Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Akcize su vrsta posebnog poreza na potrošnju. Porezi na potrošnju se plaćaju prilikom kupovine nekog proizvoda, i uključeni su u njegovu prikazanu cenu, kao i PDV, s tim što na fiskalnom isečku možete proveriti i koliki je iznos PDV-a, dok to sa akcizama nije slučaj.

Akcize su poseban poreski oblik jer se ne naplaćuju na sva dobra i usluge (kao što je slučaj sa PDV-om) već samo na manji broj odabranih proizvoda. U Srbiji, ovi proizvodi su gorivo, duvanski proizvodi, alkohol i kafa.

 

Zašto postoje akcize?

Ne, akcize nisu poseban porez na luksuz, kako se može čuti. Svrha postojanja akciza je da se izjednače proizvođačevi i društveni troškovi ovih proizvoda. Šta to zapravo znači? Proizvodi na koje se naplaćuju akcize imaju i značajne negativne eksternalije – nenameravane posledice. Sagorevanje naftnih derivata izaziva zagađenje životne sredine, vozila habaju puteve koje treba održavati, a zagađenje je povezano i sa oboljevanjem ljudi od raznih bolesti.

Ovo je još vidljivije u slučaju cigareta: pušači imaju znatno viši rizik od oboljenja karcinoma, što pada na teret svih koji plaćaju zdravstveno osiguranje. Bitno je to što svi ovi troškovi ne padaju na teret onih koji proizvode ili koriste duvan. Ako bi se uveo novi porez – akciza – to bi poskupelo ove proizvode, usled čega bi se oni manje trošili, što bi smanjilo ove troškove, ali bi i donelo nove prihode da se oni pokriju.

 

Teorija i praksa nisu isto

Barem tako kaže teorija. U praksi je, međutim, jako teško odrediti koliko bi bio optimalan nivo akciza koji bi pokrio sve troškove do kojih dolazi usled negativnih eksternalija. Države imaju veliki podsticaj da povećavaju akcize umesto drugih poreskih stopa: akcize se ne vide direktno, za razliku od poreza na dohodak, imovinu ili dobit, pa je manji otpor njihovom povećanju. Pored toga, kako je tražnja za ovim proizvodima neelastična (tražnja za njima se neće smanjiti proporcionalno povećanju cene, već mnogo manje od toga), tu je isto lako povećati javne prihode.

Takođe, akcize ne bi trebalo da se naplaćuju na goriva koja ne zagađuju sredinu ili koje zagađuju jako malo, kao što su biogoriva ili TNG, ali se i na njih plaća visoka akciza. Iz vizure toga zašto su akcize uvedene ovo je potpuno nelogično, ali je sasvim logično iz vizure javnih prihoda: kada se i na njih ne bi plaćala akciza, povećala bi se potrošnja ovih proizvoda jer bi bila znatno jeftinija, pa bi se smanjili prihodi države. A onda opet pitanje – odakle novac za isplatu penzija.

Da je ovo i u Srbiji slučaj, vidi se već na prvi pogled: ukupni troškovi za zdravstvo i puteve su jednaki prihodima od akciza – od skoro 300 milijardi dinara. Kada bi prihodi od akciza služili samo tome da se isprave štete do koje dolazi korišćenjem akciznih proizvoda, oni bi trebali da budu nekoliko puta niži nego što je to sada slučaj. Ali onda ne bi imalo odakle da se isplaćuju penzije.

 

Koliko su visoke akcize?

Na gorivo se akcize plaćaju po litru, i to na:

  1. Olovni benzin: 59,58 rsd
  2. Bezolovni benzin: 56,04 rsd
  3. Kerozin 67,17 rsd
  4. Gasna ulja 57,63 rsd
  5. TNG 43,76 rsd
  6. Biogoriva 56,30 rsd

 

Na duvanske proizvode plaća se dvostruka akciza, kao deo maloprodajne cene i na količinu. Tako se na cigarete plaća akciza od 72,22 rsd po pakovanju, kao i 33% konačne maloprodajne cene, a na duvan 43% maloprodajne cene po kilogramu.

Na kafu se akcize plaćaju po kilogramu, i to na:

  1. Neprženu kafu 90,09 rsd
  2. Prženu kafu 112,60 rsd
  3. Ljuspice i opne od kafe 123,86 rsd
  4. Ekstrakte, esencije i koncentrate kafe 168,91 rsd

 

Na alkoholna pića akciza se plaća po litru, ali ne po količini alkohola, već u zavisnosti od toga od čega je piće napravljeno. Ovo inače nije u skladu sa međunarodnom praksom, i ako Srbija želi da se učlani u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i EU, moraće ovo da promeni. Štetnost alkohola se ne smanjuje ako je u pitanju rakija od voća, a ne votka od krompira.

Akcize na alkoholna pića imaju sledeće iznose:

  1. Rakije od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije 132,36 rsd
  2. Rakije od žitarica 337,29 rsd
  3. Ostala jaka alkoholna pića 216,68 rsd
  4. Niskolakoholna pića 22,41 rsd
  5. Pivo 25,61 rsd

 

Ali ovo nije sve – tu je i PDV

Na kraju, ne treba zaboraviti da se na akcizu plaća i PDV. Prvo se iznos akcize uračuna u cenu proizvođača, pa se potom na taj iznos obračuna PDV u iznosu od 20%, pa je usled akcize i poresko opterećenje PDV-om veće.

Zato i ne treba da nas čudi da poresko zahvatanje države na goriva i na cigarete čini više od polovine njihove maloprodajne cene.

Na primer, na litar benzina koji košta 160 dinara, akciza iznosi 56 dinara, a PDV još 32, tj. ukupno 88 dinara ili 55% maloprodajne cene. U slučaju paklice cigareta koja košta 360 dinara, PDV iznosi 60, a akcize 120 i 77 dinara, što ukupno iznosi 257 dinara tj. 71% maloprodajne cene.

 

Poreski destinator i poreski platilac nisu isto

Poreski destinator je onaj kome je zakonska obaveza da plaća porez, a poreski platilac je onaj koji snosi troškove nekog poreza. Drugim rečima, prema zakonu, akcize na gorivo plaća firma vlasnik benzinske stanice, ali prave troškove akcize plaća onaj koji je sipao gorivo, jer je prodavac uračunao akcizu u cenu goriva.

Tako da ne treba da nasedate na priče koje se s vremena na veme pojavljuju u medijima da su najveći uplatioci u budžet Srbije duvanske ili naftne kompanije, jer su uplatile toliko i toliko dinara u budžet: oni koji su taj porez platili nisu te kompanije, već zapravo oni koji su kupili gorivo i cigarete.

 

Koliko akciza vi plaćate?

Samo se smrt i porez ne mogu izbeći – ovo je stara izreka koja se pripisuje Bendžaminu Frenklinu. To je slučaj i sa akcizama. Svakako je korisno da znamo koje poreze plaćamo, i koliko su visoki.

Koliko poreza vi lično plaćate možete da proverite na Talas platformi MOJ POREZ.

 

Upoznaj novu platformu Moj porez – lak način da izračunaš koliko finansiraš državu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *