Krešo Bengalka za Talas: Kad oden u Beograd, samo me zovu na after
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Talas

Krešo Kulašin, ljubiteljima repa na Balkanu poznatiji kao Krešo Bengalka, najtvrđa glava Splita i hrvatskog repa, objavio je svoj najnoviji solo album „Sve najbolje“ prošlog četvrtka, 27. juna. Dan nakon toga, našli smo se u baru Teraca Bamba u Splitu i razgovarali o novom albumu, njegovoj poruci svetu, stvarima koje ga inspirišu i planovima za naredni period.

 

 

Najtvrđa glava Splita – samo na sceni ili i u privatnom životu?

U repu san sigurno najtvrđa glava Splita, u privatnom životu san lik ka i svaki drugi koji ima ženu i ćer i mora nešto radit i od nečega živit.

 

Upravo si objavio najnoviji solo album. Šta bi izdvojio kao najvažniju poruku koju njime šalješ?

To bi sigurno bilo ime albuma – Sve najbolje. Kod nas je to izgrađeno kao čestitka u bilo kojem trenutku, za bilo koju priliku. To mi je bila i neka paralela sa nazivom „greatest hits“, samo na neki moj način. To je priča o mojoj dobroj volji prema drugima, na opet neki tvrdi, surov način.

 

Na novom albumu se nalazi i prvi spot koji si sam režirao – kako je to izgledalo?

Tako je, to je spot za pesmu „Umrit ću mlad“, prvi spot u mojoj režiji. Zanimljivo je bilo, radija san ga jedno dva meseca, puno san brisa, vraća, namišta… Oseća san se ka da imam sedam godina, prvi put iden ispunit neku bojanku. Sigurno ću nastavit sa tim – zanimljiv je dio posla, a s obzirom na muziku koju radin, ne triba mi neka svjetska megalomanska produkcija, može se u normalnim okvirima napravit da bude jebeno. Pogotovo danas, dostupna je sva ta oprema, tutorijali na Youtube-u…

 

 

Šta ti slušaš ovih dana?

Skepta. Samo njega.

 

 

Kako ti trenutno deluje rep scena u regionu? Moj utisak je da se u poslednjih nekoliko godina srpska i hrvatska scena dosta razlikuju.

Mislin da se scena poboljšala, ojačala je masu. I dalje je veliki jaz između alternative i mejnstrima. Ima svega, i smeća i kvalitetnih stvari, kako u mejnstrimu, tako i u underground-u.

Ali bez obzira na to, na našem podneblju: Coby i Rasta. Za nas je to neka Backstreet Boys muzika. Ljudi ovde baš ne doživljavaju to ka nešto ozbiljno, dosta je drugačije, mada oni rade muziku svjetskog tipa. U Hrvatskoj nemamo takvih primera, da neko u repu ima svjetske brojke pregleda i svjetski zvuk, spotove. Što se toga tiče, stvarno im skidan kapu.

 

A ima li neko novi na koga treba obratiti pažnju, ko se tek probija?

Svakih par meseci dođe neko novi, ali ne bih nikoga istica da se ne pokvari. Ne mogu više ni pratit koliko toga ima.

 

 

Ima li repa bez politike? Koliko je tebi muzika način da izraziš svoja politička uverenja?

Ja san totalno apolitičan, mene politika ne zanima, ne pratin je, neman nikakvih ambicija u tome. Ali sigurno utiče na sve, pa i na muziku. Recimo, kad bi u Hrvatskoj bila desnica na vlasti, dosta bi underground bendova isplivalo, baš iz tog nekog bunta. Kad bi bila ljevica, mejnstrim bi bio malo jači. Sigurno da to minja neke šeme, ali mislin da ne treba mišat muziku i politiku, to su dva različita svita. Politika nije zabava, a muzika je.

 

Ako strogo odvajaš politiku od repa – šta te u životu u Splitu inspiriše da pišeš?

Obični ljudi, slučajni prolaznici, zanimljivi likovi iz kvarta, ljudi koje srećen slučajno a ne poznajen ih. Stvaran neku sliku o njima u glavi, pa na taj način prenosin u tekst i ljudi to prepoznaju. Najviše me inspiriraju obični ljudi iz srednjeg staleža.

 

Deluje da repuješ o strogo lokalnim, splitskim temama, ali tvoja muzika odlično prolazi u celom regionu?

Da, to su sve slični karakteri, mislin da postoji možda 50 različitih tipova ljudi na Balkanu, svugdi smo isti. Prepozna se jako brzo nešto ka iskreno.

 

Šta bi voleo da ti piše na nadgrobnom spomeniku?

Ništa, kad san se rodija i kad san umra, to je to. Ime i prezime, ako može. Sliku ne bi tija da mi stavljaju. Nemam ambicije, ono, da stave moj kip, Mercedesa i to. Šta me briga šta će mi pisat kad me neće bit.

 

Kakvi su ti planovi za ostatak leta – ovih dana imaš promociju albuma?

Večeras nastup u Mostaru, odmah iza koncerta se vraćan u Split, sutra je 10 godina Vespa kluba u Splitu, pa uveče opet preslušavanje albuma u nekom pabu. Onda ide Exit, tamo san od 5. do 7. Imam još nekih koncerata, u Sarajevu…

U Beogradu san bija više puta, šta s Kišom metaka šta solo, ali trenutno nema planova za to.

 

Kad smo kod Kiše metaka, šta se dešava sa time? Planirate li još da snimate ili je to to?

Ne planiramo, odavno ne snimamo, ima 4-5 godina, svi smo solo. Razdvojili smo se, životi su drugačiji, ne bi se mogli nać ni oko dogovora, ni produkcije… Nije isto, puno je prošlo vrimena, meni je u jednu ruku žao, u drugu i nije, ipak imam cili taj svoj solo projekt.

 

 

 

Ima li razlike u prijemu kod publike u različitim delovima Balkana, gde najviše voliš da nastupaš?

Pa sigurno je mentalitet ljudi različit u raznim mestima, normalno da me prime drugačije. Recimo, večeras san u Mostaru, tamo će 500 ljudi htit da se slika sa mnom, neće ih zanimat kvaliteta koncerta. Kad oden u Beograd, samo me zovu da dođem na after, a u Mostaru me večeras niko neće zvat.

U Splitu kad iman koncert, ka bitan san dok iman nastup, čim završin nastup, gotovo.

 

Pa dobro, niko nije popularan u svom selu..

E, to je. Tako da, razlika je ogromna, Zagreb uvek ispada ka najbolja koncertna opcija, najbolje tamo prođen i što se tiče publike i aftera. Po mentalitetu, mislin da su splitska i beogradska publika jako slične, a pogotovo novosadska.

 

Imaš li neku neostvarenu želju u karijeri – neki duet, grad, koncert?

Imam ih masu, svaki dan se to minja. Jedna od zadnjih mi je bila da oden u Napulj i snimin tamo spot. Tija bi otić i u neka geta najsiromašnija na svitu, znan da ih ima svugde. Da napravin neku svjetsku priču, to mi je neka ambicija.

A što se tiče dueta, brzo se nađemo, ali čak mislin da san napravija i malo možda previše.

 

Za kraj?

Slušajte moje nove pisme, novi album, gledajte novi spot. Hvala lipa!

 

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *