Instagram i Černobilj – da li je selfi odraz nepoštovanja?
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Mesto gde se pre nekoliko decenija dogodila nuklearna katastrofa nije ono što vam prvo padne na pamet kada razmišljate o savršenoj fotografiji za Instragam. To mišljenje ipak ne dele ljudi koji su nedavno na Instagramu podelili fotografije iz Černobilja na kojima poziraju, zbog čega su bili jako kritikovani na društvenim mrežama.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

1986年車諾比核事故發生於此 ,彷彿時間都靜止了

Објава коју дели Patrick Tpe 派 (@patricktaipei) дана

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Pripjať bez “strechovky”je ako hot-dog bez horčice ❤️🙏 #pripyat #chernobyl #chernobylwelcome #ukraine #daybyme #dnescestujem

Објава коју дели Michal Krajčír (@michal.krajcir) дана

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Постоянно оборачивайся. Ни звука. Смотри под ноги. ⠀ Если встретишь сталкера – хорошо, обычно они ходят в камуфляже. Главное не наткнуться на мента – все в чёрном, романтики, любят стоять на крышах. ⠀ Я думала, что Припять – это просто заброшенный город. Не знаю, как ещё объяснить. Просто очень старые дома и растрескавшийся асфальт. ⠀ Но тут лес. И теперь не лес вокруг домов, а дома в сплошном лесу. На козырьках некоторых подъездов колосится трава, по стенам снаружи лезут огромные лианы винограда, по стенам внутри – корни деревьев. На крышах сплошная красота – молодые сосны, березы и осины. ⠀ Вокруг постоянно щебечут птицы, заливаются. Ты руку из окна даже не вытянул – ветка уже сама прошла сквозь него. ⠀ Хорошо. И дышится легко, рядом сосновый бор. ⠀ Если бы не развалы в квартирах и знаки радиации, я бы подумала, что это санаторий. ⠀ Удивительно, как природа может взять своё всего за 33 года.

Објава коју дели Анна Лауренская (@laurenskaya) дана

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Проходять роки після аварії на ЧАЕС. А біль не вщухає, тривога не покидає людей, пов’язаних із скорботним часом ядерного апокаліпсиса. Чорнобильська біда надовго залишиться у нашій пам’яті. Ще довго ми будемо відчувати на собі її наслідки, ще довго чутимемо її дзвони. Вони лунатимуть за тими, кого вже немає, кого не стане завтра, хто заплатив за чиюсь помилку своїм здоров’ям, життям. І вед. “Мирний атом” став для України і прилеглих земель гірше війни. Збитки від аварії на #ЧАЕС доведеться відшкодувати ще дуже довго…#чернобыль #припять #ukraine

Објава коју дели Вячеслав Олегович (@slavik_3551) дана

Interesovanje za posetu Černobilju, mestu nuklearne katastrofe iz 1986. godine, naglo je poraslo nakon velikog uspeha HBO serije „Černobilj“, režisera Krega Mazina. On je na svom Tviter profilu osudi ovakve fotografije i pozvao na poštovanje svih koji su izgubili živote u ovoj tragediji.

Slučaj fotografija iz Černobilja nije prvi put da javnost kritikuje influensere. Ove fotografije zapravo savršeno oslikavaju Instagram kulturu, ali i duboku, često neopravdanu, antipatiju koju veliki broj ljdui oseća prema zvezdama ove društvene mreže.

 

 

Da li su svi koji imaju selfi iz Černobilja bezobzirni influenseri?

Tvit koji je pokrenuo čitav niz kritika na račun selfija iz Černobilja je uključivao 4 fotografije, a na jednoj se čak nalazila polugola devojka. Fotografije su podeljene uz opis „ U međuvremenu u Černobilju: Instagram influenseri trče na mesto katastrofe“, a tvit je ubrzo postao viralan.


Popularnost tvita je lako razumljiva. Umišljenost, robovanje estetici i spremnost da se gotovo sve uradi za lajkove je ono što ljude uglavnom iritira kod svih koji se predstavljaju ili koje opisuju kao „Instagram influenser“.

Međutim, kako je otkila novinarka časopisa Atlantic od 4 fotografije u pitanju samo jedna predstavlja fotografiju osobe sa velikim brojem pratilaca na ovoj mreži. Osoba koja se fotografisala gotovo naga ima samo 1500 pratilaca. Devojka sa druge fotografije je u opisu svoje fotografije (koji se ne vidi u originalnom tvitu) napisala da Černobilj predstavlja „večni spomenik okrutnosti sovjetskog režima“.

Julia Baesler, jedina infuenserka sa fotografija, uz nju je podelila i opis u kom ističe da nikada neće moći da zaboravi posetu Černobilju, koji za nju predstavlja jedno od najužasnijih mesta na planeti.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

📍 control room unit 3 – chernobyl nuclear power plant ☢️ Two days ago I had the chance to explore the nuclear power plant from the inside (of course not unit 4…) and learning how this reactor works and how they dealt with the consequences after the accident is beyond impressive.. 🙏🏼 unit 3 is located right next to reactor unit 4, where the worst nuclear catastrophe in history happened. In meiner Story nehme ich euch heute mit durch den Reaktorblock 3 im Atomkraftwerk Chernobyl, der noch bis 2000 in Betrieb war und erkläre euch wie es damals zu der nuklearen Katastrophe gekommen ist 💥 Lasst mir gerne eure Fragen und euer Feedback da ☺️🙏🏼❤️ #nuclearpowerplant #chernobyl

Објава коју дели JULIA BAESSLER (@juliabaessler) дана

Takođe, tvrdnja da se influenseri utrkuju da odlaze u Černobilj je netačna, ukoliko pogledate tagovanu lokaciju na Instagramu. U većini slučajeva to su fotografije običnih ljudi koji žele da zabeleže da su bili na ovom monumentalnom mestu.

Iako to nekim ljudima deluje groteskno, poenta fotografisanja nisu više samo lepe fotografije, već i želja da zabeležimo detalje iz svog života, kako bismo ih se kasnije prisećali, čak i ako su oni na neočekivanim lokacijama. Problem nastaje kada se fotografije dele na Instagramu čisto kako bismo poručili drugima da smo posetili određeno mesto, a ne da bismo sačuvali uspomenu za sebe.

 

Kako tačno treba da se fotografišete u Aušvicu?

Černobilj nije jedino mesto tragedije gde su ljudi odlučili da se fotografišu.

Muzej u Aušvicu je početkom godine zamolio posetioce da se ne fotografišu kako balansiraju tokom hodanja železničkom prugom kojom su hiljade Jevreja deportovani u ovaj koncentracioni logor.


Tinejdžerka iz Alabame nedavno je bila kritikovana zbog toga što je objavila selfi iz ovog koncentracionog logora, nakon čega je primila preko 6 hiljada negativnih komentara i poruka.

Kompilacija fotografija koju je napravio Šahak Šapira, jevrejski satiričar je možda i najbolje pokazala problematičnost fotografija u Memorijalnom Holokaust spomeniku u centru Berlina. On je u pozadini fotografija dodao tela Jevreja koji su poginula tokom Drugog svetskog rata, a fotografije su postale viralne pre dve godine.


On je sada ugasio internet stranicu na kojoj je podelio ove fotografije, tako što je napisao da je dobio poruku od dečka koji se nalazio na fotografiji zbog koje je pokrenuo čitav projekat, i koji mu se iskreno izvinio zbog nepoštovanja koje je pokazao tada.

Da Instagram može biti i mesto za podizanje svesti o značaju Holokausta svedoči i projekat „Evina priča“, koji zamišlja kako bi izgledao Instagram jevrejske devojčice tokom ovog užasnog perioda. Fenomenalna mlada glumica Mia Kvini tumači Evu, a projekat su javno podržali Bendžamin Netanjahu, izraelski premijer, i glumica Gal Gadot. Neki su kritikovali ideju „Evine priče“, ističući da to trivijalizuje tragediju Jevreja, ali je ovaj Instagram profil uspeo da za kratko veme prikupi velii broj pratiaca, što pokazuje da interesovanje za priče o Holokaustu definitivno postoji.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Eva.Stories Official Trailer

Објава коју дели Eva (@eva.stories) дана

Selfiji su postali deo ljudskog iskustva

Važno je da razumemo pobude pre nego što kritkujemo bilo koga zbog fotografije sa nekog čudnog mesta. Retko kada se ovo radi kako bi se ismejala tragedija i ponizile žrtve. U većini slučajeva ljudi samo prate impuls koji većina nas ima – kada se nešto bitno događa potrebno je to zabeležiti jednom fotografijom. Iako je to u nekim slučajevima jako neukusno i neopravdano (kao što je slučaj sa Holokaustom), selfiji su postali naš način da se prisećamo stvari iz svoje prošlosti, što nije deo zle namere unižavanja tragedije.

Instagram, kao i druge društvene mreže, mogu da služe za podsticanje rasprave i podizanje svesti, kao u slučaju „Evine priče“, o bitnom problemu i prošloj tragediji. Važno je da se kultura fotografisanja i deljenja fotografija posmatra iz više uglova, kao i da se izbegne jednostrana osuda nečega što je možda potpuno bezazleno.

Društvene mreže su i dalje relativno nova pojava, a bonton i društveno dopuštena pravila ponašanja na njima još nisu postala svima jasna. Fotografije iz Černobilja upadaju u sivu zonu dopuštenog, ali ono što je sigurno jeste da ljudska potreba za fotografisanjem neće prestati još neko vreme.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *