Sunovrat srpske demokratije

Postdoktorand na Univerzitetu u Lajdenu

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: kremlin.ru

U svom godišnjem izveštaju o nazadovanju Srbiji, EU je napokon priznala, mada sramežljivo, da je srpska demokratija ugrožena a da je glavni krivac za urušavanje institucija vladajuća stranka. Prema izveštaju EU, vladajuća stranka je ugrozila kontrolnu funkciju parlamenta, uskratila opoziciji pristup medijima i konstantno vrši politički pritisak na sudstvo. Ukratko, na udaru su sloboda govora, vladavina prava i sudstvo kao okosnice demokratije. Udar vladajuće stranke na ove vrednosti je podgrejao višemesečne proteste #1od5miliona koji se takođe pominju u izveštaju EU.

Međutim, način na koji je izveštaj prikazao stanje demokratije u Srbiji je nesistematičan i nedostaje mu analiza podataka i trendova kao i poređenje sa ostalim zemljama u okruženju. Na primer, kakvo je stanje slobode govora u poslednjih nekoliko godina ili u kojoj meri je sudstvo ugroženo nasrtajima vlade. Takođe, kako se Srbija kotira u odnosu na ostale zemlje kandidate (Crna Gora i Severna Makedonija) kao i članice EU (Bugarska i Hrvatska). Ograničeni pristup EU daje prostor vladajućoj stranci za manipulaciju i ublažavanje negativnih ocena što je ona i iskoristila da prikaže EU izveštaj u povoljnom svetlu.

Da bismo izbegli ovakvu manipulaciju, treba pogledati šta verodostojni podaci kažu o stanju demokratije u Srbiji i njenom okruženju. Gigantska baza podataka sa preko 450 indikatora o stanju demokratije u preko 200 zemalja u vlasništvu Varieties of Democracy (V-DEM) Instituta na Univerzitetu u Geteburgu nudi odgovor na ovaj izazov. Podaci V-DEM su zasnovani na ekspertskom mišljenju preko 3000 stručnjaka širom sveta i sadrže brojna merila od toga koliko je režim demokratski do nezavisnosti institucija i sloboda i prava građana. Budući da su sloboda medija, nezavisnost sudstva i vladavina prava apostrofirani kao oblasti pod udarom vladajuće stranke, fokus će biti na njima.

 

,,Tišina tamo!’’

Napad na slobodu govora i medija odigrava se već dugo pred našim očima. Na državnoj i privatnim televizijama bliskim režimu retko se može čuti drugačije mišljenje od vladajuće stranke. Vladajuća stranka takođe pokušava da špijunira opoziciju korišćenjem Vojno-bezbednosne agencije (VBA) za takav poduhvat. Mediji takođe nisu pošteđeni maltretiranja. Prema podacima iz NUNS-ove baze o napadima na novinare, u 2018. su zabeležena 102 incidenta, od kojih su sedam fizički napadi na novinare, a 23 su verbalne pretnje. Ovi napadi su kulminirali kada su nepoznati počinioci zapalili kuću novinara portala Žig info, Milana Jovanovića, koji je pisao o malverzacijama u opštini Grocka.

 

 

Na grafikonu 1 reflektuje se sve gore stanje za slobodu govora u Srbiji. Tu je prikazan komparativni pregled stanja slobode govora iz VDEM baze pri čemu je 0 najgore, a 1 najbolje stanje. Sve do 2013, Srbija je stajala na oko 0.8 uz slabiji pad na lestvici i imala je neznatno slabiji rezultat od Bugarske i Hrvatske, članica EU. Međutim, situacija se naglo pogoršala od stupanja Aleksandra Vučića na mesto predsednika Vlade.

Od 2013. do 2018. rezultat Srbije na skali slobode govora se prepolovio, a Srbija je postala najgora od svih zemalja u regionu. Ovakav rezultat treba da zabrine sve građane Srbije jer se mimo njihove volje njihovo pravo na slobodno izražavanje i informisanje putem medija topi kao led na suncu.

 

Vladavina prava

Vladavina prava odražava zakonito i ustavno delovanje vlade i jedan je od temelja demokratije. Tamo gde vlada krši Ustav i zakone, tu vladavina prava ne stanuje. Vladavina prava u Srbiji je podstanar koji je na putu da bude izbačen na ulicu jer Vlada često krši zakone. Problema je pregršt i povezani su sa direktnim političkim uticajem na policiju i politički osetljive slučajeve. Na primer, tužilaštvo namerno odbija da podigne optužnicu za rušenje privatne svojine u Hercegovačkoj ulici u Beogradu u kojoj je jedan čovek izgubio život.

Na makro nivou, glavni izvor problema je u tome što se predsednik Srbije meša u poslove Vlade koji mu Ustavom i zakonima Srbije ne pripadaju. Sadašnji predsednik je nastavio stopama svog prethodnika i usavršio svoje mešanje na štetu Ustava nad kojim se zakleo u Skupštini pri stupanju na dužnost. Predsednik Srbije ne štedi svoju poziciju šefa vladajuće stranke dok se pita o sudbini Vlade, izborima i mnogim drugim pitanjima o kojima ne bi smeo da diskutuje a kamoli da o njima odlučuje. Samovolja je zasela i u Skupštini u kojoj ne vladaju ni dijalog niti kontrola Vlade već tortura opozicije. EU izveštaj je dobro primetio da je ovakvim pristupom vladajuća stranka oslabila nadzornu ulogu Skupštine.

Sve se to odslikava na rezultatu Srbije koji je i pre 2012. bio tanak. Grafikon 2 prikazuje konstantno loš rezultat u ne baš jakoj konkurenciji. Kao i u prvom grafikonu, vidljiv je pad nakon 2012. koji je svrstao Srbiju između Albanije i Severne Makedonije a znatno ispod Bugarske i Hrvatske.

 

 

Kadija ti sudi

Nezavisno sudstvo je crna ovca srpske porodice koju Vlada neprestano kinji. Prema Društvu Sudija Srbije, Vlada i predsednik sistematski omalovažavaju sudije, ugrožavaju nepristrasnost suđenja i ohrabruju građane da ne poštuju sudske odluke. Sudstvo nije bez svojih mana, poznato je po sporosti i korumpiranosti, ali je politički pritisak na sudije direktan udar na demokratiju u Srbiji. Građani Srbije su nedavno i sami bili svedoci agresije Vlade na jednog sudiju samo zato što je izneo kritiku vlasti.

 

 

Grafikon 3 nam govori da su javni napadi na sudstvo od strane Vlade deo trenda koji je započeo nakon 2012. Na skali učestalosti napada na pravosuđe od nikada (,,Never’’) do napada na dnevnoj ili nedeljnoj bazi (,,Daily-weekly basis’’), Srbija je do 2012. bila u domenu retkih do sporadičnih napada. U to vreme, njen skor je bio bolji od Bugarske i Hrvatske i neznatno lošiji od Crne Gore i S. Makedonije. Nakon 2013. situacija se pogoršava i Srbija dospeva u domen učestalijih napada koji se dešavaju gotovo svakog meseca. Dok su Bugarska i Hrvatska u međuvremenu popravile svoj rezultat, Srbija je završila na dnu sa BIH i Albanijom po učestalosti napada na sudije i sudstvo.

 

Pesimistički pogled u budućnost

Foreign Policy je nedavno objavio da je Vlada Srbije u partnerstvu sa kineskom kompanijom Huawei dogovorila ugradnju 1000 kamera visoke rezolucije na oko 800 lokacija u Beogradu u naredne dve godine. Oko 100 kamera je već instalirano na nekoliko lokacija u glavnom gradu bez bilo kakve javne rasprave. Ova Huawei tehnologija pod nazivom ,,Siguran grad’’ je daleko od benigne pojave po prava i slobode građana, posebno kada padne u šake nedemokratskom režimu.

Naime, ova tehnologija omogućuje prepoznavanje lica i brzo pronalaženje ljudi po njihovom mestu prebivališta. Ovo omogućuje policiji da brzo identifikuje prestupnike ali i da prebroji učesnike demonstracija i utvrdi njihov identitet. Tu se otvara prostor za zloupotrebu Huawei sistema u vidu maltretiranja pojedinaca koji su učestvovali na protestima. Uzmite u obzir da je vladajuća stranka već pokazala osvetničko raspoloženje u manjim mestima gde su pojedini učesnici protesta dobili otkaz u javnim preduzećima zbog učestvovanja u protestima.

Ugradnja Huawei sistema bi mogla da ima dalekosežne posledice po slobodu govora i vladavinu prava imajući u vidu rastući autoritarizam u Srbiji. Ukoliko sudstvo bude potpuno skrajnuto u ovom procesu, građani Srbije će imati priliku da iskuse Orvelov sumorni svet na svojoj koži.