Foto: Mutualité Française
Natpis „Bienvenue chers amis! Dobro došli prijatelji!“ nalazi se na jednom bilbordu u Beogradu, čime se prestonica Srbije priprema za posetu Emanuela Makrona, predsednika Francuske.
Kako navode srpski mediji, glavna tema razgovora između predsednika Vučića i Makrona biće Kosovo i evropske integracije. Makron je više puta u poslednjih nekoliko meseci izjavio da ne podržava proširenje Evropske unije, sve dok se u ovoj organizaciji ne dogode neke unutrašnje promene. Makron će u Beogradu provesti dva dana, a ovo je prva poseta Beogradu nekog francuskog predsednika nakon 18 godina.
Makron je od dolaska na mesto predsednika Francuske privlačio veliku pažnju svetskih medija, prvenstveno zbog činjenice da je on najmlađi francuski predsednik, kao i zbog pobede na predsedničkim izborima protiv Marin Le Pen, vođe desničarske partije Nacionalni front. Pred Makronov dolazak važno je imati na umu nekoliko ključnih poteza iz njegovog dosadašnjeg mandata koji se tiču unutrašnje, ali i spoljne politike.
Reforme u Zakonu o radu
Jedna od prvih oblasti reformi na koju se Makron fokusirao je promene Zakona o radu. Ono što je već duže vreme bilo potrebno francuskoj ekonomiji je fleksibilniji Zakon o radu. U saradnji sa umerenijim sindikatima, izmenjen je Zakon o radu koji je dao poslodavcima više fleksibilnosti i olakšao otpuštanje radnika. Trenutno je nezaposlenost u Francuskoj najniža u poslednjih deset godina (8.7%), a pad nezaposlenosti je naročito vidljiv kod mladih. Ipak, nezaposlenost u Francuskoj je i dalje iznad proseka Evropske unije (6.4%), a ona je skoro duplo veća nego u Nemačkoj.
Makron je sproveo i reforme u oblasti obrazovanja. U siromašnim oblastima Francuske uvedeni su razredi sa manjim brojem đaka, a građani i roditelji imaju veću ulogu u odlučivanju o školskom programu.
Kao što je saznao i američki predsednik Donald Tramp, reforma poreskog sistema može biti jako kontroverzna, naročito ako javnost stekne utisak da promene u poreskom sistemu idu na ruku najbogatijim ljudima u zemlji. Francuski poreski sistem već godinama važi za neefikasan – Francuska je na indeksu ekonomskih sloboda Fondacije Heritage na 71. mestu, odmah ispred Filipina.
Prihod ljudi koji se nalaze u 1% najbogatijih u Francuskoj povećao se za 2,3% nakon promena u poreskom sistemu. Makronova poreska reforma najviše ide u korist bogatima, što je stvorilo negativnu sliku u javnosti, koja je bila dobro tlo za kasnije proteste.
Uprkos padu popularnosti, Makron ne planira da prestane sa reformama ekonomije. Francuski premijer Eduardo Felipe je 12. jula najavio dalje reforme tržišta rada, ali i izmene u javnoj upravi, penzionog sistema i naknada za nezaposlene.
Najveća Makronova glavobolja – Žuti prsluci
Nakon uvođenja „zelenog poreza“ koji je doveo do velikog povećanja cena goriva, usledio je najveći test Makronovog mandata do sada. Nastali na različitim društvenim mrežama i bez jednog lidera, protesti u centru Pariza počeli su u novembru prošle godine. Ovo su bili najveći, ali i najnasilniji, protesti koji su se dogodili u Francuskoj još od 1968. godine. Tokom protesta Makron i njegova partija izgubili su na popularnosti, što se oslikalo delimično i na izborima za Evropski parlament.
Povećanje cene goriva najviše je pogodilo siromašne i nižu srednju klasu, a čak i kada je francuska vlada popustila pred demonstrantima i obećala da će porez biti ukinut, protesti su se nastavili. Francuski predsednik se obratio demonstrantima tek u aprilu ove godine, kada je predstavio svoj plan koji bi mogao da umiri probleme iza protesta. Ovaj plan, između ostalog, podrazumeva smanjenje poreza na prihod, kao i ukidanje elitističkog ENA univerziteta, na kom se školuju budući političari i zvaničnici.
Ovaj plan će koštati oko 10 milijardi, ali on ne predstavlja potpuno povlačenje i poraz Makrona. On je tokom obraćanja javnosti odbranio reforme koje su do tada sprovedene, ali je naglasio da je „naučio mnogo“ od demonstranata.
Spoljna politika – potrebne su promene u EU
Makronova namera da menja postojeće stanje u Francuskoj, ne prestaje ni kada se radi o spoljnoj politici. Francuski predsednik teži ka aktivnijoj ulozi Francuske na svetskoj sceni, ali on se snažno protivi neokonzervativizmu u spoljnoj politici. „Demokratija ne može biti nametnuta zemlji, bez učešća građana. Francuska je ispravno postupila kada je odbila da učestvuje u ratu u Iraku, a pogrešila je kada se na ovaj način priključila ratu u Libiji“, izjavio je Makron u jednom intervjuu.
Makron i Angela Merkel, kancelarka Nemačke, prema navodima medija imaju dobar odnos, ali postoje razlike u načinima na koji vide budućnost EU. Početkom godine, Francuska je otvoreno ignorisala predlog da Francuska u Savetu bezbednosti ustupi svoje mesto Evropskoj uniji. Francuska se takođe otvoreno protivi i projektu Severni tok koji Nemačka i Rusija zajedno sprovode, kako bi se olakšao transport gasa iz Rusije. O pitanju Bregzita, Makron je zauzeo tvrđi stav od nemačke kancelarke, a on je čak političare koji su vodili kampanju za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije nazvao „lažovima“.
Oštar sukob Makron je imao i sa različitim populističkim liderima, ponajviše sa Mateom Salvinijem i Donaldom Trampom. Mateo Salvini, zamenik premijera Italije, rekao je da Makron treba da prestane sa „vređanjem Italije“, nakon što ga je Makron upozorio na širenje „nacionalističke lepre“, nakon formiranja italijanske vlade. Makron je nekoliko puta indirektno govorio i protiv politike predsednika Trampa, tako što je naglašavao negativne strane nacionalizma i pozivao na dublju saradnju, a ne na izolacionizam.
Na izborima za Evropski parlament Makronova stranka je, zajedno sa još nekoliko liberalnih evropskih partija, predstavila plan za razvoj EU, koji je kombinacija ideja sa levog i desnog političkog spektra. Ova koalicija predložila je davanje većih ovlašćenja Evropskom parlamentu, kao i veću demokratičnost i transparentnosti u evropskim institucijama. Jedan od predloga je direktan odgovor na populiste u Evropi poput Orbana – ograničiti prostup EU fondovima ukoliko zemlja ne poštuje vladavinu prava.
Makron i članstvo Srbije u EU – ne uskoro
Emanuel Makron je u spoljnoj politici prema Srbiji do sada bio otvoren – Srbija neće postati deo EU sve dok se ne dogode unutrašnje promene u Evropskoj uniji. Ovu poruku je Makron preneo Vučiću i tokom posete srpskog predsednika prošle godine, ali ovo ne znači da Makron neće osnažiti Srbiju da nastavi sa reformama i evropskim putem. Prema pisanju francuskih medija tema razgovora dva predsednika biće i dijalog Beograda i Prištine, kao i tema potencijalnog razgraničenja.
Francuska je pod Makronom započela proces reformi koji je uvek bolan, a predsednik Vučić je u nekoliko navrata izjavio da ima razumevanja za izazove sa kojima se suočava Makron, kao što su protesti. Iako je za trenutak posustao, deluje da je Emanuel Makron odlučan da nastavi sa reformama, a ukoliko uspe da ih sprovede do kraja svog prvog mandata, ostaće upamćen kao jedan od najznačajnijih francuskih predsednika.
Autorka