Foto: iStock
Kada je početkom prošle godine Fejsbuk uveo zabranu oglasa koji promovišu finansijske usluge i proizvode koji su neretko povezivani sa obmanama, poput onih koji su uključivali kriptovalute, mnogi su doveli u pitanje takav eksplicitan stav.
U mesecima koji su usledili, krenule su glasine da Fejsbuk planira da stvori svoju kriptovalutu, a dodatno ih je uzburkala promena stava i “omekšanje” pravila oglašavanja za ovu kategoriju oglasa.
I konačno, juče je Fejsbuk svetu predstavio svoj plan razvoja nove kriptovalute – Libra.
Aplikacija preko koje će se obavljati transakcije Librom, kao i mogućnost transakcija preko WhatsApp-a i Messenger-a, biće dostupna već 2020. godine. To znači da će korisnici ovih aplikacija moći da šalju novac jedni drugima, a ideja je da jednog dana umesto nacionalnom valutom, mogu da koristeći Libru plaćaju račune, proizvode i usluge.
Sa svojih skoro 2,4 milijarde korisnika, ovo bi značilo da Fejsbuk može ozbiljno da ugrozi sadašnji finansijski poredak, što je već izazvalo ozbiljnu zabrinutost zvaničnika, uzimajući u obzir afere u koje je ova kompanija bila umešana.
Da li je u pitanju prava kriptovaluta ili ne? Kome je namenjena i da li će uticati na povećanje korisnika kriptovaluta i njihovu adaptaciju? Može li Fejsbuk da uzdrma svetsku ekonomiju? Da li će Fejsbuk uspeti da prevaziđe probleme u oblasti sigurnosti? To su samo neka od pitanja koja Libra otvara.
I dok su neki paničili, a drugi hajpovali, Fejsbukove akcije su samo u ponedeljak skočile za 3 procenta, a cena najvrednije kriptovalute – Bitkoin – nastavlja da raste iznad 9.200 dolara, što je ujedno i najviša cena u poslednjih godinu dana.
Kripto postaje mejnstrim
Mnogi kripto-entuzijasti opisali su stvaranje Libre kao istorijski momenat za legitimizaciju kriptovaluta i blokčejn tehnologije zbog činjenice da će jedan od efekata ulaska Fejsbuka na kritpotržište valute učiniti dostupnijim većem broju korisnika, odnosno prosečnoj osobi.
Trenutno jedini način da kupite/prodate kriptovalute jeste koristeći različite online menjačnice i kritpo ATM-ove (kriptomate). Ovaj proces zahteva dodatno vreme, registraciju, a neretko ih prate i visoke takse na svaku pojedinačnu transakciju, što korišćenje kriptovaluta čini manje privlačnim.
I pored toga, broj korisnika kriptovaluta raste, a u prvoj polovini 2019. godine broj Bitkoin “novčanika” popeo se na skoro 35 miliona. Činjenica da na tržište ulazi Fejsbuk koji od aprila ove godine drži prvo mesto među društvenim mrežama po broju aktivnih korisnika, ne računajući njegove druge platforme Instagram i Whatsapp, može značajno da pogura ove brojeve.
Prema planu razvoja, jedan od ciljeva Libre je da se podstakne pristup “boljim, jeftinijim i otvorenijim uslugama”, a valuta je napravljena na sopstvenoj blokčejn tehnologiji kako bi ljudima bila dostupnija.
U početku sistem će biti zatvoren i dostupan samo odeđenom broju ljudi koji će moći da pokrenu softver i verifiikuju transakcije, dok je ideja da u budućnosti bude otvoren za svakoga, te će mrežu pokretati i osiguravati praktično svako ko ima pristup računaru.
Razvojem Libre, Fejsbuk je posebno zainteresovan za privlačenje ljudi koji nemaju pristup tradicionalnim bankama, a kojima će posedovanje mobilnog telefona omogućiti da bez problema primaju i šalju novac.
Ovo je takođe značajno i u zemljama u kojima korisnici imaju pristup bankarskim računima, ali je zbog inflacije vrednost nacionalnih valuta u konstantnom padu ili je regulacija takva da ne mogu da vrše transakcije preko klasičnih bankarskih platformi. Nešto slično trenutno se dešava u Venecueli, gde je inflacija dostigla istorijski rast, a sve više ljudi pokušava da koristeći kriptovalute sačuva vrednost svog rada i imovine.
Iako se postavlja pitanje da li bi razvoj Libre mogao da poljulja Bitkoin, kripto-entuzijasti tvrde da je to praktično nemoguće i da ulazak Fejsbuka ima pozitivne efekte na kripto-svet.
Iako naizgled namenjena svima, Libra je ograničena i u rukama korporacije dok je Bitkoin decentralizovana, open source kriptovaluta, koju kontrolišu isključivo njeni korisnici.
Bezbednost podataka
Zbog svoje problematične istorije i skandala koji su potresli poverenje u sigurnost podataka koje kontroliše Fejsbuk, vest o pokretanju sopstvene kriptovalute izazvalo je dodatni strah.
Zbog sporazuma iz 2011. prema kome je Fejsbuk bio u obavezi da dobije eksplicitnu saglasnost korisnika za deljenje njihovih podataka, FTC (Federal Trade Commission) je prošle godine pokrenula istragu o Fejsbuku nakon što je otkriveno da je firmi Cambridge Analytica omogućen pristup ličnim podacima oko 50 miliona korisnika društvene mreže bez njihovog izričitog pristanka.
To bi značilo da bi u narednim mesecima Fejsbuk mogao biti kažnjen novčanom kaznom u iznosu do 5 milijardi dolara za kršenje pravila o privatnosti korisnika.
Da bi izbegli preplitanje dve platforme i društvenih i finansijskih podataka, Fejsbuk će osnovati poseban ogranak kompanije – Calibra koja će razvijati Libru, kojom će upravljati Udruženje Libra, među čijim su osnivačima Uber i Visa, kao i Coinbase.
Iako će profili drušvenih mreža i podaci korišćeni za korišćenje Libre biti razdvojeni, korisnici će i dalje morati da se identifikuju koristeći neki od zvaničnih dokumenata, što i dalje ostavlja prostor platformama da targetiraju klijente.
Fejsbuk je takođe među nekoliko tehnoloških kompanija, uključujući Gugl i Amazon, za koje se očekuje da će se suočiti sa federalnim nadzorom u narednim mesecima zbog mogućih kršenja propisa o konkurenciji.
Zemljotres bankarskog sistema
Činjenica da će Libra biti dostupna ogromnom broju korisnika unervozila je mnoge svetske političke zvaničnike, a na društvenim mrežama se polako povela i debata da razvoj Libre neće bitno ugroziti Bitkoin, već će otpočeti ozbiljniju bitku sa tradicionalnim bankama.
Kao korporacija u želji za profitom, Fejsbuk će biti u mogućnosti da klijentima pruži mnogo bolje uslove od banaka, a sve to će biti na klik od čak 2,4 milijarde ljudi. Banke će u ovom slučaju teško moći da se nose sa tehnologijom koja stoji iza Fejsbuka.
Ipak, poverenje građana u Fejsbuk kome bi trebalo da prepuste i svoje finansijske podatke još uvek je upitno, a takozvana “sigurnost i poverenje u istoriju” je zlatna karta na koju igraju tradicionalni bankarski sistemi.
U Evropi, francuski ministar finansija Bruno Le Mer već je najavio zaustavljanje stvaranja suverene valute Fejbuka, obraćajući se zemljama G7 i pozivajući ih da pripreme izveštaj o Fejsbukovom projektu za julski sastanak.
U borbi između Fejsbuka i banaka, Libra bi zapravo mogla da doprinese rešavanju problema kriptovaluta u pogledu visokih provizija, kao i prevara, što predstavlja trenutni problem u široj adaptaciji kriptovaluta.
—————————————————————————————————————————
*Stavovi izneti u ovom tekstu ne predstavljaju stavove Balkanske istraživačke mreže (BIRN)
Istraživačka novinarka / Urednica na portalu Balkan Insight