Foto: iStock
Predsednik Francuske Emanuel Makron započeće danas dvodnevnu posetu Srbiji. Ovo je prvi put da francuski predsednik dolazi u zvaničnu posetu Beogradu još od 2001. kada je tadašnji predsednik Žak Širak došao u prestonicu SRJ.
Koliki značaj ima ova poseta? Kako izgleda „srpsko-francusko prijateljstvo“ u 21. veku?
Ne govori se dovoljno o francusko-srpskim mestima sećanja
„Današnji odnosi Srbije i Francuske su korektni i dobri. Oni se zasnivaju na dokumentima koji su potpisani u poslednje vreme između dve zemlje, posebno na dokumentu o strateškom partnerstvu iz 2011, i oni imaju tendenciju daljeg razvoja u okviru evropskih integracija Srbije“, kaže u razgovoru za Talas dr Stanislav Sretenović, naučni savetnik na Institutu za savremenu istoriju koji se u svom naučnom radu u velikoj meri bavio istorijom i diplomatijom Francuske.
Govoreći o narativu „srpsko-francuskog prijateljstva“, dr Sretenović objašnjava da je svako prijateljstvo između naroda konstruisano, budući da je prijateljstvo kao takvo lična kategorija, ali da je ova konstrukcija bila najizraženija tokom Prvog svetskog rata, neposredno nakon rata i u međuratnom periodu – postojala je, kako kaže, potreba da se podrži savezništvo iz rata, kao i savezništvo Francuske i tada nove države u periodu između dva svetska rata.
„Danas, Srbi su jedan od retkih naroda koji može da se pohvali dobrim odnosima u prošlosti sa Francuskom. U tom smislu, podsećanje na zajedničko savezništvo i priajteljstvo tokom istorije ne može da škodi tim odnosima, naprotiv, može da doprinese boljem i većem upoznavanju i zbližavanju“, istakao je dr Sretenović.
„Danas, Srbi su jedan od retkih naroda koji može da se pohvali dobrim odnosima u prošlosti sa Francuskom.“
Jedan aspekt odnosa naše dve zemlje je, kaže naš sagovornik, zapostavljan – nije se dovoljno govorilo o francusko-srpskim mestima sećanja. Njih je najviše u Beogradu, ali ih ima po celoj Srbiji.
„Ta konstrukcija nije bila vezana samo za diskurs, već i za klesanje u kamen tog prijateljstva. Sada imate nekoliko mesta sećanja koja su stvorena u periodu između dva svetska rata“, objašnjava dr Sretenović i kao primere navodi Spomenik zahvalnosti Francuskoj koji je otkriven 11. novembra 1930. godine, kao i Francusko vojno groblje (na Novom groblju) gde počiva skoro 400 francuskih vojnika iz Prvog svetskog rata koji su se borili na teritoriji Srbije.
Još neka od značajnih mesta u Beogradu obuhvataju zgradu ambasade Francuske – po rečima našeg sagovornika, ta zgrada ima simboličnu poruku i odražava način na koji je Treća Francuska Republika želela da bude viđena u Kraljevini SHS, odnosno Jugoslaviji, kao i nekoliko spomen ploča među kojima su bista maršala Franše d’Eperea, kao i diplomate i pesnika Alfonsa Lamartina.
Kada je reč o mestima sećanja van Beograda, on navodi Francusko vojno groblje u Zaječaru, te spomenik generalu Gambeti u Negotinu. Gambeta je, podseća, učestvovao u oslobođenju Srbije pre tačno 101 godinu, nakon proboja Solunskog fronta, kao komandant konjičkih divizija. Tu su, naravno, i brojne ulice širom naše zemlje posevećene Francuskoj i njenim znamenitim ličnostima, kako vojnim, tako i političarima, umetnicima i naučnicima.
„Francuska daje jasan signal da računa na Srbiju i njene reforme“
Govoreći o Makronovoj poseti Beogradu, dr Sretenović smatra da neće doći do nekih radikalno novih rešenja po pitanju Kosova i Metohije, već da će se verovatno ići na podsticanje daljeg razgovora o rešavanju kosovskog pitanja.
„Ono što je bitno u ovoj poseti, to je da Francuska daje jasan signal da računa na Srbiju i na njene reforme, i da je vidi kao svog partnera jednog dana unutar Evropske unije“, istakao je dr Sretenović.
Dodao je i to da će ova poseta „sigurno povećati francuske investicije u Srbiji, a samim tim povećati i broj radnih mesta“, te da se očekuje dalji razvoj kulturnih i naučnih odnosa, posebno od kada je Srbija postala pridruženi član Frankofonije, organizacije zemalja sveta u kojima se govori francuski jezik.
Ekonomski odnosi: više investicija iz Francuske ove godine
Pored istorijskih i diplomatskih, važan aspekt saradnje dve zemlje jesu i njihovi ekonomski odnosi.
Kada je reč o stranim direktnim investicijama (SDI) iz Francuske u Srbiju, podaci Narodne banke Srbije pokazuju porast u prvom tromesečju 2019. godine.
Dok je u prvom tromesečju 2018. iz kompanija sa sedištem u Francuskoj stiglo 25,9 miliona evra SDI, ove godine taj iznos je 33,1 miliona evra.
Tokom čitave 2018, ukupan iznos SDI iz Francuske u Srbiju iznosio je 710,7 miliona evra, što je najveći pojedinačni iznos kada je reč o investicijama koje stižu u našu zemlju.
U pogledu izvoza, Francuska je bila 13. najveći spoljnotrgovinski partner Srbije u 2018. godini:
Ukupan izvoz iz Srbije u Francusku iznosio je 530,2 miliona evra, dok je uvoz iz Francuske bio 721,4 miliona dolara.
Koncesija za Aerodrom: i dalje pod velom tajne
Posebno aktuelan aspekt srpsko-francuskih ekonomskih odnosa prošle godine bilo je potpisivanje ugovora o koncesiji za Aerodrom „Nikola Tesla“.
Predstavnici Vlade Srbije, Aerodroma “Nikola Tesla” i francuske korporacije “Vansi” potpisali su ugovor o koncesiji na 25 godina u martu 2018. godine, ali kompletni detalji ugovora još uvek nisu poznati javnosti.
„Tokom perioda trajanja koncesije predviđeno je plaćanje godišnje koncesione naknade, a najavljuje se ukupno 220 miliona evra tokom 25 godina. Koncesionari su se obavezali i da će tokom istog perioda investirati 732 miliona evra na samom aerodromu“, pisao je Insajder početkom godine.
„Sadržaj Ugovora o koncesiji kojim je Vlada francuskoj kompaniji Vansi dala da upravlja Aerodromom Nikola Tesla narednih 25 godina, uprkos brojnim najavama da će biti objavljen, i dalje je tajan. Osim što je nepoznat javnosti, prema saznanjima Insajdera, na uvid nije dat čak ni manjinskim akcionarima iako su deo skupštine akcionara“, poslednje je što saznajemo od Insajdera o ovoj temi.
U međuvremenu je otvoreno pitanje dela ugovora koji se odnosi na niški aerodrom i ograničavanje broja putnika – podsećamo da je tokom 2018. država preuzela Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, a predsednik Vučić izjavio je da “imamo obavezu da se konsultujemo sa Vansijem ako Niš pređe milion putnika što je za narednih 12 godina nemoguće”.
Da li je, i u kojoj meri, ova koncesija povoljna ili ne za Srbiju, saznaćemo tek po objavljivanju čitavog teksta ugovora
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 
Autorka