Dan nauke u Srbiji: kako stojimo sa inovacijama?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Na današnji dan, 10. jula, obeležava se Dan nauke u Srbiji – ovaj datum je odabran jer je pre tačno 163 godine rođen Nikola Tesla.

Nauku u jednoj zemlji možemo da posmatramo i ocenjujemo iz različitih aspekata, a ako govorimo o perspektivi rasta i razvoja, treba da pogledamo kakvo je stanje inovacija u Srbiji. Kako stojimo u poređenju sa drugim zemljama i od čega zavisi razvoj i upotreba inovacija?

 

Globalni indeks inovacija: Srbija na 55. mestu od 126 zemalja

Globalni indeks inovacija (GII) meri stanje i uspeh inovacija u 126 zemalja sveta.

U izveštaju GII za 2018. godinu, Srbija se nalazi na 55. mestu, što je porast u odnosu na 2017. godinu kada smo bili rangirani kao 62. zemlja.

Od 7 oblasti koje indeks obrađuje, Srbija je najbolje ocenjena u pogledu infrastrukture (48. od 126 zemalja) – to se pre svega odnosi na razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i ekološku održivost.

Najlošije smo ocenjeni u pogledu „sofisticiranosti tržišta“, tj. prilagođenosti srpskog tržišta razvoju i uspehu inovacija – tu su posebno izdvojeni krediti (lakoća dobijanja kredita, nivo domaćih kredita u privatnom sektoru), spoljna trgovina, nivo lokalne konkurencije i veličina domaćeg tržišta.

Ceo izveštaj GII za 2018. godinu možete pogledati ovde, dok će izveštaj za 2019. biti objavljen 24. jula.

 

Verbić: Elektromedicina u Srbiji je u usponu; problem je što ne možemo da primenimo inovacije na domaćem tržištu

Srđan Verbić, suosnivač Opservatorije društvenih inovacija (ODI) i bivši ministar prosvete, u razgovoru za Talas kazao je da postoji dosta oblasti u kojima ljudi u Srbiji stvaraju inovacije – posebno se osvrnuo na nedavno objavljeni Startup Genome izveštaj koji pokazuje dobre rezultate Srbije u ovoj oblasti.

„Osim oblasti iz Startup Genome izveštaja, oblast koja se često ne vidi, a koja je prilično razvijena kod nas, jeste elektromedicina. U pitanju su medicinski uređaji u kombinaciji sa elektronikom, senzorima, sistemima za mašinsko učenje i tako dalje. Te kombinacije se jako fino razvijaju kod nas“, objašnjava Verbić, ali dodaje i da se ova tehnologija plasira isključivo na strana tržišta.

„Možemo da vidimo mnogo tih uređaja na raznim krajevima sveta, ali teško i kod nas. To je jedna od onih oblasti koja je u ozbiljnom usponu –  imajući u vidu veličinu Srbije, broj istraživača i startapa, mislim da smo tu jako dobri i da to nije dovoljno prepoznato“, ističe on.

 

 

Kao najveći izazov inovatora u Srbiji, Verbić izdvaja sposobnost za primenu inovacija:

„Nije problem u tome da li znamo da napravimo inovacije – znamo, ali obično ih napravimo pa prodajemo na nekom drugom tržištu, jer ovde ne možemo da ih primenimo. Čak ni stvari koje su uobičajene, dobar primer je PayPal: ni dan danas nije zaživeo u Srbiji, a to je nešto što odavno više nije inovacija.“

Kako kaže, isti je slučaj i sa inovacijama koje nastaju u Srbiji – inovatori, tj. ljudi koji primenjuju inovativna tehnološka rešenja za različite probleme, uglavnom i ne pokupavaju da naprave posao u svojoj zemlji, već direktno plasiraju na svetsko tržište.

Kao drugi najveći izazov, Verbić navodi pitanje marketinga – kako plasirati inovativan proizvod na tržištu:

„Naši ljudi imaju vrlo malo iskustva sa tim, nisu u stanju da zaštite intelektualnu svojinu, da dobiju sertifikate za svetsko tržište, pa se vrlo često dešava da naši jako sposobni ljudi, koji su napravili odlična rešenja, njih prodaju pod tuđim imenom sa nalepnicom Made in Germany iako je sve kod nas napravljeno. To se dešava jer nema marketinških stručnjaka koji bi bili u stanju da naše inovacije prodaju na svetskom tržištu. A naše domaće tržište je malo, plitko, niko i ne pokušava tu da posluje“, zaključuje Verbić.

Imajući u vidu ove izazove, on smatra da je to oblast u kojoj je potrebna pomoć – kako novčana, tako i u pogledu saveta i kvalitetnih mentora za domaće preduzetnike i inovatore.

Kada je reč o ODI, Verbić objašnjava da se organizacija bavi društvenim inovacijama koje ne donose profit već imaju za cilj stvaranje javnog dobra, tj. iznalaženje načina da nešto postane open source ili open data.

„To je stvar koja se radi da bi se videlo da može bolje, drugačije, i da može nešto da se radi za opšte dobro“, poručuje naš sagovornik.

 

Akademik Zoran Lj. Petrović o budućnosti inovacija u Srbiji

U ranijem video prilogu, akademik i fizičar Zoralj Lj. Petrović govorio je za Talas o inovacijama u Srbiji, o ulozi Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i spremnosti Srbije za tehnologije budućnosti:

 

 

Pročitajte i kolumnu Zoje Kukić: Da li je Srbija spremna da bude zemlja inovacija? Slučaj Car:GO

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *