Foto: Mutualité Française
“I u ovom kontekstu sam više nego skeptičan prema svima onima koji nam objašnjavaju da je budućnost Evrope u novom proširenju kada se ne možemo složiti sa 28 članica. Ja ću biti beskompromisan i odbiću svako proširenje pre dubokih reformi našeg institucionalnog funkcionisanja”, izjavio je predsednik Francuske Emanuel Makron tokom samita evropskih lidera, prenosi FoNet.
Iako Makron nije rekao ništa novo i revolucionarno, u delu srpske javnosti ova izjava dočekana je kao potvrda o zaostajanju Srbije na evropskom putu, te jasan signal da 2025. nije naša godina za ulazak u EU. Međutim, jasna opredeljenost Srbije za evropski put ne zavisi samo od perspektive članstva u bliskoj budućnosti.
Privreda Srbije je vezana za Evropu: spoljna trgovina, investicije
2025. možda nije naša godina. A možda ni 2030. neće biti. Međutim, čak i da Srbija nikada ne uđe u EU, činjenica je da je privreda naše zemlje u najvećoj meri vezana za Evropu. Tome svedoče podaci o spoljnoj trgovini i investicijama.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan obim trgovine sa zemljama EU je tokom 2017. godine iznosio 24,9 milijardi američkih dolara – od toga je uvoz iznosio 13,69 a izvoz 11,22 milijarde.
Ukoliko uporedimo te brojke sa drugim trgovinskim partnerima, ukupan obim trgovine sa zemljama EU tokom 2017. bio je skoro 10 puta veći nego sa Rusijom, i skoro 14 puta veći nego sa Kinom. Više o tome pročitajte ovde.
Tokom 2018. godine (podaci NBS), u Srbiju je iz kompanija koje imaju sedište u EU stigla 2,1 milijarda evra stranih direktnih investicija (SDI), od čega najviše iz Francuske (oko 700 miliona evra) i Holandije (oko 300 miliona evra).
S druge strane, ukupan priliv SDI iz Rusije iznosio je 237, a iz Kine 219 miliona evra.
I dok Srbija nema jasno definisanu spoljnopolitičku strategiju, podaci su tu da ukažu na jasan tok privredne saradnje Srbije sa svetom.
Pored privrede, važne oblasti saradnje i spoljnopolitičkog opredeljenja predstavljaju zaštita ljudskih prava i sloboda, kao i reforme i stanje javne uprave.
Beširi: Srbija nema alternativu, a reforme ne možemo da sprovedemo sami
Izvršni direktor Instituta za evropske poslove (IEA) Naim Leo Beširi u razgovoru za Talas istakao je da Makron, govoreći o proširenju, nije rekao ništa što već nije poznato, ali i da to nije loša vest:
„Svakako znamo da u skorije vreme nema proširenja EU, nijedna zemlja kandidat nije ni blizu članstva u narednih 5-6 godina, ako ne i duže“, kazao je Beširi i naglasio da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika EU, budući da je omogućila mir u velikom delu Evrope, kao i ekonomski napredak novih članica, te značajno unapređivanje četiri slobode EU. Makronovu izjavu ocenio je i kao način učvršćivanja sopstvene pozicije unutar EU u kontekstu odlučivanja o tome kako će EU izgledati u budućnosti.
Kada je reč o evropskom putu Srbije, Beširi smatra da alternativa ne postoji i da je niko u Srbiji ne zagovara.
„Ako pogledamo ekspozee svih predsednika Vlade od 2000, a posebno od 2008. godine, EU ne samo da je cilj, već je jedan od glavnih ciljeva Vlade Srbije. Tu, međutim, postoji diskrepanca između deklarativne želje i sprovođenja reformi. Srbija ima ekonomsku moć koja je na 25% evropskog proseka. Kada su u pitanju reforme, poput onih u oblasti pravosuđa, slobode medija, borbe protiv korupcije ili organizovanog kriminala, Srbija ne napreduje, a u nekima od njih čak pravi korake unazad, to smo videli i u najnovijem izveštaju Evropske komisije“, objašnjava naš sagovornik.
Govoreći o evroskeptičnim partijama i pokretima, Beširi je naglasio da nijedna opcija koja je zagovarala obustavljanje pregovora sa EU nije dobijala značajan broj glasova, a da je Demokratska stranka Srbije (DSS) značajno izgubila na popularnosti kada se okrenula protiv evropskih integracija.
„Građani znaju šta je EU: bolji život, bolji standard, uređeniji život zasnovan na pravilima, a ne na napredovanju kroz političku pripadnost i novac“, istakao je.
Često možemo da čujemo da nam EU nije neophodna za reforme, dok Beširi smatra da je to mit – kako kaže, „Mit je da mi to možemo sami, ne možemo – ne znamo kako i nemamo dovoljno para. Ništa nas ne sprečava da kao društvo odlučimo da nećemo u EU i da prekinemo pregovore, osim jedne stvari: kvalitet života. Napuštanje evropskog puta značilo bi značajno unazađivanje kvaliteta života u Srbiji“, zaključio je.
Poseban problem na koji se osvrnuo jeste kvalitet državne uprave uz ocenu da je „Zakon o zabrani zapošljavanja uništava“, da preko 60% kadra ima status v.d. a veliki deo toga je suprotno zakonu, kao i da partijsko zapošljavanje u Srbiji utiče na moral i umanjuje spremnost ljudi da se trude i rade u državnoj upravi. Usled svega toga, Beširi ocenjuje da je reforma javne uprave neophodna, a da se to posebno ogleda u Ministarstvu za evropske integracije iz kojeg sve više kvalitetnih ljudi odlazi.
Milić: Koliko god neko bio evroskeptičan, ne može da negira ekonomske odnose sa EU
Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, u razgovoru za Talas objašnjava da je izjava Emanuela Makrona u velikoj meri namenjena francuskoj javnosti u kojoj je ideja proširenja nepopularna. „Francusko javno mnjenje vidi proširenje kao iracionalnu politiku, budući da bi to značilo više neto primalaca i nefunkcionalnih država unutar EU, dok bi Francuska ostala neto davalac“, objašnjava. Milić je saglasan sa prethodnim sagovornikom u tome da Makronova izjava nije velika novost, ali da ima veću težinu kada tako nešto izgovori on lično.
Govoreći o reformisanju same Evropske unije, ističe da je važno da zemlje kandidati znaju u kakvu EU se integrišu, kakva je njena struktura i forma, koje obaveze su spremne da preuzmu na sebe, kao i kakva prava da dobiju.
„Što se tiče ideološkog razvrstavanja partija u Srbiji na osnovu evropskih porodica, u Srbiji postoji ideološka močvara. Retko ko ima jasno opredeljenje, a najveći deo partija se bazira na društvenom konzervativizmu, ali i ogromnoj javnoj potrošnji i državnoj kontroli. To je prototip partije u Srbiji“, kazao je Milić i dodao da grupacije evropskih partija malo znače strankama u Srbiji.
U pogledu značaja Makronove izjave za evropskeptične partije, naš sagovornik smatra da će im ona pomoći i dati dodatnu argumentaciju: „Sada će moći ponovo da pitaju ’zašto bismo mi jurili EU kada nas oni neće’, evroskeptici će u tom smislu dobiti municiju. Ali, koliko god neko bio evroskeptičan, ne može da negira ekonomske odnose sa EU. Ta saradnja je gotovo neizbežna“, zaključuje Dimitrije Milić.
Srpski izvoz (2017) :
?? 66,1%
?? 5,9%
?? 0,4%*Vrednost izvoza u ?? je skočila 3X od 2009.
Svako ko politiku formuliše tako što ignoriše ovaj odnos ili bi se kockao sa prvim, zarad druga dva, nije za ozbiljno političko razmatranje.
— Dimitrije Milić (@DimitrijeMilic) July 2, 2019
Pročitajte i kolumnu Nikole Paruna: Srbija Evropa, dobra priča
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 