Foto: iStock
Kada i kako će opozicija doneti odluku o učešću, odnosno bojkotovanju redovnih parlamentarnih izbora 2020. godine?
“Zahtevamo momentalne ostavke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Vlade Ane Brnabić i predsednice Narodne skupštine Maje Gojković. Tražimo izbore na svim nivoima koji će se održati nakon 6-9 meseci u kojima bi mediji bili slobodni i ispunjeni ostali zajednički zahtevi opozicije za fer i poštene izbore”, naveli su potpisnici Sporazuma sa narodom u svom saopštenju 12. marta, kada su najavili veliki opozicioni protest 13. aprila.
Odrednica od 6 do 9 meseci ponavljala se u izjavama, intervjuima i saopštenjima lidera opozicije.
Kako redovni parlamentarni izbori treba da budu održani na proleće 2020, rok od 6 do 9 meseci se polako približava. Ako izbori, recimo, budu u martu, to bi značilo da je opozicija načelno spremna da u njima učestvuje ukoliko mediji „budu slobodni“ od septembra ove godine, uz ispunjavanje drugih uslova.
Šta to tačno znači – u kojoj meri uslovi treba da budu ispunjeni da bi predstavnici opozicije rekli „u redu, učestvovaćemo na izborima“? Kakvi su izgledi da do toga dođe? Da li je Sporazum sa narodom i dalje na snazi i koliko ga se potpisnici pridržavaju?
Obradović: Bojkot izbora bi bio kraj ovog režima
Lider Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović rekao je za Talas da Dveri i Savez za Srbiju ostaju pri svemu potpisanom u Sporazumu sa narodom:
„Nema izbora ako ne budu fer i pošteni i ako najmanje 6 meseci ranije mediji ne budu oslobođeni za debatu vlasti i opozicije. To znači na prvom mestu promene u RTS, ali i promene u REM kako bi sve televizije sa nacionalnom frekvencijom bile prisiljene da poštuju zakon“, naglašava Obradović.
Kako kaže, on očekuje da će opozicija koja je potpisala Sporazum sa narodom ostati jedinstvena oko zajedničkih zahteva za fer i poštene izbore iz decembra 2018. godine.
„Režim nema odgovor na naš jedinstven nastup i bojkot izbora bi bio kraj ovoga režima jer bi na izborni dan narod izašao na ulice i izbori ne bi bili ni održani, a vlast bi pala“, zaključuje.
Trifunović: Bliži sam ideji o spavanju na biračkim mestima kako bi se zaštitili glasovi
“Mi se spremamo za izbore, što je normalno, ali to ne znači da ćemo na njih izaći. Još uvek je rano za konačan odgovor na to pitanje. Mislim da bi svako drugo određivanje o izlasku na izbore u ovom trenutku bilo demagogija“, kaže za Talas Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG).
On dodaje da je „jasno da u ovom trenutku nisu ispunjeni izborni uslovi, iako su slobodni izbori osnov demokratije i deo su prava koja su nam Ustavom zagarantovana“, kao i da izveštaji Evropske komisije ukazuju na to da jača pritisak međunarodne zajednice, te da postoje nagoveštaji vlasti da će doći do promene situacije, „ne zato što to iskreno žele, već što se sve teže nose sa tim pritiskom“.
Trifunović dalje ističe da je menjanje izbornih uslova složen i dug proces:
„Ako govorimo o kriterijumima ispunjenosti, Pokret slobodnih građana će uzeti u razmatranje mišljenje relevantnih nezavisnih institucija koje će davati svoju ocenu. Važno je i napraviti razliku između pojedinih zahteva. Otvaranje medija prema opoziciji je nešto što može da se oceni već sada, ali postoje i drugi zahtevi, poput zabrane funkcionerske kampanje, za koje u ovom trenutku ne možemo da znamo da li će biti ispoštovani ili ne“, objašnjava naš sagovornik.
Kako kaže, lično je „bliži ideji o spavanju na biračkim mestima kako bi se zaštitili glasovi, kao što se dogodilo u Turskoj, od dizanja ruku od svega u startu, jer utakmica nije fer“, a u narednom periodu će videti da li je to izvodljivo, ali i učiniti sve da bude izvodljivo.
Zelenović: Krećemo se ka opštoj građanskoj neposlušnosti
Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca i kopredsednik Demokratske stranke – Ujedinjene, u izjavi za Talas konstatuje da je „vremena sve manje“:
„Bez ozbiljnog dijaloga opozicije i vlasti koji bi doveo do slobodnih izbora, klizamo ka ozbiljnom sukobu. Vučić je tvorac ove rušilacke atmosfere. Ako ne bude slobodnih izbora verujem da neće biti nikakvih izbora. Krećemo se ka opštoj građanskoj neposlušnosti“, istakao je.
Zelenović dodaje i to da potpisnici Sporazuma sa narodom sarađuju i poštuju obećanje „dato pobunjenoj Srbiji“, ali i da se svakako ko je prekršio Sporazum ne može zvati opozicijom.
„Mi moramo da nađemo način da sarađujemo sa svima koji su protiv Vučićevog autokratskog režima. DS Ujedinjena je pomogla da Savez za Srbiju učvrsti svoje pozicije i ojača oraganizaciju. Uradili smo korisnu stvar za sve“, poručio je naš sagovornik.
Macura: SMS nije prekršio Sporazum sa narodom – samo smo javno uradili ono što su drugi radili iza leđa
Tatjana Macura, članica Predsedništva Stranke moderne Srbije, u razgovoru za Talas kazala je da je SMS i dalje potpisnik Sporazuma sa narodom, uprkos odluci da prekinu bojkot i vrate se u poslaničke klupe:
„Nismo povukli potpis jer nismo u nesporazumu sa narodom. To što nas možda ignoriše deo potpisnika je zbog toga što sami nisu mogli da opravdaju činjenicu da su i oni ulazili u kršenje Sporazuma sa narodom mnogo pre nego što smo prekinuli bojkot. Na primer, lideri pojedinih opozicionih stranaka su bez bilo kakve prethodne konsultacije uzeli za pravo da iniciraju sastanke u ime cele opozicije u međunarodnim institucijama, iako su i tada znali da imamo različito viđenje putanje ulaska Srbije u EU, rešenja kosovske krize i slično“, objašnjava Macura.
Ona smatra da je bojkot parlamenta samo delimičan i da je „definitivno prekinut od strane dela opozicije koji je učestvovao u radu skupštinskih odbora“, kao i da je određen broj opozicionih poslanika učestvovao u radu parlamentarnih delegacija i da u istim i danas učestvuje.
„S tim u vezi, ne mislimo da smo posebno prekršili Sporazum jer smo samo javno uradili ono što su drugi radili iza leđa ili još uvek rade“, dodaje Macura.
Kada je reč o bojkotu, SMS se protivi toj ideji i drži se preporuka CRTE, kaže naša sagovornica, i dodaje da je dosta toga u vezi sa samim izbornim uslovima nejasno jer ni na jednoj strani ne postoji incijativa da se dogodi dijalog vlasti i opozicije.
„Naravno, taj dijalog bi morao da se odvija u Skupštini Srbije, institucionalna pitanja ne mogu da se rešavaju van institucija“, ističe Macura.
Na pitanje šta bi trebalo da se desi pa da opozicija proceni da su mediji dovoljno slobodni i da može da izađe na izbore, ona odgovara da o tome nisu razmišljali, budući da trenutno ne postoji komunikacija sa Savezom za Srbiju, te da će se o tome razgovarati na zajedničkom sastanku koji tek treba zakazati.
Živković: Kampanja za bojkot je komplikovanija, teža i skuplja nego kampanja za izbore
Predsednik Nove stranke Zoran Živković je na početku razgovora za Talas naglasio da se „odluka o izborima donosi kada izbori budu raspisani“, te da je svako određivanje unapred, bila u pitanju odluka da se na izbore izađe ili da se oni bojkotuju, loša.
„Kolege političari treba da se suzdrže i jedne i druge izjave. Sada nam je potrebno da se borimo za izborne uslove, ali ja nisam zadovoljan trenutnim načinom i nivoom, pre svega kada je reč o narodnim poslanicima“, ocenjuje Živković uz komentar da bojkot mora da bude aktivan i selektivan – „možda i da prekršimo na dan-dva taj bojkot kada je reč o nekoj važnoj temi poput Kosova.“
Kada je reč o ispunjavanju zahteva u vezi sa medijima, Živković smatra da je lako izmeriti da li se stanje u medijima promenilo ili ne – „Prvi put kada neko iz vlasti, premijerka ili neki važan ministar, sedne sa nekim iz opozicije u emisiji koja će biti dijalog o nekoj temi, onda je očigledno da se nešto promenilo“.
Na pitanje koliko nešto treba da se promeni da bi opozicija izašla na izbore, Živković odgovara da se ne treba time baviti sada, ali i da, ukoliko nešto pođe dobrim putem, ne treba biti rigidan u zahtevima:
„To svakako, ukoliko pristanemo da izađemo na izbore, ne sme da bude posledica lošeg kompromisa, ali moramo da imamo u vidu svest o bojkotu.
Kampanja za bojkot je komplikovanija, teža i skuplja nego kampanja za izbore. Mislim da je jako važna stvar da se borimo za izborne uslove, a bojkot da bude opcija tek ako to ne ostvarimo“, zaključuje Živković.
Stefanović: Nema pukotina u opoziciji, odluku o izlasku na izbore ćemo doneti zajednički
Potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović u izjavi za Talas kaže da je Sporazum sa narodom jasan i precizan kada je reč o učešću potpisnika na izborima:
„Nalaz stručne grupe i njihovi zahtevi su sjajno urađeni po našem mišljenju, vrlo su precizni i sveobuhvatni, pa su to postali i naši zahtevi, objašnjava Stefanović i dodaje da rokovi za njihovo ispunjenje, uključujući više puta ponavljani rok od 6 do 9 meseci, nisu postavljeni slučajno i da će uticati na odluku opozicije da učestvuje na izborima ili da ih bojkotuje.
„Ukoliko nemamo mogućnost da na javnom servisu, uz promenu Saveta REM-a, iskažemo drugačije stavove u odnosu na režim, da otvoremo neke kontroverzne i konfrontirajuće teme, u toj situaciji dve trećine građana ne mogu da čuju apsolutno ništa od onoga što opozicija traži, niti da saznaju kako opozicija zamišlja Srbiju nakon Vučića“, kazao je Stefanović.
Ukoliko 6 meseci pre izbora ne dođe do vidnog pomaka u pogledu izbornih uslova, kako u vezi sa medijima, tako i pojedinačnim stavkama kao što su zloupotreba funkcionerske kampanje ili sređivanje biračkog spiska, Stefanović naglašava da opozicija na takvim izborima ne može da učestvuje:
„Ukoliko nemamo mogućnost da na RTS-u, mimo izborne kampanje, imamo sučeljavanje, gostovanja od jutarnjih programa do večernjih emisija, jasno vam je da mi na takvim izborima ne možemo učestvovati. Ne govorimo o bojkotu, već kažemo da izbora biti neće. Izbori koji nisu slobodni nisu izbori“, istakao je.
Stefanović je dodao i to da će odluka o učešću na izborima biti doneta zajednički i da će se potpisnici voditi oni što piše u Sporazumu sa narodom, ali i što je realnost. On se osvrnuo i na spekulacije da opozicija trenutno nije jedinstvena, da će deo izaći na izbore a deo ne, što ocenjuje kao „daleko od istine“:
„Nevolja koja se nadvila nad Srbijom nas je zbližila, to je najbolja stvar u svemu ovome. Nema pukotina u opoziciji, uprkos tome što neki priželjkuju, uveravam vas da apsolutno nema istine u tome. Čak se priča o nekom dogovoru sa režimom, ali događaji će pokazati da ništa od toga nije tačno“, zaključuje Stefanović.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 
Autorka