Uticaj povratka dinastije Micotakis na Grčku, Srbiju i region

Autorka

Politika,Vruće teme |
July 9, 2019
Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: iStock

Izbori u Grčkoj  značajni su za čitav Balkan, pa je pobeda stranke Nova demokratija i njenog lidera Kirijakosa Micotakisa probudila veliko interesovanje i u Srbiji. Nova demokratija je na parlamentarnim izborima osvojila 40% glasova, što znači 158 od 300 mesta u grčkom parlamentu.

Izbori su raspisani nakon velikog poraza vladajuće partije na izborima za Evropski parlament. Aleksis Cipras, predsednik Sirize i trenutni premijer, ubedljivo je izgubio i ove izbore sa osvojenih 30% glasova. Siriza je partija koja je došla na vlast upravo na talasu nezadovoljstva ponašanjem MMF-a i drugih finansijskih institucija, ali je Cipras na kraju takođe bio prinuđen da prihvati uslove MMF-a i sprovede mere štednje.

 

Ko je Kirijakos Micotakis?

Prezime Micotakis nekima može biti poznato još iz ratnog perioda devedesetih. Konstantinos Micotakis, otac Kirijakosa Micotakisa, bio je u delegaciji na Palama 1993. godine, koja je bezuspešno pokušala da ubedi srpske poslanike i generala Ratka Mladića da prihvate Vens-Ovenov plan, na koji su već pristali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman.

Micotakis je porodica koja je već dugo deo političkog života Grčke. Pomenuti Konstantinos Micotakis bio je premijer Grčke od 1990. do 1993. godine, dok je Dora Bakojanis, sestra Kirijakosa Micotakisa, bila gradonačelnica Atine. Ona je nakon toga postala ministarka spoljnih poslova. O snazi ove političke dinastije govori i to što je novi gradonačelnik Atine, Kostas Bakojanis, njegov sestrić.

Kirijakos Micotakis ima 51 godinu, studirao je na Harvardu, a nakon toga je radio u konsultantskoj kompaniji McKinsey & Company. On je 2016. godine došao na čelo Nove demokratije, a uporno je pokušavao da izbegne kritike za nepotizam. “Sudite o meni po mojoj biografiji, ne po mom imenu”, više puta ponovio je Micotakis. Od dolaska na čelo partije on se trudio da promeni njen imidž, i da je predstavi kao alternativu za mlađe građane. Nova demokratija je pod njegovim vođstvom uspela da se pomeri ka centru i izbegne etiketu puke nacionalističke partije.

Poreske olakšice i reforme javne uprave

Nova demokratija se na izborima najviše zalagala za smanjenje poreza i olakšavanje budžetskih ciljeva, postavljenih od strane međunarodnih kreditora, što može stvoriti dalje tenzije u odnosu sa kreditorima. Deregulacija i više politika usmerenih na preduzetnike veliki su deo platforme Micotakisove stranke.

On je već učestvovao u jednoj konzervativnoj vladi (2012-2015) kada je bio zadužen za reformu javne uprave, što u prevodu znači da je morao da otpusti oko 15 hiljada državnih službenika u sklopu širih reformi kojima su kreditori uslovili grčke vlaste. Izbori su bili raspisani pre nego što je Micotakis imao priliku da svoj zadatak ispuni, ali ga od tada prati reputacija kao protivnika birokratije i velike državne uprave.


Upravo ovo je Aleksis Cipras, trenutni premijer, koristio kao napad protiv Micotakisa. “Kada govori o reformama to podrazumeva ljudsku krv… on je lično otpustio hiljade ljudi”, rekao je Cipras u intervjuu za CNN. Micotakis je rekao da ne planira da otpušta državne službenike, ali da neće tolerisati besmislena zapošljavanja.

 

Kako Severna Makedonija od Makedonija?

Micotakis je kritikovao i Ciprasovu podršku Prespanskom sporazumu sa Severnom Makedonijom, a Micotakis je dogovor o promeni imena proglasio izdajom. Prema rezultatima istraživanja, gotovo dve trećine Grka protivi se dogovoru sa Severnom Makedonijom.

Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije, čestitao je Micotakisu na izbornoj pobedi. “Želim prosperitet Grčkoj i Grcima. Nadamo se nastavku saradnje između Severne Makedonije i Grčke”, rekao je Zaev tim povodom. Iako se Micotakis protivi sporazumu, on je u toku kampanje više puta rekao da planira da ga poštuje. Međutim, on je dodao da Grčka ima pravo da blokira članstvo Severne Makedonije u Evropskoj uniji ukoliko “nacionalni interesi nisu ispunjeni”.


Krajem prošle godine grčki mediji su pisali o tajnim kontaktima i sastancima između Micotakisa i Zaeva, upravo oko Prespanskog sporazuma i novog imena Severne Makedonije. Cipras je zbog ovoga optužio Novu demokratiju za vođenje “tajne diplomatije”.

Iako postoje frakcije unutar Nove demokratije koje bi volele da Grčka potpuno istupi iz Prespanskog sporazuma, Micotakis je do sada više puta javno ponovio da će poštovati dogovor, iako ga ne podržava.

Interesantno je da se vlada Konstantinosa Micotakisa, oca budućeg premijera, raspala upravo oko pitanja imena Severne Makedonije. Kada je Konstantinos Micotakis predložio ime “Severna Makedonija”, tadašnji ministar spoljnih poslova, Antonis Samaras, pobunio se protiv toga, a kasnije je i podneo ostavku, što je dovelo do pada Micotakisove vlade nekoliko meseci kasnije. Samaras je potom bio premijer Grčke od 2012. do 2015. godine, a i dalje je uticajan član Nove demokratije.

 

Grčka ekonomija i dalje slaba

Jedna od glavnih tački programa Nove demokratije je upravo ekonomski razvoj. Grčka ekonomija je zapala u recesiju 2009. godine, kada je postalo očigledno i da je tadašnja državna potrošnja neodrživa. U zamenu za ekonomske reforme, kao što su deregulacija i privatizacija, veliki deo državnog duga je otpisan. Ipak, grčki državni dug danas čini 180% BDP-a, što je prema smernicama MMF-a neodrživo.

Ekonomija je izašla iz recesije, ali je oporavak bio spor. Stopa rasta BDP-a je 2017. godine bila 1,5%, a naredne godine je iznosila 2,1%. Pored ovoga, stopa nezaposlenosti u Grčkoj je najveća u Evropi – čak 18%. Nezaposlenost je bila veća 2013. godine kada je iznosila 27%, ali zabrinjava to što se deo pada nezaposlenosti može pripisati i odlasku mladih i obrazovanih ljudi u druge zemlje Evropske unije.

Iako su od početka finansijske krize određene reforme sprovedene, ovo je ipak imalo ograničen uspeh zbog prisutnih klijentelističkih interesa i korupcije.

 

Skuras: Ekonomska agenda Nove demokratije je realistična

Aleksander Skuras, predsednik grčke think-thank organizacije KEFiM, u razgovoru za Talas ističe da je ekonomija pozitivno reagovala od juna, kada je u Grčkoj na izborima za Evropski parlament pobedila Nova demokratija.

Foto: KEFiM

“Verujem da je pobeda Nove demokratije doprinela novom osećaju optimizma među investitorima, sve dok se budu držali svoje platforme koja ima za cilj reformu grčke ekonomije”, istakao je Skuras. On dodaje da su grčki političari često „obećavali sve svima“, ali da Micotakis i njegova partija pokazuju novi etos u ovoj oblasti.

“Ekonomska agenda Nove demokratije je realistična i ide u pravom smeru. Mnogi veruju da je mogla da bude hrabrija u ograničavanju veličine državnog sektora, ali su rezultati studije koju je sprovela organizacija Tax Foundation pokazali da bi poreska reforma, koju predlaže Nova demokratija, poboljšala poziciju Grčke na Međunarodnom indeksu poreske kompetitivnosti za 5 mesta, sa 29. mesta među OECD zemljama na 24. mesto”, kaže Skuras.

Kao najpotrebnije reforme Skuras izdvaja reformu poreskog sistema, ali i poboljšanje kriminalnog sistema i javne sigurnosti. Kako kaže, veliki broj glasača se oseća kao da nisu zaštićeni, a problem su i grčki univerziteti na kojima policija nije prisutna, što je pogodovalo stvaranju anarhističkih i terorističkih grupa.

“Dodatno, postoji generalni osećaj bezakonja kada se govori o neredima i protestima koji uništavaju privatno vlasništvo, a za koje niko ne odgovara. Nova demokratija će verovatno tražiti simboličku pobedu kroz pritisak na anarhističku enklavu Eksarhija (deo centra Atine) u narednih nekoliko meseci”, zaključio je Skuras.

 

Vučić: Micotakis je prijatelj

Nova demokratija i Srpska napredna partija pripadaju bloku Evropske narodne partije, a u cilju produbljivanja saradnje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Micotakis su se sastali krajem prošle godine u Beogradu.

Grčka ne priznaje nezavisnost Kosova, a tokom ovog sastanka Micotakis je ponovio da Grčka neće menjati svoj stav po tom pitanju. Micotakis je naglasio i da postoji “prirodna bliskost” između Srba i Grka, a rekao je i da podržava dijalog Beograda i Prištine. On je pohvalio ekonomske reforme koje je predsednik Vučić sproveo, a Micotakis je podsetio da su grčki investitori među prvima investirali u Srbiju tokom devedesetih.

“Mi nemamo mnogo dobrih i iskrenih prijatelja kao što je Grčka i uveren sam da će u budućnosti naši odnosi biti bliski ili još bliži nego što su to danas”, izjavio je Vučić.

Micotakis je posetio Srbiju i 2016. godine kada se sastao sa Vučićem, ali i sa bivšim predsednikom Tomislavom Nikolićem. Tada je Micotakis podržao pristupanje SNS-a Evropskoj narodnoj partiji, a Srbiju je okarakterisao kao “stub regionalne stabilnosti”. On je rekao da podržava evropski put Srbije, a čestitao je Vučiću, tada premijeru Srbije, na naporima za “sprovođenje reformi i volji da uvek govori istinu”.

Sve ovo govori o dobrim odnosima između Nove demokratije i Srpske napredne partije, što objašnjava i izjave predsednika Vučića nakon pobede Nove demokratije na izborima. On je istakao da pobedu Nove demokratije na parlamentarnim izborima doživljava kao “pobedu svih nas iz porodice Evropske narodne partije”. Vučić je u telefonskom razgovoru sa Micotakisom istakao da je uveren da će on nastaviti da podržava Srbiju u svim aspektima.

 

Različita tumačenja pobede Nove demokratije

Pored dolaska partije desnog centra na vlast, rezultati izbora pokazuju da se Grčka polako pomera ka dvopartijskom političkom sistemu. Siriza i Nova demokratija zajedno imaju 70% glasova, dok su dve najveće partije 2012. godine imale tek 36% ukupnih glasova. Politička scena sa dve velike i stabilne partije može biti pozitivna za Grčku zbog veće stabilnosti i predvidljivosti.

Zlatna zora, grčka stranka ekstremne desnice, takođe je veliki gubitnik ovih izbora s obzirom da nisu uspeli da uđu u parlament. Stranka Janisa Varufakisa, bivšeg ministra finanasija, dobila je 9 mandata u parlamentu. Stranka Grčko rešenje, koja se zalaže za bliže veze sa Rusijom i oštriju politiku prema izbeglicama, osvojila je 10 mandata.

Nova demokratija na čelu sa Micotakisom kao premijerom moći će sama da formira vladajuću većinu, što će im dati prostora da sprovode reforme koje su najavili bez potrebe za kompromisima sa koalicionim partnerima. Micotakis je ovom pobedom postao lice borbe protiv levog i desnog populizma, a budući potezi pokazaće da li poseduje veštinu da ispuni obećanja data u predizbornoj kampanji.