Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock 

Ovogodišnji Egzit festival je koliko izvođačima, u najmanju ruku toliko i svojom kampanjom protiv konzumiranja narkotika “Stay clean” izazvao niz kako pozitivnih tako i negativnih komentara. Po svim dostupnim podacima, u vrhu liste zaplenjenih supstanci na Egzit Festivalu svake godinese nalaze različite vrste amfetamina, te supstanca koja se u javnosti najčešće naziva ekstazi.

Šta je zapravo ekstazi, koliko je opasan i da li ima bilo kakvu medicinsku primenu?

Pod imenom ekstazi se najčešće podrazumevaju raznobojne tablete koje sadrže supstancu MDMA. MDMA (3,4-metilen dioksimetamfetamin) je supstanca koju je prva sintetisala nemačka farmaceutska kompanija Merck 1912. godine kao sredstvo koje pomaže u zgrušavanju krvi. Supstanca je gotovo pala u zaborav, dok je pedesetih vojska SAD koristila u nekoliko testova u svojim čuvenim Edgewood eksperimentima pod nazivom “Experimental Agent 1475”. Ipak, za uticaj MDMA na kulturu i upotrebu u rekreativne svrhe najviše je zaslužan naučnik ruskog porekla koji je živeo i stvarao u Kaliforniji, Aleksandar Saša Šulgin koji je 1965. resintetisao supstancu i uočio njene efekte kada je prvi put testirao 1967.

 

Efekti unošenja MDMA 

Bez dubljeg ulaženja u farmakodinamiku, MDMA deluje na receptore koji dozvoljavaju otpuštanje većih količina serotonina, norepinefrina i dopamina izazivajući karakteristične osećaje povećanog osećanja fizičkih senzacija, euforije i empatije koje traju tri do šest sati od unosa supstance.

Upravo efekti povišenog razumevanja i osećaja za druge su ono što su Šulgin i njegove kolege prvo primetile, te MDMA kroz literaturu često biva nazvana empatogenom supstancom, odnosno onom koja proizvodi empatiju. Drugi efekti pri uzimanju standardne doze koja varira između 80-150 mg (1.2-1.5 mg po kilogramu telesne težine) nastaju 30-60 minuta nakon uzimanja supstance. Karakteristični su osećaji euforije, povećanog samopouzdanja, osećaja bliskosti sa drugima, smanjenja anksioznosti i poremećenog osećaja za vreme.

Kaomoguće nuspojave se javljaju povišena telesna temperatura, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, gubitak apetita, gubitak potrebe za snom, povećano znojenje usled fizičke aktivnosti, te muka i povraćanje u određenom broju slučajeva, najčešće kod uzimanja prevelike doze, u kombinaciji sa alkoholom ili usled nedovoljnog unošenja vode. Kod korisnika koji češće konzumiraju supstancu se javlja i osećaj izmorenosti i apatije u prvih nekoliko dana nakon upotrebe. Ovaj osećaj se češće javlja, intenzivniji je i duže traje kod korisnika koji češće koriste supstancu i onih koji “redoziraju” odnosno uzimaju više od jedne doze u toku sesije.

Kada su dugotrajni efekti u pitanju, zbog ilegalnosti ograničen je broj istraživanja koja su urađena, ali na osnovu do sada dostupnih podataka, postoje jasne indicije da je MDMA, kao i alkohol, neurotoksična supstanca što znači da u određenoj količini i intenzitetu upotrebe izaziva trajne neuorološke promene. Kod izuzetno teških korisnika su primećene i lezije na moždanoj masi koje dalje upućuju ka potencijalnoj neurotoksičnosti pri visokim dozama i prolongiranoj upotrebi, najčešće se oslikavajući kroz probleme sa pamćenjem, kao i anksioznošću i depresijom, najverovatnije usled smanjenja nivoa serotonina.

Osećaj depresivnih misli je jedan od glavnih razloga koje korisnici navode za prestajanje sa daljim korišćenjem supstance što dalje upućuje na potencijalna neželjena dejstva pri visokim dozama i upotrebi češćoj od 120-150 dana razmaka između sesija.

 

Koliko je MDMA bezbedna?

U široko citiranom istraživanju iz Velike Britanije iz 2010. utvrđeno je da su na vrhu liste supstanci najopasnijih po korisnika i okolinu alkohol, heroin, krek kokain i metamfetamin, dok najmanje posledice po korisnika imaju psilocibinske pečurke i LSD. Autor studije i profesor iz Ujedinjenog Kraljevstva, Dejvid Nat je uporedio potencijalne negativne posledicekonzumiranja MDMA statistički sa rizikom koji postoji kod aktivnosti kao što je jahanje konja.

Harm comparison between alcohol and other drugs* *Source: Nutt et al. (2010)

Usled činjenice da je proizvodnja MDMA, u obliku pilula često nazivanog i ekstazi, gotovo isključivo privilegija organizovanih kriminalnih grupa, kontrola kvaliteta ne postoji. MDMA je jedna od supstanci koje se u proizvodnji najčešće mešaju sa drugim supstancama kao što su amfetamini, metamfetamini, kafetini, pa čak i pesticidi. Na nekim festivalima je i više od 40% pilulazapravo nešto što ne sadrži ni tragove MDMA. Farmaceutske kompanije su zamenjene kriminalnim organizacijama što dovodi do sve lošijeg kvaliteta supstanci koje korisnici uzimaju. Sa činjenicom da je u velikom broju zemalja zabranjena prodaja kućnih testera za supstance, najveći broj korisnika nema bilo kakvu mogućnost da zna šta uzima što u kombinaciji sa prečestim i neodgovornim korišćenjem može voditi dugotrajnim posledicama.

Redovna ali ne preterana hidratacija, nimalo alkohola i nikakve druge supstance na bazi amfetamina su preduslov za bezbednu sesiju, ali te informacije su nešto sa čim je, čini se, solidno mali broj korisnika upoznat, ili bar upražnjava na festivalima i klupskim događajima.

Činjenica da je MDMA u čistom obliku iznenađujuće bezbedna u strogo kontrolisanim uslovima ne treba da uljuljka potencijalne korisnike uzimajući u obzir da je gotovo nemoguće naći takvu supstancu van institucija koje imaju dozvole da proizvode supstancu u svojim laboratorijama. Situacije u kojima korisnici znaju dozu, čistoću i poreklo supstance za koju veruju da je MDMA je gotovo zanemarljiva a to je sine qua non kada je bezbedna konzumacija ove supstance u pitanju.


Ima li potencijal za medicinsku upotrebu?

Saša Šulgin je 1977. predstavio MDMA psihologu Leo Zofu koji iako već u godinama i pred penzijom odlučuje da ostane u profesiji jer je toliko bio uveren u njen terapeutski potencijal. Leo Zof je nastavio da putuje Amerikom i radi sa psiholozima širom Sjedinjenih Američkih Država i više od 4,000 njih nauči kako da MDMA uključe u terapiju svojih pacijenata te se procenjuje da je te decenije podeljeno više od pola miliona individualnih doza u terapeutskim uslovima.

Terapeutska zajednica je primetila da MDMA dovodi do rušenja mentalnih barijera te omogućava i poboljšava komunikaciju te dozvoljava bolju komunikaciju i deljenje teških ili intimnih osećanja i iskustava sa terapeutom te se koristila sa pacijentima koji su bolovali od post traumatskog sindroma, fobija i neurotičnih poremećaja, zavisnosti kao i u psihološkim stanjima kod terminalnih pacijenata. Uprkos glasnom protivljenju naučne zajednice, psihologa i korisnika, MDMA je zabranjen u leto 1985. u SAD pod naletom rata protiv droge, kao i u Evropi čime će biti obustavljena istraživanja i legalna terapeutska primena MDMA u naredne tri decenije.

Ovo se menja u poslednjoj deceniji kada organizacija MAPS (Multidisciplinary Association for Psychedelic Studies) dobija dozvolu da radi klinička istraživanja korišćenja MDMA u psihoterapiji kod pacijenata sa post traumatskim stres sindromom (PTSD), socijalnom anksioznošću kod autističnih odraslih osoba i anksioznost kod terminalnih pacijenata. 2017. godine američka regulatorna agencija je dozvolila ulazak u treću fazu kliničkih istraživanja koje ukoliko MDMA prođe, postoji mogućnost da se 2021. nađe na listi supstanci koje se primenjuju u medicinske svrhe. Pre dve godine u Velikoj Britaniji je započeta i studija koja treba da utvrdi uspeh u lečenju alkoholizma uz pomoć terapije koja uključuje MDMA.

 

Šta država Srbija može da uradi?

Iako je jasno da bi mere dekriminalizacije koje su uvele države kao što su Portugal i Češka Republika koraci koji bi potencijalno doveli najboljem ishodu i bili najbezbednija opcija za društvo, pitanje je koliko je sadašnja politička elita u Srbiji spremna za to. Podržano pravim zakonskim okvirom, moguće je zamisliti uključivanje naših naučnika i u proces istraživanja ovih supstanci koje potencijalno mogu da imaju globalni značaj. Za tako nešto bi pre svega bila potrebna volja i razumevanje potencijala koji ova supstanca ima.

Ono što može i mora da se desi je veća informisanost medicinskih radnika, psihologa i psihijatara, predstavnika medija, ljudi iz obrazovnog sistema, kao i korisnika. Kampanje kao što su kampanja Exit Festivala “Stay Clean” možda imaju dobru nameru, ali da bi se izbegle kratkotrajne ili tragičnije i dugotrajnije posledice, potreban je pristup zasnovan na edukaciji i smanjenju štete pre nego na dizanju panike i prohibicionističkim kampanjama koje nemaju poznatih pozitivnih efekata. Zakoni Srbije bi trebalo da omoguće nesmetano sprovođenje ovih aktivnosti. To bi bio odgovoran pristup prema svim članovima društva.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *