica bojkota mogla bi da bude pitanje legitimiteta novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – kako kažu, u svetlu bojkota parlamenta, ne postavlja se samo pitanje kvaliteta procesa izbora novog Poverenika (u momentu pisanja studije Milan Marinović još uvek nije izabran), već i legitimiteta takvog izbora.

3. „Deluje da nema mogućih efekata bojkota na EU integracije“, navodi se u studiji. Autori podsećaju da je EU pozvala na prekid bojkota parlamenta i povratak opozicije u poslaničke klupe.

4. Kada je reč o parlamentarnoj praksi i ponašanju predsednice Skupštine i parlamentarne većine, autori ističu da su od samog početka bojkota primetni potezi koje neki karakterišu kao signale spremnosti da se zakonodavni i deliberativni procesi otvore za opoziciju. Da li je to iskreno ili ne – nije bitno, dodaju, ali reakcije vladajuće većine ukazuju na mogućnost da se neje procedure promene.

Ukoliko do toga dođe (na šta upućuje i nedavni poziv Maje Gojković upućen opoziciji), autori studije smatraju da bi izmene Poslovnika o radu i usvajanje Kodeksa ponašanja bili put ka deeskalaciji odnosa u parlamentu, kao i unapređenju uslova za predstojeće parlamentarne izbore.

Autori smatraju da je svrha bojkota parlamenta, ukoliko je ona otvaranje prostora za unapređenje demokratskih uslova, već ispunjena, te da sada treba uspostaviti konkretne zahteve i referentne tačke.

„Bez obzira na odluke opozicije, isticanje jasne liste prioritizovanih zahteva za prekidanje bojkota treba da bude prioritet onih narodnih poslonika koji u bojkotu učestvuju“, zaključuju autori i dodaju da kao osnova za ovaj proces mogu da posluže različite analize koje dolaze iz civilnog sektora i akademije.

Konačno, činjenicu da neki poslanici i dalje učestvuju u radu skupštinskih odbora vide kao indikator da postoji prostor da se uđe u dijalog oko primene konkretnih zahteva.

 

CRTA i Ipsos: Samo 9% građana podržava bojkot parlamenta

„Međutim, istraživanja javnog mnjenja iz marta 2019. pokazuju da podrška bojkotu i nije toliko rasprostranjena u javnosti“, navodi se dalje u studiji. Reč je o istraživanju koje je CRTA sprovela u saradnji sa Ipsos Strategic Marketing-om u martua ove godine, a čiji rezultati pokazuju sledeće.

Na pitanje koji oblik političke borbe generalno podržavaju, ispitanici odgovaraju:

  • Učestvovanje u debati – 34%
  • Protesti – 24%
  • Štrajkovi i blokade – 13%
  • Bojkot izbora – 12%
  • Ulične akcije – 12%
  • Građanska neposlušnost – 11%
  • Bojkot parlamenta – 9%

Zanimljivo je i to da, prema rezultatima ovog istraživanja, čak 39% ispitanika ne podržava nijedan vid političke borbe van institucija.

U pogledu bojkota parlamenta – najveća podrška ovom vidu borbe primetna je u Beogradu, među visoko obrazovanim ispitanicima, kao i među simpatizerima Saveza za Srbiju; najmanja podrška je među ruralnim stanovništvom, starijim (iznad 60 godina), sa osnovnim obrazovanjem i među glasačima vladajuće koalicije.

 

Celu studiju „Bojkoti parlamenata na Zapadnom Balkanu“ možete pročitati ovde.

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *