U intervjuu za nedeljnik NIN i portal KRIK, bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović izneo je nekoliko tvrdnji u kojima se navodi da su danas na vlasti u Srbiji saradnici zemunskog klana.
Milović je istakao da se minister zdravlja Zlatibor Lončar pojavljuje u predmetu ‘zemunci’ i u slučaju Šarić. Dodatno, bivši načelnik UKP-a navodi i da je uveren da je omiljeni opozicionar Aleksandra Vučića Vojislav Šešelj bio jedan od onih koji su insistirali na ubistvu premijera Zorana Đinđića.
Na institucijama je da potvrde ili opovrgnu sumnje u povezanost vlasti sa mafijom
Nakon ovakvih tvrdnji bilo bi očekivano da u pravnoj državi gde se primenjuje vladavina prava, institucije pozovu na saslušanje osobe koje Milović pominje među kojima je i aktuelni ministar zdravlja u vladi Srbije. To je ujedno jedini način da se potvrde ili opovrgnu tvrdnje iznesene u intervjuu. Međutim, već je prošlo dva dana kako institucije u Srbiji propuštaju još jednu priliku da pokažu da su nezavisne u svom radu i da nisu zarobljene od strane vlasti.
U suprotnom, ako institucije ne budu reagovale, sve tvrdnje Rodoljuba Milovića ostaće samo predmet sumnje koje će samo biti produbljene u uverenju da je sadašnja vlast blisko povezana sa mafijom. Zbog odsustva reakcije institucija može samo da se potvrdi hipoteza da više nema granice između države i mafije.
Najviši predstavnici vlasti u Srbiji moraju da se oglase po ovom pitanju, inače u suprotnom mogu da ostave utisak da su taoci ili saučesnici zemunskog klana.
Shvatanje vladavine prava po Ani Brnabić
Uprkos izveštaju Evropske komisije koji je zabavio premijerku Brnabić, a u kojem se ističe da Srbija mora ozbiljno da poradi na vladavini prava, stiče se utisak da će predstavnici vlasti ponovo sa osmehom dočekati i izveštaj za sledeću godinu ukoliko ne puste institucije da rade svoj posao.
Ipak, premijerka Brnabić je izjavila da će reagovati tek ako od institucija dobije informaciju da je ministar Lončar povezan sa kriminalnim klanovima, kao i da ne može da menja ministre samo na osnovu tvrdnji nekih osoba.
Ono što je mene zabavilo u izjavi premijerke Brnabić, ne kao nju izveštaj Evropske komisije, jeste deo kada kaže ‘ako bih drugačije postupila, to bi značilo da nema vladavine prava’.
Vladavina prava postoji samo kao alibi za ćutanje vlasti na svoje afere
Dakle, predstavnici vlasti gotovo uvek insistiraju na vladavini prava, svom svetom verovanju u institucije i podelu vlasti samo onda kada im treba argument zašto ne reaguju na tvrdnje koje ugrožavaju njihove interese, dok se u svim drugim situacijama svakodnevno mešaju u šta god stignu. I sude i tuže i vode istrage, ali isključivo kada se to ne odnosi na njih ili ljude bliske njima.
Primenom selektivne pravde ne možemo govoriti ni o kakvoj vladavini prava i pravnoj državi, već o proizvoljnom shvatanju pravde nosioca vlasti.
Premijerka Brnabić bi u najmanju ruku morala da se zabrine za kredibilitet i integritet svoje vlade, ali i svoj lični nakon tvrdnji da je ministar u njenoj vladi povezan sa mafijom. I ne samo to, ovim se ozbiljno narušava i međunarodni ugled Srbije dokle god se ne otklone navedene sumnje.
Ukoliko bi institucije utvrdile da su navodi bivšeg načelnika UKP-a tačni, u svakoj civilizovanoj i demokratskoj državi aktuelna vlada bi izgubila poverenje, a parlamentarni izbori bi bili raspisani već sutra.
Politizacija policije vodi njenoj kriminalizaciji
Poseban problem koji je Rodoljub Milović istakao u svom intervjuu, a što su i ranije stručnjaci iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku upozoravali jeste politizacija policije. Onog trenutka kad politika uđe u sektor bezbednosti, tad se narušava nezavisnost tog sektora u svom radu i zaštićeni pred zakonom lako postaju ljudi bliski političarima i nosiocima državnih funkcija.
U situaciji kada je policija politizovana što dalje vodi i njenoj kriminalizaciji, građani više ne mogu ni da imaju osećaj da će sutra biti zaštićeni i da zaštitu mogu da očekuju kada vide policajca na ulici. A zaštita svakog pojedinca i njegovo uživanje bezbednosti trebalo bi da spada u osnovnu minimalnu funkciju države koju ona sada nije spremna da ispuni.
Ne zaboravite ni to da svi poreski obveznici plaćaju rad policije te u skladu sa tim očekuju i da budu zaštićeni svi podjedako, a da odgovaraju oni koji narušavaju bezbednost i slobode drugih.
Umesto toga, danas u Srbiji imamo situaciju gde je nasilje postalo opšte prihvaćeno, mafijaška ubistva su naša realnost, a za to vreme vlast maskira svoje neuspehe u borbi protiv organizovanog kriminala tako što ugrađuje kamere za prepoznavanje lica kako bi stvorili privid bezbednosti, istovremeno zloupotrebljavajući sistem za svoje potrebe.
Autor