Ekonomski rat protiv korone – nedeljni pregled
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 8 minuta

Foto: iStock 

Afera procurelog testa iz matematike na prijemnom ispitu za srednje škole dovela je do protesta nekoliko stotina osmaka ispred Ministarstva prosvete. Mali maturanti su u Nemanjinoj zahtevali poništavanje završnog ispita, što je bio epilog sličnih događaja 2013. godine kada je test poništen, a tadašnji ministar prosvete Žarko Obradović podneo ostavku.

Na ostavku aktuelnog ministra Mladena Šarčevića pored učenika pozivaju i opozicione stranke, a to je dobar povod da se prisetimo poznatih slučajeva ministara (i jednog potpredsednika Vlade) koji su podneli ostavke od 2000. godine do danas, kao i zvaničnih obrazloženja koja su tada iznosili.

 

Dragan Veselinov: Ostavka nakon saobraćajne nesreće u kojoj je stradala Katarina Marić

Službeni džip Ministarstva poljoprivrede rano ujutro 15. aprila 2003. godine udario je u taksi na jednoj raskrsnici u Beogradu, a usled sudara, jedna od prisutnih pešaka izgubila je život. Reč je o Katarini Marić, džipom je upravljao Stevan Bakalov, a u njemu se nalazio i tadašnji ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Veselinov.

Mese i po dana kasnije, 29. maja 2003, Veselinov je podneo ostavku na mesto ministra u Vladi Zorana Živkovića.

Uz napomenu da neće odgovarati na pitanja novinara, Veselinov je pročitao saopštenje u kojem je naveo:

„Ostavku bih podneo i ranije da nije bilo pritisaka, ružne kampanje i sramnih izjava pojedinih šefova partija iz DOS. Nikada ne bih izašao iz Vlade zbog takvih ljudi poput Gorana Svilanovića, Nenada Čanka, Miodraga Isakova, Slobodana Orlića i još nekih, koji su nemoralno zloupotrebili smrt iz saobraćajne nesreće u političke svrhe.“

Veselinov je tada istakao da ostavku podnosi jer želi da pomogne Vladi i premijeru Zoranu Živkoviću, kao i da „nedolična javna kampanja i javna suđenja nevinim ljudima u delu štampe i medija“ nije poljuljala njegova uverenja i lični integritet.

Dragan Veselinov je danas redovni profesor u penziji na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

 

Ljiljana Čolić: „Darvinova teorija je dogmatska“

Ljiljana Čolić, nekadašnja ministarka prosvete i sporta u Vladi Vojislava Koštunice, podnela je ostavku 16. septembra 2004. godine. Iako se tih dana očekivalo da premijer zatraži ostavku, Čolićka je to uradila samoinicijativno, što je Koštunica ocenio kao gest odgovornosti.

Za mandat Ljiljane Čolić vezuju se različite kontroverze, od odnosa prema tehnologiji koji je bio na ivici ludizma do pomeranja učenja engleskog jezika u starije razrede, a najpoznatija među njima jeste pokušaj isključivanja Darvinove teorije evolucije iz nastavnog programa za učenike osmog razreda, kako bi se dao prostor kreacionizmu. Vest o „ukidanju Darvina“ u srpskim školama odjeknula je u stranim medijima, a ona je kasnije u više navrata objašnjavala da nije pokušala da „izbaci Darvina“:

“Preusmerivši dva časa biologije u osmom razredu sa lekcije o čovekolikom majmunu, na lekciju ‘Porodica i zdravlje – Zdrava porodica’, gore pomenutu lekciju, koju sam izopštila iz nastavnog plana, ostavila sam u udžbenicima da bi đacima bila u tom vidu dostupna”, napisala je 2017. za list Politika.

Kolegijum Ministarstva prosvete je samo dva dana nakon ministarkinog dekreta (u kojem je iznela stav da je Darvinova teorija dogmatska), 9. septembra 2004. doneo odluku da se Darvinova teorija evolucije vraća u nastavni plan i program, a Čolićka je 6 dana kasnije i zvanično podnela ostavku, navodeći kao obrazloženje to što su neki od problema sa kojima se Ministarstvo prosvete suočava počeli da se odražavaju na ukupan rad Vlade.

„Međutim, samo dva sata pre nego što je potpisala ostavku, Ljiljana Čolić potpisala je i rešenja o smeni skoro svih direktora osnovnih i srednjih škola u kosovskom pomoravlju. Ona je, istovremeno, postavila vršioce dužnosti i nove školske odbore u školama u opštinama Novo Brdo, Gnjilane, Kosovska Vitina i Kosovska Kamenica“, pisao je tada B92.

 

 

Božidar Đelić: Ostavka jer Srbija nije dobila status kandidata za članstvo u EU

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Mirka Cvetkovića za evropske integracije, u avgustu 2011. godine izjavio je da će Srbija u decembru dobiti status kandidata za članstvo u EU, a da će, ako se to ne desi, on podneti ostavku.

Četiri meseca kasnije, Evropski savet 9. decembra odlučuje da će Srbija dobiti status kandidata, ali tek na proleće 2012, nakon čega je Đelić ispunio svoje obećanje i podneo ostavku na mesto potpredsednika Vlade.

Đelić je o podnošenju pismene ostavke izvestio novinare u Briselu istog dana, uz napomenu da odluka Evropskog saveta nije ono što je Srbija očekivala. Tada je naglasio i da je dobijanje statusa kandidata u martu 2012. uslovljeno ispunjavanjem tri uslova:

„Prvo, da se sprovede u delo ono što je već dogovoreno sa Prištinom. Drugo, da se nađe rešenje za učešće prištinskih predstavnika na regionalnim forumima i treće da Srbija sarađuje sa Euleksom i Kforom u cilju nesmetanog ispunjavanja njihovog mandata“, preneo je B92.

Kako je Đelić samoinicijativno podneo ostavku, premijer Mirko Cvetković izjavio je da bi trebalo da je povuče jer „ne vidi da je on loše radio“, ali do povlačenja ostavke nije došlo.

 

Ostavke u Vladi od 2000. do danas - 7 najpoznatijih slučajeva

Foto: Medija centar Beograd

 

Žarko Obradović: Procureo test za malu maturu, ostavka 2 meseca kasnije

Kako se ovih dana govori o potencijalnoj ostavci ministra Mladena Šarčevića, mnogi su podsetili na slučaj procurelih testova za malu maturu 2013. godine, nakon čega je tadašnji ministar prosvete podneo ostavku.

Njegovo obrazloženje, ipak, nije bilo zasnovano na ličnoj odgovornosti za slučaj testova.

Na pitanja novinara da li će i on snositi odgovornost za testove, Obradović je ranije u junu 2013. izjavio: „Lako ću ja podneti ostavku predsedniku vlade, Vladi i skupštinskoj većini koja me je izabrala. Ja imam posao profesora i imam političku budućnost. A činjenica da moju smenu traži i Demokratska stranka svemu daje politički motiv.“ Tada je dodao i da će „lako podneti ostavku“ kada se utvrde činjenice o testovima.

Dva meseca kasnije, 9. avgusta, Obradović zvanično podnosi ostavku na mesto ministra u Vladi Ivice Dačića, ali se tom prilikom ne poziva na ličnu odgovornost – mnogi mediji su o njegovoj ostavci izvestili kao o prvoj u okviru najavljene rekonstrukcije Vlade.

„Ministar prosvete Žarko Obradović obavestio je na redovnoj sednici premijera i članove Vlade da definitivno napušta dužnost čime je praktično postao prvi ministar koji je i zvanično podneo ostavku u okviru rekonstrukcije vlade“, preneo je tada RTS.

Paralelno se odvijala i priča o ostavci Milutina Mrkonjića, tadašnjeg ministra saobraćaja, koji je podneo ostavku tokom leta, ali je formalno obavljao dužnost ministra sve do rekonstrukcije Vlade u septembru 2013. godine.

 

Foto: Medija centar Beograd 

 

Saša Radulović: Ostavka zbog nesprovođenja najavljenih reformi

Saša Radulović došao je, kao nestranačka ličnost a po preporuci vicepremijera Aleksandra Vučića, na mesto ministra privrede u Vladi Ivice Dačića u postupku rekonstrukcije 2. septembra 2013. godine. Nepunih 5 meseci kasnije, 24. januara Radulović podnosi ostavku na mesto ministra, a kao razloge navodi nepostojanje političke volje za sprovođenje najavljenih reformi, visok nivo korupcije, partijsko zapošljavanje i netransparentnost rada čitave Vlade.

„Za Srbiju postoje dva puta – jedan je propala ekonomska politika subvencionisanja, korupcije, partijskog zapošljavanja, samovolje pojedinaca, pljačkaške privatizacije, parazita koji žive na leđima društva i drugi, mnogo teži, put odgovornosti, napornog rada, domaćinskog ponašanja, pristojnosti, institucija sistema. Dosta je bilo“, zaključio je Radulović u svom saopštenju, a poslednjom rečenicom najavio i formiranje sopstvenog udruženja građana sa kojim će iste godine izaći na parlamentarne izbore.

Kako je Radulović u procesu podnošenja ostavke naveo različite primere korupcije i netransparentnosti koji su uključivali slučajeve partijskog zapošljavanja i štetnih tajnih ugovora, Demokratska stranka je krajem januara tražila da nadležni organi ispitaju ove navode.

Tadašnji PPV Aleksandar Vučić tim povodom je izjavio da se stavlja na raspolaganje državnim organima da ga ispitaju vezi sa Radulovićevim optužbama. “Sve drugo će nakon toga preduzeti nadležni državni organi. Očekujem da budem pozvan i da u najkraćem roku odgovaram za sve što mi se stavlja na teret“, dodao je Vučić.

Radulović će, na čelu Dosta je bilo, ući u parlament posle republičkih izbora 2016. godine, nakon čega su usledile različite turbulencije koje su postepeno smanjivale kako članstvo, tako i rejting DJB.

 

Foto: Medija centar Beograd

 

Lazar Krstić: Neslaganje sa Vučićem oko visine smanjenja plata i penzija

Ministar finansija u Vladi Aleksandra Vučića Lazar Krstić stupio je na funkciju u istom postupku rekonstrucije kao i Radulović, 2. septembra 2013. godine. Ostavku je podneo 12. jula 2014. godine, a kao obrazloženje naveo je neslaganje sa premijerom u pogledu visine smanjenja plata i penzija.

“Tražio sam da se sprovede težak program, nezamisliv za naše uslove, a samo neke od njih su smanjenje penzija od 20 odsto minimum, smanjenje plate u javnom sektoru od najmanje 15 odsto, otpuštanje u naredne dve godine 160.000 ljudi i ono što sada mora da se desi posle poplava je povećanje struje od 30 odsto”, izjavio je Krstić tim povodom na konferenciji za novinare.

Kako je u centru ove sage bilo donošenje novog Zakona o radu, Demokratska stranka ocenila je tada Krstićevu ostavku kao farsu kojom se prikriva činjenica da je Zakon „katastrofalan“, te da će zbog njega desetine hiljada ljudi ostati bez posla, a svi zaposleni imati manje zarade. Sve ovo odvija se u kontekstu fiskalne konsolidacije i povremenih protesta sindikata i radnika.

Premijer Vučić potvrdio je tada da nije bilo zle krvi između njega i ministra Krstića, da dele zajedničku viziju, a da se jedino nisu slagali oko visine najavljenog smanjenja plata i penzija.

„Iako ga je Aleksandar Vučić predstavio kao “stručnjaka sa Jejla” činjenica da je Krstić zapravo kao stipendista Karić Fondacije i student Alfa BK Univeziteta otišao na školovanje u Ameriku izazvala je polemike u javnosti, kao do tada nepoznati podatak njegove biografije“, navedeno je na sajtu Istinomera.

 

Foto: Bundesministerium für Europa, Integration und Äusseres

 

Dušan Vujović: Četiri godine dovoljne da se čovek pokaže na javnoj funkciji

Dušan Vujović je, kao nestranačka ličnost, izabran za ministra privrede u aprilu 2014. godine. Međutim, kako je Krstić podneo ostavku par meseci kasnije, Vujović je od avgusta do rekonstrukcije u septembru obavljao i funkciju ministra finansija, da bi 3. septembra bio i zvanično izabran za ministra finansija u Vladi Aleksandra Vučića. Na istoj poziciji ostaje i u drugoj Vladi Aleksandra Vučića, kao i u Vladi Ane Brnabić, sve do 7. maja 2018. kada je podneo ostavku.

U pisanoj ostavci premijerki Brnabić, Vujović je naveo da se povlači sa funkcije iz ličnih razloga, kao i da su četiri godine “sasvim dovoljne da se čovek pokaže na javnoj funkciji”, prenosi B92.

Međutim, list Danas je tada izvestio da iz nezvaničnih izvora saznaje da Vujović podnosi ostavku „malo iz ličnih, malo iz profesionalnih razloga, jer neće da čeka da ga Siniša Mali zameni“ – u tom periodu se spekulisalo da tadašnjeg gradonačelnika u ostavci čeka unapređenje. Mali će ubrzo potom postati ministar finansija.

Nakon Vujovićeve ostavke, usledile su reakcije ekonomista u pogledu učinka njegovog rada, ali i perspektive u pogledu makroekonomske stabilnosti.

Iako je u procesu podnošenja ostavke delovalo da se ministar i Vlada rastaju „u dobrim odnosima“, Vujović je u nedavnom intervjuu za N1 izjavio da je korupcija veliki problem srpske privrede, te da svi od „vrha države do poslednjeg čoveka“ treba da shvate da u korupciji svi gube.

 

Foto: N1

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *