Foto: iStock
Tehnologija vekovima menja način na koji ljudi žive — od izuma točka, preko parne mašine i pokretne trake do računara, interneta i veštačke inteligencije. Iako razvoj tehnologije obično vodi unapređenju kvaliteta ljudskog života i povećanju produktivnosti, istovremeno postoji neizvesnost o njenom uticaju na druga brojna pitanja, poput toga kako će izgledati poslovi budućnosti i da li će mnogi radnici ostati bez posla.
Današnja briga o tome da li će robot preuzeti mnoge poslove slična je onoj koju je kod naših predaka izazivala parna mašina, struja ili pokretna traka. Iako lekcije iz prošlosti ukazuju na to da se rad ljudi i te kako nastavio, razlog za brigu ovaj put leži u tome što je, na krilima svih prethodnih izuma, tehnološki razvoj u poslednjih 20 godina brži nego ikada.
Automatizacija zasnovana na robotici i veštačkoj inteligenciji mogla bi da poveća produktivnost u skoro svakoj industriji, ali i da zameni mnoga radna mesta. I dok slušamo predviđanja kako će jedan deo tržišta rada da se sužava i postaje suficitaran, drugi je pak, konstantno deficitaran — svedočimo hroničnom nedostatku dovoljnog broja IKT stručnjaka na globalnom nivou.
U ovom tekstu pokušaću da istražim odgovor na pitanje iz naslova, ali oslanjajući se na više relevantnih istraživanja, naučnih i ponekih iz kredibilnih drugih izvora. Tema je kompleksna i mislim da zahteva ozbiljniji pristup od bombastičnih naslova i citata samoproklamovanih stručnjaka.
Jaz u potrebnim veštinama na tržištu rada
U istraživanju Svetskog ekonomskog foruma o budućnosti poslova ističe se da trenutni ubrzani tehnološki razvoj kreira nove poslovne modele, koji već ostavljaju posledice na tržište rada. Prvi i najvidljiviji trend je fleksibilan i daljinski rad, koji je pre svega omogućen zahvaljujući tehnološkom napretku. Zaključci rada su dosta tmurni ako ih gledmao u kratkom roku — na osnovu ankete menadžera kompanija iz 15 zemalja u svetu, zaključci su da će u narednih 5 godina doći do gubitka više od 7 miliona radnih mesta — 2/3 ovih poslova su u okviru kancelarijskih i administrativnih poslova, dok 2 miliona dolaze iz drugih oblasti.
Zvuči prilično pesimistično, zar ne? Pored toga, u izveštaju se tvrdi da će do 2020. godine trećina veština koje se traže za različite poslove biti one koje se 5 godina pre toga uopšte nisu smatrale relevantnim za njihovo obavljanje. Međutim, mi smo već na pragu 2020. godine i još uvek se nije desilo ništa previše drastično.
Manpower je do sličnog zaključka o nedostajućim veštinama došao još pre 6 godina u svom istraživanju utvrdivši da poslodavci imaju izazove da pronađu zaposlene sa veštinama koje su im potrebne. Ovo je posebno primetno među poslovima koji zahtevaju više kvalifikacije, a za kojima potražnja značajno raste u poslednjih nekoliko godina.
Iste godine sprovedeno je i naučno istraživanje (Hanushek et al.) koje je utvrdilo da posedovanje kognitivnih veština doprinosi većoj zaradi i da na nju utiče čak u iznosu od 18% i da su baš ovo veštine koje nedostaju na tržištu rada. S druge strane, beleži se i rast tražnje za nekvalifikovanim radnicima, ali bez rasta njihove zarade, što se može objasniti nedostatkom kvalifikovanih radnika, te kompanije teže da ih privuku i zadrže kroz povećanje zarada koje mogu da isplate zahvaljujući njihovoj većoj produktivnosti.
Kada su u pitanju veštine vezane za nove tehnologije i njihovu upotrebu, u svom radu je Handel 2015. godine utvrdio je da informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) mogu da povećaju kvalifikacione zahteve za obavljanje posla na više različitih načina:
– IKT povećava značaj kognitivnih zadataka u odnosu na fizičke i manje kompleksne kognitivne zahteve;
– IKT može promeniti distribuciju radnika kroz različita zanimanja usled više faktora: kvalifikovaniji radnici treba samostalno da upravljaju tehnologijom i analiziraju informacije koje iz nje proizilaze, manje nekvalifikovanih radnika je potrebno usled automatizacije i paralelno, srednje kvalifikovani radnici mogu se zameniti manje kvalifikovanim (npr. u štamparijama);
– IKT može da promeni distribuciju radnika kroz različite industrije, jer dovodi do: kreiranja ili širenja tražnje za proizvodom ili uslugom među kvalifikovanijim sektorima (npr. softver), smanjenja tražnje u sektorima koji zahtevaju manje kvalifikovane radnike (npr. poštanske usluge) i povećanja tražnje u sektorima sa relativno nisko kvalifikovanom radnom snagom (prevoznici koji se angažuju kroz aplikaciju i drugi mikro-poslovi koje je omogućila digitalizacija).
Dodatnim osvrtom na istorijske podatke, u prethodnom istraživanju istog autora uočeno da je u Evropi između 1990. i 2005. godine upotreba računara na radnom mestu u proseku rasla nešto manje od 1% godišnje. Međutim, zanimljivo je da ova veća upotreba nije uticala na stvaranje veće potrebe za kognitivnim veštinama, niti je uticala na interpersonalne zadatke, koji su takođe mereni.
To znači da je upotreba IKT na radnom mestu imala blagu krivu učenja, koja je i omogućila masovno prihvatanje.
Dakle, vidimo da se radna snaga prilagođava novim tehnologijama postepeno, sličnim tempom kao što su one i uvođene u poslove.
Ipak, prema poslednjim podacima, čak 37% radnika u Evropskoj uniji (EU) ima nedovoljan nivo digitalnih veština, dok ih 11% ne poseduje uopšte. Iako je na nivou EU ovaj procenat radnika bez digitalnih veština opao za 2 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu, u zemljama poput Portugala, Italije, Bugarske i Rumunije oni i dalje čini više od petine ukupne radne snage.
Ovaj nedostatak digitalnih veština posebno je zabrinjavajući kada se uporedi sa zahtevima poslodavaca. Prema izveštaju Cedefopa za čak 71% poslova potreban je bar osnovni nivo digitalnih veština. Dodatno, između 2005. i 2015. godine zapošljavanje IKT specijalista poraslo je za 2,2 miliona, te je 2015. godine 7,7 miliona ljudi bilo zaposleno na ovim pozicijama. Ovim je udeo IKT poslova u ukupnoj zaposlenosti u EU za tu deceniju porastao 35%, popevši se sa 2,6% na 3,5%. Pritom, treba imati na umu da se se rast odvijao u periodu ekonomske krize i generalnog pada zaposlenosti, koja je svoje prethodne nivoe dostigla tek 2014. godine.
Kvalifikovani radnici u prednosti
Brzi rast udela IKT poslova koji se desio za jednu deceniju nameće sve češća pitanje o tome kako će izgledati poslovi budućnosti. Jedno istraživanje ukazuje na to da će čak 47% američke radne snage biti izloženo rizku od gubitka posla usled digitalne transformacije. Podaci izmereni u Evropi su prilično slični. U Švedskoj i Engleskoj je procenat ugroženih radnika identičan američkom, dok je u Rumuniji ovaj procenat čak 62%.
Kao i u svim industrijskim revolucijama do sada, i ovde se smatra da će nisko kvalifikovani poslovi biti automatizovani, ali da će promena dotaći i neke druge profesije. Na primer, ubrzani razvoj samovozećih automobila nam ukazuje da će mnoga zanimanja u transportu i logistici biti automatizovana, sve sofisticiraniji algoritmi za velike količine podataka omogućiće kompjuterizaciju mnogih kancelarijskih i administrativnih poslova, dok će sve “humaniji” roboti zameniti zaposlene u mnogim uslužnim delatnostima.
Pre nego što dublje uđemo u analizu pojedinačnih promena na tržištu rada, jako je važno da shvatimo šta se do sada desilo — tehnologija je kreirala podjednak broj poslova koliko ih je i zamenila.
U grafikonu ispod, detaljnije su prikazane oblasti prema udelu u zaposlenosti, ali i verovatnoći kompjuterizacije poslova unutar njih. Možemo videti da su najugroženiji zaposleni u oblasti usluga, prodaje i administrativne podrške, a zatim transporta i proizvodnje.
Skills Panorama Evropske komisije predviđa da će se većina novih poslova u Evropskoj uniji, čak 80% njih, odnositi na visoko kvalifikovana zanimanja. Cedefop dodaje da će najveći broj ljudi raditi u domenu usluga i to onih koji posredno ili neposredno unapređuju živote njihovih klijenata, kao što su zdravstvo, socijalne usluge, turizam i obrazovanje.
Poslovi budućnosti zahtevaće od ljudi da razmišljaju, komuniciraju, organizuju i nose se sa nerutinskim zadacima. Moraće da se prilagođavaju novim idejama, metodama i tehnikama, ali i da budu otvoreni za stalno učenje i prihvatanje novih veština. Poslodavci će ove veštine zahtevati na svim nivoima i u svim tipovima poslova, samo u različitoj meri.
A ko zaostaje?
Pored razlike koju vidimo u zavisnosti od ekonomskog razvoja, ove promene uticaće različito i na neke druge segmente radne snage, a najizraženiji je njihov uticaj na starije, kao i na žene.
Na osnovu iskustva Španije i SAD-a, stariji radnici će biti najviše pogođena starosna kategorija, imajući u vidu njihovu tendenciju da ostaju u rutinskim poslovima koji su u opadanju i koje neće moći lako da zamene novim usled neposedovanja dovoljnih veština da pređu na nastajuće poslove.
S druge strane, mladi radnici lakše podnose premeštanje unutar tržišta rada i usmeravaju svoje obrazovanje i fokus na razvoj kognitivnih veština. Ako uzmemo u obzir demografske promene i činjenicu da se broj stanovnika starijih od 65 godina povećao 3 puta između 1950. i 2013. godine i da će, prema proceni Evropske komisije do 2050. dostići čak 417 miliona stanovnika, jasno je zašto je ovo zabrinjavajuće.
U razvijenim ekonomijama, neto rast poslova usled digitalne transformacije biće koncentrisan u dva segmenta — profesionalne, naučne i tehničke usluge i zdravstveni sektor. Danas, žene su zastupljene u drugom segmentu, ali u prvom ih je znatno manje. Na svetskom nivou, od 40 do 160 miliona žena moraće da pređe sa trenutnih zanimanja do 2030. godine, često u pozicije koje zahtevaju dodatne veštine. Ako prođu uspešno kroz ovu tranziciju, žene bi mogle da dođu do produktivnijeg i bolje plaćenog posla, ali ako je ne savladaju, mogle bi da se susretnu sa rastućim jazom u zaradi ili napuštanju tržišta rada.
Preduzetništvo kao veština budućnosti?
Pored posedovanja digitalnih veština, primećuje se još jedna značajna promena na tržištu rada globalno — sve više ljudi se okreće preduzetništvu i to pre svega kroz osnivanje mikro preduzeća i samozapošljavanje, koje im je omogućeno zahvaljujući širenju digitalnih platformi za povezivanje ponude i tražnje. Samo neki od primera su AirBnB, kroz koji mnogi pojedinci iznajmljuju stanove turistima, Uber i slične platforme, koje obezbeđuju prevoz onima kojima to treba, Etsy, eBay i dr. koji omogućuju prodaju rukotvorina ili mnoge platforme za usluge prevođenja, dizajniranja, programiranja i slično.
U prilog tome govori i istraživanje o kretanju radne snage u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je čak svaki 7. radnik samozaposlen, što je najveći broj od kako se ovi podaci mere, u poslednjih 40 godina. Udeo samozaposlenih u radnoj snazi raste još od 2000-ih godina, a tokom ekonomske krize njihov broj se dodatno povećao. Drugo istraživanje navodi da, iako 25% njih kaže da nisu imali bolju opciju, čak ¾ samozaposlenih aktivno bira da bude u ovom statusu.
Šta dalje?
Svaka velika tehnološka promena izazivala je zabrinutost kod ljudi, ali je nedvosmisleno dovodila i do napretka i unapređenja životnog standarda. Ujedno se svaka odigravala sporijim tempom nego što se to predviđalo i na taj način ostavljala prostor za prilagođavanje.
Do sada je tehnologija kreirala isti broj poslova koliko je i zamenila, ali se postavlja pitanje da li radna snaga može dovoljno brzo da nastavi da se prilagođava zahtevima tržišta rada. Jasno je da i dalje postoji nedostatak digitalnih veština koji je posebno vidljiv u manje razvijenim zemljama. S obzirom na povećanu međuzavisnost i globalizaciju svetske privrede, otvara se mogućnost da razvijene zemlje posebnu pažnju obrate na ovaj problem, koji zatim može da stvori još veću nejednakost.
Prateći ova predviđanja, jasno je da će se radna snaga menjati i da će, tokom jednog radnog veka, verovatno proći kroz nekoliko različitih transformacija.
OECD naglašava da je neophodno da države obezbede da svako ima odgovarajuće digitalne veštine za rastući digitalni i globalni svet kako bi se izgradilo inkluzivno tržište rada koje podstiče inovaciju, produktivnost i rast.
Jasno je da značajna uloga leži na državi, ali verujem da ne smemo sebi da dozvolimo luksuz čekanja na druge, pogotovo u Srbiji. Svako od nas pojedinačno treba da iskoristi prednosti koje danas imamo zahvaljujući razvoju tehnologije i da obezbedimo svoj napredak. Treba da pratimo svetske trendove u svojim profesijama, uočimo nove veštine i alate koji polako ulaze u struku i da ih savladamo. Danas je ovo zaista lakše nego ikada.