Rebalans budžeta gradskog vašara
Ana Novaković

Novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN Srbija)

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Ana Novaković 

U četvrtak, 25. jula 2019. godine, na dnevnom redu sednice Skupštine grada Beograda bio je rebalans gradskog budžeta i promena Statuta grada. Vreo letnji dan, a budžet „preliva“ – u gradskoj kasi 5,4 milijardi dinara više u odnosu na to kako je budžetom za 2019. ranije planirano.

Prvi čovek grada Goran Vesić, inače po funkciji tek zamenik gradonačelnika, ponosno je obznanio da je ovo „najveći budžet u istoriji Beograda“.

Pred odbornicima bilo je na stotine odštampanih stranica izmena koje je trebalo usvojiti. Te izmene građani čijim se novcem raspolaže nisu mogli videti ranije, jer one nisu bile javno dostupne.

Kopije predloga odluka za izmene dobili su isključivo gradski odbornici tek pred skupštinsko zasedanje. Nije prvi put, pa ne iznenađuje previše. Bez obzira na to, važno je, pa makar i po stoti put, pomenuti da to nije dobar manir. Šteta je kad već imamo na raspolaganju taj „najveći budžet u istoriji Beograda“, da tu crticu ovakva činjenica kvari. A možda i obrnuto.

Novac će se dobrano preliti u kabinet gradonačelnika, njegovog zamenika i Gradskog veća, i to dodatnih 18,3 miliona dinara. S jedne strane, zamenik gradonačelnika kaže – novac je potreban za praćenje velikih investicija i za stručnjake za projekte kao što je metro, a sa druge strane opozicija govori da „nisu obezbeđene osnovne javne usluge, poput besplatnih udžbenika, obdaništa i obroka u školama, a vlast povećava izdatke za samu sebe“.

Istog dana usvojene su promene Statuta grada Beograda. Vlast promene obrazlaže povećanjem samostalnosti opština i time što će građanima približiti proces odlučivanja.

Novi Statut je podelio Beograd na deset gradskih i sedam prigradskih opština, koje će se razlikovati u količini ovlašćenja. Gradske opštine će moći da izdaju građevinske dozvole za gradnju do 1.500, a prigradske do 5.000 kvadrata. Kada je reč o rešenjima o ozakonjenju objekata, gradske će izdavati za objekte do 400, a prigradske do 3.000 kvadrata.

Rekla bih da će ovo samo dodatno ubrzati izdavanje građevinskih dozvola u Beogradu – gradu kranova, kako ga vlast već dve godine unazad opisuje. Očekujem da ćemo, po broju radova, uskoro moći da se „pohvalimo“ na sve strane da je prestonica postala ne samo puko gradilište, u kom svaki dan moramo da otkrijemo novu obilaznicu još jedne zatvorene ulice da bismo stigli ujutru na posao ili da prosto bacimo smeće u kontejner, nego gradilište na sprat.

Opozicija je ponovo bila oštra i svoj stav nije iznela u sali, već na stepenicama ispred gradske skupštine. Kažu da se Statut grada menja pod izgovorom da žele da daju veća ovlašćenja opštinama, a da se samo pooštrava centralizacija.

„Kakav je to prenos nadležnosti na opštine kada one i dalje neće imati pravo na svojinu niti pravo da izdaju poslovni prostor? Kakva je to decentralizacija kada se novim statutom gradskim opštinama ukidaju opštinska pravobranilaštva i zabranjuje da osnivaju ustanove kulture i sportske ustanove, a Beograđanima da direktno biraju predstavnike u mesnim zajednicama“, rekao je ispred gradskog parlamenta Nikola Jovanović, šef odbornika Saveza za Srbiju.

Tog četvrtka raspravljalo se o drugom po redu rebalansu budžeta grada Beograda koji je, još jednom uz oštru kritiku i bez glasova opozicije, usvojen krajem decembra 2018. godine.

Najveću pažnju javnosti krajem prethodne godine je izazvalo nekoliko hit stavki u budžetu. Danima se, rekla bih s pravom, polemisalo o vatrometima za specijalne prilike, novogodišnjim koncertima, jarbolu, misterioznom objektu javne namene na Trgu Slavija, beogradskoj žičari – popularno gondoli.

Hit broj jedan su vatrometi na nebu nad Beogradom koji su gradsku kasu, tešku milijardu evra, prilično  rasteretili. Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, demantovao je u decembru navode opozicije da je za vatromete izdvojeno 830 hiljada evra, rekavši da će svih devet vatrometa koji će biti organizovani na teritoriji grada Beograda koštati manje od 50.000 evra.

Međutim, u odluci o budžetu grada Beograda jasno stoji samo sledeće „u okviru aproprijacije 424 – Specijalizovane usluge, planirano je 99,2 miliona dinara, a sredstva su namenjena za uslugu ispaljivanja vatrometa na više lokacija u gradu Beogradu na otvorenom prostoru sa scensko vizuelnim efektima za pratećom pirotehničkom opremom, a prilikom organizovanja različitih događaja i manifestacija u organizaciji grada Beograda i Sekretarijata, kao i za angažovanje javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač grad Beograd za potrebe organizacije i koordinacije događaja i manifestacija od značaja za grad Beograd, zatim za potrebe sprovođenja postupka javne nabavke i sredstva za izradu aplikacije za „pametne uređaje“ – telefone, tablete i sl.“

Dakle, 830 hiljada evra za vatromete, manifestacije i aplikacije za „pametne uređaje“ – bez navođenja koliko se tačno izdvaja za koju namenu. Koliko god, malo li je?!

Hit broj dva su bili novogodišnji koncerti za Beograđane. Doček 2019. godine bio je više nego duplo skuplji od prošlogodišnjeg  – 420 hiljada evra. Ko je to tačno zaslužio – Beograđani, 80 hiljada bugarskih turista ili izvođači čiji su nastupi najskuplje plaćeni – Haris Džinović (56.000 evra), Bajaga i Instruktori (44.700 evra), Rudimental (45.000 evra) ili Saša Kovačević (42.700 evra)?

Elem, hladan tuš nas polije svaki put kada se posle gala dočeka u novoj godini ujutru probudimo i shvatimo da moramo poslati sms poruku za lečenje nekog deteta, jer ni grad ni država za to nemaju dovoljno novca.

Hit broj tri u gradskom budžetu je jarbol sa zastavom koji bi trebalo dodatno da rastereti budžet za 406 miliona dinara. Odluka je pala i da se jarbol, u narodu „jarbolčina“, ne gradi u gigantskoj veličini, već da se sa planiranih 120 metara visine, smanji na 80 metara.

Hit broj četiri – „projekat izgradnje objekta javne namene na Trgu Slavija“, za koji će grad platiti 36,3 miliona dinara. Posle fontane u boji i popločavanja trga Slavija, koji je popucao već dan nakon završetka radova, jedan od beogradskih centralnih trgova dobiće novi objekat čija nam namena nije poznata osim što je javna.

Hit broj pet je za mene hit hitova – izgradnja gondole. Ona bi trebalo da poveže park Ušća sa Kalemegdanom. Koštala bi poreske obveznike skoro 2 milijarde dinara – iz gradske kase 720 miliona, a iz republičke 1,2 milijarde dinara. Digla se i kuka i motika kada je reč o njoj. Najvažnije, struka je rekla na vreme šta misli o projektu „gondola“ i digla glas protiv njene izgradnje i narušavanja kulturno-istorijske celine Beogradske tvrđave.

Takođe, izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti podržao je kritike akademika na račun izgradnje gondole na Kalemegdanu.

Na kraju, Upravni sud naložio je obustavljanje pripremnih radova za izgradnju stanice na Beogradskoj tvrđavi i to osporavajući građevinsku dozvolu, dok se ne utvrdi razmera mogućih negativnih uticaja. Ministarstvo građevinarstva je potom saopštilo da će poštovati taj stav.

Ostaje da vidimo da li će vlast to poštovati, jer i Goran Vesić je imao svoj komentar da sud nije zaustavio izgradnju gondole i da će ona biti u funkciji do kraja godine.

Krajem godine posebnu debatu u javnosti izazvao je novi urbanistički plan za Park Prijateljstva na Ušću. Gradski čelnici su u nekoliko navrata najavljivali pored izgradnje gondole i izgradnju panoramskog točka, boba na šinama, akvarijuma, rolerkostera, aneksa zgrade Muzeja savremene umetnosti, novog Prirodnjačkog muzeja.

Na javnoj raspravi o urbanističkom planu u decembru 2018. Milutin Folić, bivši gradski urbanista i predsednik Komisije za planove, kazao je da ti sadržaji o kojima je bilo reči nisu ni obuhvaćeni planom i da ako ne postoji interesovanje građana za njih, oni ni ne moraju biti izgrađeni.

U prevodu „može, a i ne mora“.

Kad se sve to smesti u jedan Beograd, onda on više podseća na vašar ili cirkus, a ne na grad.

*Stavovi izneti u ovom tekstu ne predstavljaju stavove Balkanske istraživačke mreže (BIRN Srbija)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *