Šta je meditacija, kako se meditira i čemu to služi?
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Hju Džekmen, Madona i Kejti Peri samo su neke od poznatih ličnosti koje svakodnevno meditiraju. Prema okvirnim procenama, preko 200 miliona ljudi širom sveta probalo je da meditira, a samo u Sjedinjenim Američkim Državama oko 18 miliona ljudi nekada se oprobalo u meditaciji. Koliko je meditacija široko rasprostranjena potvrđuje i to što je američka vojska eksperimentisala sa upotrebom meditacije kako bi se smanjio stres kod vojnika.

Ova praksa budističkog porekla sve više je prisutna i u Srbiji, a sa razvojem tehnologije i aplikacija koje pomažu ljudima da nauče osnove meditacije, broj onih koji na ovaj način pokušavaju da pronađu mir zasigurno će se povećati.

Brojna istraživanja govore o različitim pozitivnim efektima po zdravlje ljudi koji redovno meditiraju, a meditiranje se sve više preporučuje kao dodatak i dopuna psihoterapiji. Postoje različite vrste meditacije, ali postoji i bojazan da je u pitanju samo još jedan trend koji je usled prevelike pompe postao popularan, bez istinske dobrobiti, za duh i telo.

 

Šta je meditacija i kako se meditira?

Ne postoji jedinstven odgovor na pitanje šta je tačno meditiranje. Najčešće se opisuje kao svesna prisutnost, udaljavanje od sopstvenih misli, posmatranje sebe i svog ega sa distance. Ovo je analogno sa posmatranjem sebe i svojih misli kroz prozor, gde pokušavamo da se udaljimo od svakodnevnog brbljanja našeg uma, koji ima potencijal da razmišlja o hiljadu nepovezanih stvari.

Postoje različite vrste i tehnike meditacije, a većina njih potiče iz budizma, dok se u nekim tehnikama koristi mantra(reč ili rečenica koja se ponavlja tokom meditacije) koja ima neko značenje u budizmu. One mogu biti vođene, kada postoji neko ko usmerava i vodi proces meditacije, dok je druga varijanta da se samo sedi u tišini.

Najčešće se fokus stavlja na disanje kako bi se umirio um. Uz pomoć aplikacija kao što su Headspace i Stop, Breathe & Think moguće je jednostavno naučiti osnove meditacije, ali i slušati vođene meditacije za specifična stanja kao što su stres, anksioznost i nesanica.

 

Šta tačno meditacija čini našem telu i umu?

Iako je meditacija postala svetski fenomen, istraživanja o njenim efektima i dalje su ograničenog obima i uzorka. Da bi neka studija bila validna potreban je reprezentativan uzorak, kao i kasnija ponavljanja istog istraživanja, ali postoji nekoliko istraživanja o efektima meditacije čiji su rezultati ohrabrujući.

Koliko su senzacije bola ili zadovoljstva povezane sa kognitivnim procesima, svedoči i to što je studija iz 2011. godine pokazala da meditacija utiče na smanjenje percipiranog intenziteta bolova. Još jedna studija iz 2003. godine došla je do zaključka da trening meditacije i povećane prisutnosti u trajanju od 8 nedelja pozitivno utiče na imuni sistem i kognitivne procese. Istraživanja su pokazala i da meditacija umereno pomaže kod povećane anksioznosti, depresije i stresa, a postoje i razni drugi pozitivni efekti o kojima za sada ima ograničenih istraživanja.

Istraživači koji se bave nervnim sistemom već duže vremena zainteresovani su za to kako se mogu stvoriti nove „veze“ u mozgu, čak i u poznom dobu. Ovo je najčešće ostvarljivo kroz učenje novih veština, izazovne zadatke, a sve više istraživanja pokazuje da je to moguće i kroz meditaciju. Neuroplastičnost je termin koji opisuje mogućnost mozga da se promeni i adaptira kao rezultat nekog novog iskustva, ali je i dalje nejasno u kojoj meri je ovo ostvarljivo kroz meditaciju, s obzirom da o mozgu i dalje ne znamo mnogo.

 

Meditacija – moderna religija ili način da se preživi 21. vek?

Ono što je sigurno jeste da ljudima u 21. veku definitivno treba način da prevaziđu stres. Društvene mreže, stalna dostupnost i radno vreme koje gotovo nikada ne prestaje, čine da su ljudi prema rezultatima većine istraživanja danas pod većim stresom nego prethodne generacije. Stres može imati ozbiljne posledice po fizičko zdravlje, a korišćenje alkohola i narkotika sve češće su načini pomoću kojih ljudi beže od stresa.

Pored potencijalne zamene lekova za smirenje, meditacija pomaže i u još jednom izazovu koji se nalazi pred savremenim društvom. Sve veća sekularnost, smanjenje poseta crkvama i postepeno odvajanje od tradicionalnih religija uticali su i na to da ljudska potreba za duhovnošću ostaje neispunjena. Iako postoje brojne kritike na račun organizovanih religija, ono što je nepobitno jeste da su one pružale ljudima trenutke duhovnosti i transcedencije, u kojima vernici mogu da izađu iz sopstvenog iskustva i osete mir.

Meditacija može da pruži upravo put ka većoj duhovnosti, koju donekle ljudska bića instinktivno traže. Duhovnost je upravo u upoznavanju sebe, shvatanju da nismo ograničeni svojim mislima i osećanjima, kao i u stvaranju unutrašnjeg mira koji se teško može poremetiti.

Sem Heris, neurolog i pripadnik grupe intelektualaca koja se naziva Intelektualni Dark Web, odličan je vodič i trener za meditaciju, a njegove meditacije (mnoge su dostupne i besplatno) pružaju dobar uvod za sve koji žele da započnu sa ovom aktivnošću.

Ono što je ipak bitno imati na umu jeste da meditacija ne treba da bude samo još jedan način za povećanje produktivnosti, već dublje preispitivanje naših želja i utišavanje buke koju naš um stalno stvara. Čak i ako je to samo na 10 minuta dnevno, meditacija nam može pomoći da se povežemo sa sobom, ali na isti način i udaljimo od svega što mislimo da jesmo.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *