Nema pravde za zločine na Kosovu – novi Human Rights Watch izveštaj
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Nemačke trupe KFOR-a na Kosovu/Wikimedia

Dvadeset godina od konflikta na Kosovu je dobra prilika za refleksiju nad onim što je do sada učinjeno kako bi se ostvarila pravda za sve žrtve i one koji se i dalje vode kao nestali. Današnji dan je specifično važan, zato što je na ovaj dan 2001. godine u Petrovom selu otkrivena masovna grobnica sa telima 75 kosovskih Albanaca, a među poginulima su i braća Bitići, tri američka državljana.


Ovim povodom je na sajtu organizacije Human Rights Watch objavljen kraći izveštaj o stanju nakon dvadeset godina od završetka sukoba.  Autor izveštaja je Fred Abrahams, a on kao najveći problem navodi to što neki od odgovornih za zločine, na obe strane, i dalje nisu dobili zatvorske kazne koje zaslužuju.

 

Civili platili najveću cenu sukoba

Abrahams je sukob na Kosovu okarakterisao kao „sistematsko nasilje srpskih državnih organa, koje je dovelo do napada etničke albanske naoružane grupe, brutalan odgovor srpskih vlasti i 78 dana NATO bombardovanja“.

U izveštaju se ističe da su pripadnici srpskih i jugoslovenskih vojnih snaga palli domove u selima i silovali žene, dok je oko 850.000 Albanca proterano sa Kosova. Srpske vlasti su nakon toga pokušale da prikriju neke od zločina, tako što su premeštale tela u masovne grobnice van Kosova.

Ovo se odnosi na masovne grobnice u Batajnici, gde je pronađeno 744 tela, u policijskom centru u Petrovom Selu, u jezeru Perućac i u kamenolomu kod Raške. Ove masovne grobnice su bile i povod za film koji je izazvao burne reakcije prošle godine – Teret“ režisera Ognjena Glavonjića.

Izveštaj skreće pažnju na zločine koje je počinila grupa Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), kao što je paljenje kuća kosovskih Srba, kao i drugih manjina. Od 210.000 ljudi koji su periodu konflikta pobegli sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru oko 143.000 hijada čine Srbi, što govori o količini zastrašivanja i nasilja koje su doživeli.

NATO intervencija se takođe u izveštaju posmatra kritički zbog ubistva oko 500 civila, kao i zbog korišćenja kasetnih bombi. Prema izveštaju, 1.653 osobe se vode kao nestale, od čega je oko 1.092 Albanaca.

 

Nisu osuđeni svi odgovorni za zločine

„Pravda je uglavnom izostala“, ističe Abrahams. Šest Miloševićevih saučesnika je osuđeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a jedan od njih je i Vlastimir Đorđević. On je odgovoran za koordinisanje akcijom uklanjanja tela civila sa Kosova, a uskoro bi trebalo da bude pušten na slobodu.

Nedavno je više od hiljadu potpisnika peticije na Kosovu i u Srbiji zahtevalo da Đorđević ne bude pušten na prevremenu slobodu, sve dok ne otkrije lokacije grobnica kosovskih Albanaca ubijenih tokom rata na Kosovu, kao i dok ne otkrije ubice braće Bitići. Peticiju je pokrenula porodica braće Bitići.

Izveštaj navodi i da je Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu procesuiralo samo niže rangirane počinioce, dok su ljudi na višim pozicijama pošteđeni, a pitanje masovnih grobnica u Srbiji je u potpunosti ignorisano.

Međutim, da ovo nije samo srpski problem potvrđuje i to što izveštaj ukazuje na to da neki od najbitnjih ljudi iz OVK koji su optuženi za ubistva civila i trgovinu organima i dalje nisu sudski odgovarali, a neki su čak i visoki zvaničnici u kosovskim institucijama. Novi sud koji je osnovan u Hagu i koji će biti nadležan za zločine na Kosovu ipak pruža nadu da će pravda, makar delimično, biti zadovoljena.

 

EU potpuno izgubila iz vida tranzicionu pravdu

U zaključku izveštaja navodi se ono što ističe i veliki deo NGO sektora u Srbiji, a to je da je EU u pregovorima Beograda i Prištine potpuno zapostavila pitanja žrtava i tranzicione pravde. Ovo je verovatno učinjeno radi postizanja konsenzusa oko drugih pitanja koja se vide kao goruća, u nadi da će sa protokom vremena doći i pomirenja dva naroda.

Međutim, ono što se time zaboravlja jeste da se na ovaj način samo onemogućava suštinsko pomirenje i postizanje mira između dva naroda. Sećanje na prošle nepravde, zločine za koje niko nije odgovarao i nestale čija se sudbina i dalje ne zna, nisu stvari koje vreme može da reši, jer su one uvek dobra podloga za ekstremiste koji žele da prikažu drugi narod kao „istinsku pretnju“.

Sve dok se ponovo ne stavi akcenat na procesuiranje odgovornih na obe strane, bez obzira na političke odnose Beograda i Prištine, Srbi i kosovski Albanci će biti kilometrima daleko od normalnog suživota, a ovaj izveštaj je odlično podsećanje na to.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *