Foto: iStock
“Ja ću danas objaviti mejl koji je vama novinarima poslao vaš urednik Ćosić, gde vas upućuje kako da izveštavate u Ulici 27. marta, pošto sam upravo dobio taj mejl, gde kaže da je Goran Vesić pričao o izveštaju bivšeg direktora BBC-ja koji je ocenio da je izveštavanje N1 neobjektivno“, nedavno je izjavio Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda. On je time implicitno priznao nešto dosta važno – zamenik gradonačelnika Beograda je došao u posed elektronske prepiske između članova redakcije N1.
Na ovo je opravdano burno reagovao Jugoslav Ćosić, glavni urednik televizije N1, a oglasio se i NUNS, koji je Vesićevu izjavu ocenio kao pokušaj zastrašivanja novinara ove televizije. Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja, smatra da je Vesić počinio krivično delo ukoliko je zaista došao u posed ovih mejlova.
Vesićevo priznanje pokrenulo je temu koja postaje sve važnija za novinare u Srbiji – enkripcija podataka i prepiski na internetu. Ukoliko je u nekoj zemlji demokratija ugrožena, što je prema svim indeksima slučaj u Srbiji, prvi na udaru su uvek novinari. Enkripcija je važna jer se sve veći deo posla novinara događa u onlajn prostoru, a uz minimum znanja o enkripciji, novinari u Srbiji biće mnogo zaštićeniji.
Šta je tačno enkripcija?
Od kada su ljudi počeli da komuniciraju pismeno, postojala je i potreba da se spreči da te informacije dođu u pogrešne ruke. Ovo je postalo goruće pitanje 21. veka s obzirom na to da se mnogi osetljivi ili privatni podaci nalaze na brojnim elektronskim uređajima koje možemo da izgubimo, a osoba koja ih pronađe može lako da im pristupi. Takođe, hakovanje je sve češća pojava.
Enkripcija je bazirana na kriptografiji i ima dva tipa – javna i simetrična.
Kod javne enkripcije koriste se dva različita “ključa”, jedan javni i jedan privatni. Javni ključ svima je dostupan, ali samo uz privatni mogu “otključati” informaciju. Ukoliko šaljete e-mail koristite “privatni ključ” za enkripciju, a zatim te informacije putuju prostorom koji je javni. Međutim, do sadržaja informacije može se doći samo uz posedovanje “privatnog ključa”.
U slučaju simetrične enkripcije, onaj koji šalje i onaj koji prima informaciju koriste isti ključ za enkripciju, što čini da čitav proces bude jednostavniji i brži, ali je veća i opasnost od presretanja poruke.
Jeremić: Najveći problem je promena navika
Ivana Jeremić, istraživačka novinarka i urednica na portalu Balkan Insight, ističe da je korišćenje enkriptovane komunikacije bitno, naročito ako ste novinar.
„Ukoliko neko drugi ima uvid u informacije kojima raspolažete, to može ugroziti vašu priču, ali još važnije, bezbednost vas i vašeg tima. Problem je što većina ljudi ne shvata da nije bitno samo da li u sadržaju poruka ima nešto što je osetljivo, već i sama činjenica da neko može da vidi kada i sa kim komunicirate i samim tim može da prati vaše navike, i na kraju iskonstruše na primer kako vam je izgledala ta nedelja“, u razgovoru Talas kaže Jeremićeva.
Ona je ocenila i da novinari u Srbiji koji vode računa o komunikaciji koriste i neke metode enkripcije, a da mlađi novinari najčešće koriste naprednije alatke. „Najveći problem je promena navika, ukoliko neko treba da promeni sve svoje navike u komunikaciji, bez obzira koliko to zapravo jednostavno bilo, najčešće će iskazivati otpor jer se čini kao dodatan posao“, smatra Jeremićeva.
Kao dodatan probem ona navodi i to što je prisutan stav “nemam šta da krijem”.
„Istina je da nije stvar toga da nešto krijete ili ne, već da vi kontrolišete ko će imati uvid u vašu komunikaciju“, dodaje ona.
Jeremićeva koristi enkripciju već godinama, a ona ističe da je to koju vrstu i u kojoj meri koristi je uvek zavisilo od toga sa kim radi i komunicira.
„Što se svakodnevne komunikacije tiče preporučujem Signal, koji ima mobilnu, i ne tako dobru desktop verziju, ali je i dalje bolji od ostalih. Za pozive i sastanke meet.jitsi, nije potrebna registracija i svaki put možete napraviti novi chat room kojem će pristup imati samo ljudi koji imaju link, ukoliko neko treći pokuša da pristupi, automatski ćete to videti. Što se email komunikacije tiče, preporučujem korišćenje Thunderbirda, kao i prelazak na ProtonMail“, rekla je Jeremićeva.
Novinari u SAD – sve više zabrinuti za svoju privatnost
Još od dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika, novinari u Sjedinjenim Američkim Državama su zbog njegovog negativnog stava prema novinarima počeli sve više da traže načine da osiguraju komunikaciju. Potreba za enkripcijom je postala očigledna kada je Tramp rekao da će detaljno istražiti ko iz njegove administracije pruža anonimne dojave novinarima. Takođe, Gugl je nedavno upozorio nekoliko američkih novinara koji pišu i izvešavaju o predsedniku Trampu i njegovim vezama sa Rusijom da su potencijalna meta za hakovanje od strane hakera koje sponzoriše ruska vlada.
Takođe, svaki vid istraživačkog novinarstva, naročito ako se bavi kontroverznim temama, zahteva da se osigura anonimnost i sigurnost izvora, kao što je to radila publikacija The Intercept kada im je izvor bio Edvard Snouden. Njujork Tajms nedavno je zaposlio prvog direktora informacione sigurnosti, a brojni mediji i odseci novinarstva na univerzitetima u SAD organizuju treninge za enkripciju i zaštitu privatnosti.
Ono što su američki novinari očigledno prepoznali jeste da, ukoliko ne mogu da obezbede sigurnost od hakera ili potencijalno državne administracije, biće im teže da pronalaze anonimne izvore koji su spremni da im pruže osetljive informacije.
Bez enkripcije nema sigurnosti i privatnosti
„Ako je došao protivzakonito, mora da odgovara. Ako mu je dao neko od vaših kolega onda nema za šta da odgovara. Onda je obavestio javnost o nečemu što je bilo važno. Ja sam se iznenadio, ja sam mislio da to nije istina”, rekao je Vučić za N1 povodom Vesićevih izjava. Ovakav stav u kojem se interni mejlovi privatne televizije tretiraju kao nešto što je važno za javnost pokazuje da predsednik ne vidi ništa preterano sporno u Vesićevom priznanju.
Nije potrebno mnogo da bi se uvidelo kako novinari često predstavljaju poslednju liniju borbe protiv autoritarnih tendencija koje mnogi režimi na svetu imaju. Koliko god to bilo teško, novinari moraju da se što brže adaptiraju na tehnološke izazove, jer se vlast već uveliko navikla na njih. Savez između novinara i IT stručnjaka je potreban, a enkripcija je prvi korak koji mora da postane rutina svih novinara u Srbiji.