Kao što je ’’kriza naša šansa’’, tako su i ekonomske sankcije između EU i Rusije kod većeg dela naše javnosti dočekane kao prilika za povećanje izvoza hrane i poljoprivrednih proizvoda uopšte na tržište Ruske Federacije. Ispostavilo se da baš i nije tako.
Rusija je uvela zabranu uvoza prehrambene robe iz zemalja EU, u sklopu pogoršanja odnosa u vezi sa situacijom u Ukrajini i pošto je EU uvela ekonomske sankcije Rusiji. Logika stava da je ovo šansa za povećanje izvoza srpskih proizvoda ležala je u tome da je Rusija veliki uvoznik hrane, a značajne količine uvoza dolazile su iz EU. Sankcije su stvorile veliku prazninu na ruskom tržištu, prazninu za koju su se srpski poljoprivrednici i političari nadali da će moći da popune.
I zaista uskoro je došlo do velikog rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda na tržište Ruske Federacije, pa je on kroz nekoliko godina čak i dupliran: vrednost izvoza ovih proizvoda u Rusiju 2018. dostigla je 317 miliona dolara u odnosu na 150 miliona u 2012. Međutim, ovaj veliki rast i dalje čini tek mali deo ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda, iako je i njegov udeo porastao: sa 7,2% u 2012. na 13,1% u 2018. godini.
Grafikon: Izvoz poljoprivrednih proizvoda, u milionima USD. Izvor: RZS.
Dok je izvoz poljoprivrede u Rusiju tokom godina povećan za nešto manje od 150 miliona evra, za to vreme je izvoz ovih proizvoda u ostale zemlje povećan za oko 180 miliona evra. Ni jedno ni drugo nisu baš sjajni rezultati. Ali nije ni izvoz proljoprivrede bio ravnomeran. Kada zanemarimo nekoliko sektora čiji izvoz u Rusiju je niske vrednosti tj. ispod 10 miliona dolara, vidimo da je do značajnog rasta izvoza došlo u samo nekoliko sektora: meso i mesne prerađevine, mlečni proizvodi i voće i povrće.
Ali i ovde postoji zanimljiv trend: primetan je skok izvoza u 2014. godini kada su uvedene sankcije. Nakon toga, putanje ovih proizvoda divergiraju: izvoz mesa dramatično opada, mlečnih proizvoda stagnira ili blago raste, dok sa rastom nastavlja samo sektor voća i povrća.