Foto: Talas / Talasna dužina
Gost najnovije 12. epizode emisije Talasna dužina bio je Milan Ćirković, astrofizičar, filozof i naučni savetnik Instituta za proučavanje budućnosti Univerziteta u Oksfordu.
Autor emisije i glavni urednik Talasa Miloš Nikolić razgovarao je sa Ćirkovićem o prednostima upotrebe nuklearne energije, najvećim zabludama u ovoj oblasti, incidentu u Fukušimi, HBO seriji „Černobilj“, kao i o prednostima i manama različitih načina dobijanja električne energije.
Ključne prednosti dobijanja električne energije iz nuklearnih elektrana
Kada je reč o upotrebi nuklearne energije za dobijanje električne, važan aspekt u savremenim raspravama jeste uticaj na klimatske promene.
„Sada govorimo o potrebi da se suprotstavimo klimatskim promenama, odnosno antropogenoj emisiji gasova staklene bašte. Nuklearna energija je, pored energije vetra, apsolutno na istom nivou najčistije energije sa najmanje emisije ugljen-dioksida i ekvivalentnih gasova staklene bašte“, objasnio je u Talasnoj dužini Milan Ćirković.
Ćirković je dalje pojasnio da svaki oblik energije, bila ona solarna, nuklearna ili energija vetra, ima nultu emisiju gasova staklene bašte:
„Najjednostavniji primer – da biste podigli nuklearnu elektranu, potrebno je jako mnogo betona, cementa, proces proizvodnje cementa je nešto što podrazumeva veliku emisiju gasova staklene bašte. Ali operaciono, tokom životnog veka, emisija je jako mala, pa je u tom smislu nuklearna energija čistija od hidro ili solarne energije, sa stanovišta efekata po atmosferu i po klimatske promene“, ističe Ćirković i dodaje da je nuklearna energija u ovom pogledu otprlike na istom nivou kao i energija vetra (oko 12 grama po kilovat-času).
„Sa druge strane, to je vrlo pouzdan i stabilan izvor energije koji ne zavisi od godišnjeg doba, doba dana, vremenskih uslova, dramatičnih promena koje viđamo svakodnevno u pogledu stabilnosti meteoroloških uslova“, kazao je Ćirković i posebno naglasio aspekt koji se zove gustina proizvodnje. Naime, za proizvodnju iste količine energije, potrebna je 1.000 puta veća površina pri upotrebi vetroparkova nego što bi bilo potrebno u slučaju nuklearne energije.
Najveće zablude – šta su realni rizici, a šta nepotrebna panika?
„Postoji jedna vrsta gotovo histerične pojave, koja se sada čak i zove radiofobija“, započinje Ćirković deo razgovora o zabludama u vezi sa nuklearnom energijom.
Kako kaže, postoji opravdana briga kada se rizik od radijacije pojavi, ali je realnost daleko od količine panike koja se širi u javnosti i medijima kada je reč o ovim pojavama. Efekti zračenja su „relativno proučeni“, istakao je Ćirković, a naučna istina jasna:
„Naučna istina je vrlo jasna i u potpunom raskoraku sa uobičajenom medijskom i javnom percepcijom.
Postoji čitav niz drugih problema – postoji snažan antinuklearni pokret u svetu koji je delimično opravdan. Ja bih se sasvim složio sa onim delovima programa koji se tiču protivljenja nuklearnom oružju i potrebe sa nuklearnim razoružanjem“, smatra on. Problem je, međutim, u tome što se različite upotrebe nuklearne energije tretiraju istovetno:
„Ali sa proizvodnjom energije u mirnodopske svrhe, kao i sa drugim stvarima, tipa primenom nuklearne tehnologije u medicini, ili procesom sterilizacije hrane putem ozračivanja – nema apsolutno nikakve veze, a nažalost postoji tendencija u medijima da se to sve stavlja u isti koš“, objašnjava Ćirković.
Najopasniji način dobijanja električne energije – termoelektrane i ugalj
Postoje različiti načini dobijanja električne energije, a kako se svet tehnološki i privredno razvija, potreba za strujom je sve veća. No, nijedan način dobijanja struje nije lišen rizika.
Kako je Ćirković istakao tokom emisije, najproblematičniji način dobijanja električne energije jesu termoelektrane, a posebno one koje koriste ugalj – od samog početka procesa, tačnije dobijanja uglja, nastaju ogromni problemi. Najveći među njima, a verovatno i jedan od najzapostavljenijih u javnosti, jesu životi i zdravlje rudara i njihovih porodica.
Očigledniji problem jeste emisija gasova staklene bašte – za dobijanje jednog kilovat-časa električne energije, u termoelektranama dobija se preko 800 grama ugljen-dioksida, dok je u slučaju nuklearne energije i energije vetra ta brojka samo 12 grama. Takođe, efekti radioaktivnosti u blizini termoeletrana su značajno veći nego u blizini nuklearnih elektrana, što je posledica činjenice da ugalj ima prirodnu radioaktivnost.
Radioaktivnost je, objašnjava Ćirković, prirodna pojava, ali ona ne nestaje spaljivanjem: „Radioaktivnost ne nestaje kada spalite ugalj u kotlu termoeletrane, i vrlo često uspe da pobegne od raznih filtera. Termoelektrane su odgovorne za pojavu smoga, čitavog niza problema koje imamo u gradovima danas. Dobar deo smoga potiče od saobraćaja, a drugi deo od obližnjih termoelektrana, posebno onih na ugalj“, istakao je gost Talasne dužine.
Pogledajte celu epizodu Talasne dužine sa Milanom Ćirkovićem: