Privreda Srbije može da raste – preporuke i očekivanja Fiskalnog saveta
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Narodna skupština juče je razmatrala Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2018. godinu. Zaključke i preporuke izneo je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, koji se u svom izlaganju posebno osvrnuo na perspektivu privrednog rasta, javni dug i nivo investicija, a dodao je i da postoje indicije da je Ministarstvo finansija spremno da razgovara o uvođenju novih fiskalnih pravila do kraja ove godine.

Iako su neki poslanici vladajuće koalicije ocenili da je FS iznosio političke stavove, Petrović je istakao da je Vlada prvi put od 2011. poslala fiskalnu strategiju koju Savet trenutno razmatra i na koju će dati svoje mišljenje.

Da li je Vlada ove godine otvorenija za preporuke Fiskalnog saveta i šta možemo da očekujemo u narednom periodu – na koji način privreda Srbija može da raste?

 

Više investicija u infrastrukturu, komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine

Kako prenosi RTS, Petrović je u svom izlaganju u Skupštini istakao da je ukupan iznos investicija u Srbiji, stranih i domaćih, 18% BDP-a, dok je taj iznos u uporedivim zemljama između 23 i 25 odsto, što je naveo kao jedan od ključnih uzroka za stanje u kojem je privredni rast naše zemlje ispod potencijala.

Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta u razgovoru za Talas izdvojio je koje su to ključne oblasti u kojima bi trebalo povećati nivo domaćih investicija kako bismo pospešili privredni rast:

„Kao što već neko vreme govorimo, to podarzumeva investicije u osnovnu infrastrukturu, puteve i pruge, zatim komunalnu infrastrukturu, zaštitu životne sredine, vodovode, kanalizacije, deponije i slično“, objašnjava Vučković.

Na pitanje šta koči ove procese i zašto je trenutni nivo investicija nizak, odgovara da postoji više faktora, ali da se to uglavnom svodi na pitanje političkih prioriteta.

„Ako govorimo o komunalnoj infrastrukturi, to jednostavno nije prepoznato kao važno. Kada smo prošle godine tražili da se povećaju investicije u infrastrukturu, novac je otišao u sektor bezbednosti“, kaže Vučković, a to je sektor koji ne podstiče rast privrede.

„Tu se država vidi na delu, da li je sposobna da donosi odluke, da pravi i sprovodi projekte, razne pripreme za izvođenje. Sve su to neke fine faze koje kod nas često idu loše, to se, na primer, pokazalo kod puteva. Treba očekivati ubrzanje u ovoj oblasti“, dodaje Vučković.

Kada je reč o spremnosti Ministarstva finansija da razgovara, Vučković objašnjava da se radi upravo o investicijama – kako kaže, na prvi pogeld fiskalne strategije Vlade, vidno je da su planirane investicije.

„Neće se ponovo ići na sektor bezbednosti, pa možemo da zaključimo da će investicije biti usmerene na infrastrukturu. To ćemo tek videti u revidiranoj fiskalnoj strategiji i budžetu, ali načelno može da se kaže da sazreva svest o važnosti i potrebi ovih investicija“, zaključuje.

 

Rasterećenje privrede je i politički i ekonomski isplativo

Još jedna oblast koja je redovno u fokusu Fiskalnog saveta jeste opterećenje zarada u Srbiji. U Izveštaju za 2018. godinu navode se dve mogućnosti – povećanje neoporezivog dela zarade i linearno smanjenje poreza i doprinosa na teret poslodavca.

„Uvek su bolje linearne mere – smanjenje poreza i doprinosa svima, nego davanje olakšica po sektorima. Na primer, ukoliko postoje olakšice za IT sektor, to znači da drugi ne mogu da ih dobiju, ili dobijaju znatno manje“, objašnjava Vladimir Vučković i dodaje da još uvek nije izvesno na koji način će se to odigrati.

Fiskalni savet je slične mere predlagao i za Budžet za 2019. godinu – tada je poresko opterećenje prosečne neto zarade smanjeno sa 63 na 62%, što je ministar finansija Siniša Mali najavio kao „istorijsku meru za rasterećenje privrede“, a podrazumevalo je ukidanje doprinosa u slučaju nezaposlenosti koje plaća poslodavac u iznosu od 0,75%.

Iako je ova mera bila simbolična, Vučković smatra da postoji fiskalni prostor za dodatno rasterećenje privrede:

„Jednostavno, kada se javi takozvani fiskalni prostor, to jest novac koji može da bude potrošen, naša preporuka je da jedan deo treba da ide na investicije, a drugi na smanjenje opterećenja zarade.

Poruka je ista: ne treba trošiti novac na prekomerna povećanja plata i penzija, već deo na investicije i deo na smanjenje opterećenja“, istakao je Vučković uz uverenje da će nešto od toga i biti ostvareno jer je, kako kaže, i politički i ekonomski isplativo reći da je privreda rasterećena.

 

Postoje naznake da ćemo uskoro imati završni račun

Član 52. Zakona o budžetskom sistemu navodi:

Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja.“

U Srbiji, međutim, Zakon o završnom računu nije usvojen već 16 godina – na to se u jučerašnjoj skupštinskoj raspravi osvrnuo poslanik SRS Aleksandar Šešelj.

Vučković je za Talas rekao i da postoje naznake da će se to promeniti:

„Završni račun sve više postaje bitno pitanje, a postoje naznake, usmena obećanja, da će se sa tim krenuti.

Kao što u budžetu na početku godine dobijamo plan za trošenje, završni račun je takođe vizuelni pregled toga kako je novac potrošen. U trenutnom stanju pipamo u mraku, imamo neke agregatne stavke, ali ne znamo tačno šta se dešavalo na nižem nivou“, onjašnjava Vučković.

 

Pogledajte i epizodu Talasne dužine u kojoj je gost bio Vladimir Vučković:

 

 

Domaćinsko trošenje državnog novca – Talas preporuke za nova fiskalna pravila

U seriji kolumni o domaćinskom trošenju, urednik ekonomskog sadržaja Talasa Mihailo Gajić razmatrao je fiskalna pravila: čemu ona služe, zašto se često ne poštuju i kakva nam pravila trebaju u Srbiji?

Detaljnu analizu i preporuke koje treba da dovedu do rasta privrede Srbije pročitajte ovde:

  1. Čemu služe fiskalna pravila i zašto se u Srbiji ne poštuju?
  2. Problemi trenutnih fiskalnih pravila – i zašto nam trebaju nova
  3. Kakva fiskalna pravila su nam potrebna u Srbiji – preporuke

 

Ceo tekst Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2018. godinu možete da pročitate ovde.

 

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *