Foto: N1
Nakon što su prethodnog ponedeljka predstavljene preporuke ekspertskog tima protesta za slobodne i fer izbore i medije, makar na prvi pogled izostala je ozbiljnija reakcija vlasti na ove preporuke. Uz tek povremene komentare na društvenim mrežama visoko pozicioniranih naprednjaka i atak botova sa komentarima omalovažavanja ekspertskog tima, nije bilo ozbiljnijih komentara na same preporuke. Ono što se među komentarima izdvaja, to su reakcije predsednice Vlade koja se usmerila na to da ekspertski tim želi da Vučić ne učestvuje u kampanji i predsednik Republike koji je u gostovanju u jutarnjem programu Prve TV rekao da će ponuditi CRTA-i i CeSID-u da srede birački spisak.
Potrebno je i naglasiti da su mediji jako malo izveštavali o konferenciji na kojoj su preporuke predstavljene i samim preporukama. Osim Danas-a, N1, RTV-a i tek nekoliko desetina sekundi pred kraj dnevnika na RTS-u gotovo da nije bilo izveštavanja o preporukama u dnevnoj štampi i informativnim emisijama. Tako da je prosečan birač iz medija o preporukama mogao da čuje samo na osnovu izjave premijerke i komentara predsednika ili tekstova poput ovog u Politici koji kritički odgovara na jednu od preporuka, pri tom je pogrešno prenosi i „izvrće“, a dodatno uz različite sagovornike – ne zove nikoga od članova tima za komentar. Taj tekst iz Politike jeste povod za ovaj tekst, kao pokušaj da se otvori debata o ovome, ali na normalnim osnovama.
Reakcija predsednika Republike Srbije
Pre nego što pređem na sporni tekst iz Politike, moram da se osvrnem na predsednika. Aleksandar Vučić je odabrao da ćuti u vezi sa zahtevima i preporukama ekspertskog tima. Odnosno, on je rešio da se ovom temom pozabavi tek u jednom njenom delu, oko biračkog spiska. Naravno da je jasno zašto je rešio da govori baš o tome, jer ta preporuka zaista ima za cilj da ozbiljno razbije mit o nesređenosti biračkog spiska i o tome da mrtvi glasaju.
Na stranu što nije samo birački spisak „kriv“ ako se sumnja da glasaju ljudi sa tuđim ličnim kartama ili bez ličnih karti, već i birački odbori koji to dopuštaju na samom biračkom mestu. Ipak, Vučić je rešio da progovori o tome i verovatno je i da će se desiti da se ostvare određene preporuke koje se tiču biračkog spiska, jer bi one pre svega trebalo da vrate poverenje u taj deo izbornog procesa, a ne toliko da utiču na ravnopravnost učesnika.
Bilo je očekivano da će vlast prvo govoriti o biračkom spisku i to i jeste put da se širi dijalog otvori. Naravno, jeste uočljivo odsustvo komentara drugih prepoznatih problema i predloženih preporuka. Predsednik je izabrao da prećuti sve ostalo, a da pokuša da iskoristi preporuke oko biračkog spiska čak i u svoju korist.
Predsednik u kampanji – reakcija predsednice Vlade, drugih funkcionera i medija
Svi ostali komentari koji su stigli na preporuke tima, tiču se učešća predsednika Republike u izbornim kampanjama. Nekako su svi rešili da ostanu nemi na sve druge pobrojane probleme i preporuke, a da se baš uhvate za tu preporuku. Iako smo kolega Vučićević i ja svesni da će se ova preporuka najteže ostvariti, to ne znači da ne bi trebalo da zahtevamo da se neke stvari rade onako kako Ustav i zakoni predviđaju. Ali da krenemo od toga kako su preporuke koje se tiču učešća predsednika u kampanjama prokomentarisali Ana Brnabić, Vladimir Orlić (SNS), Đorđe Milićević (SPS) i Dragomir Anđelković (analitičar) u tekstu u Politici uz komentare autora teksta Mirjane Čekerevac.
Ana Brnabić je npr. rekla da se zabranjuje učešće Vučiću u kampanji, jer jelte opozicija ne može da ga pobedi na izborima, pa bi da mu zabrane učešće. Rekla je da je predlog nenormalan i pozvala se na to da je i Boris Tadić učestvovao na izborima kao predsednik partije. Poslanik SNS-a Vladimir Orlić je nastavio sa smerom kritike u pravcu da se Vučiću zabranjuje učešće na izborima i da opozicija nema šanse na izborima protiv njega. Poslanik SPS-a Đorđe Milićević je predlog nazvao licemernim i podsetio na Borisa Tadića i sve vlasti u kojima su „oni“ učestvovali i njihovo ponašanje u kampanjama, uz komentar da su vlade pre 2012. godine državne poslove radili loše.
Analitičar Anđelković (uz autorku teksta) je otišao korak dalje pa je u priču uveo pitanje da li je moguće da predsednik republike bude i predsednik stranke i pozvao se na odluku Ustavnog suda prema kojoj je to moguće, rekao da je zahtev da predsednik ne učestvuje u kampanji potpuno besmislen, a članove ekspertskog tima nazvao političkim eksponentima i propagandistima koji pokušavaju da diskvalifikuju političkog oponenta. Pokušaću u ovom tekstu da odgovorim na sve komentare, a pre toga u potpunosti kopiram ovde preporuke koje se tiču predsednika Republike:
- Predsednik Republike koji, prema Ustavu, izražava državno jedinstvo Republike Srbije, obavezuje se da ni na koji način ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje izborne liste. Da bi se obezbedili jednaki uslovi svim izbornim učesnicima predsednik Republike neće biti nosilac izborne liste, neće učestvovati u promotivnim skupovima, neće koristiti svoje službene dužnosti da direktno ili indirektno promoviše bilo kog izbornog učesnika.
- Posle izbora, pravilo da predsednik Republike ne može učestvovati u izbornoj kampanji na strani bilo kog izbornog učesnika uneti u odgovarajuće zakone.
Učešće u kampanji je jedno, a biti predsednik stranke je drugo
Potpuno niotkuda, kako autorka teksta, tako i analitičar Anđelković krenuli su da komentarišu to da je moguće biti predsednik Republike i predsednik stranke u isto vreme. Sama odrednica Ustava (čl. 115) je dosta nejasna, odnosno kaže da predsednik ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Dugo vremena je vođena rasprava da li je pozicija predsednika stranke javna funkcija, Tomislav Nikolić je, da bi dokazao da je drugačiji od prethodnih vlasti, odmah nakon pobede na predsedničkim izborima podneo ostavku na mesto predsednika SNS. Ipak, da se vratimo na poentu – u preporukama i zahtevima ekspertskog tima se nigde ne pominje da Vučić ne bi trebalo da bude predsednik stranke ili da se eventualno zahteva da podnese ostavku na mesto predsednika stranke.
„Argumentacija“ zvana Boris Tadić
Da se razumemo, da je ovaj tim sastavljen 2012. godine, siguran sam da bi njegove preporuke bile iste, odnosno da bi se zahtevalo da predsednik Republike ne učestvuje u kampanjama. To što je Boris Tadić radio nešto, što je bilo loše – nije argument da se sa takvom praksom nastavi. Između ostalog, druga preporuka se bavi time da bi zabranu učešća u kampanjama trebalo uneti u odgovarajuće zakone i izričito je zabraniti, kako se ne bi dešavalo da se slične stvari ponavljaju u budućnosti. Ovo jeste mana polu-predsedničkog sistema u Srbiji, u kome iako ustavni položaj predsedniku daje tek protokolarne nadležnosti, njegova pozicija u određenim periodima može biti i realno najjača, ukoliko je predsednik Republike ujedno i predsednik najveće stranke i pojedinac koji ima želju i mogućnosti da zloupotrebi svoju ulogu i funkciju.
Upravo je takav sistem, tzv. predsedničko-premijerski, prvo stvorio Boris Tadić, a onda i Aleksandar Vučić, sistem u kome je predsednik mimo svojih nadležnosti kreirao politike i de facto preuzeo ulogu Vlade RS.
Neke od kritika na ovu preporuku su i to da se povodom ovog pitanja razmišljalo kratkoročno, a ne sistemski. Tu mogu da se saglasim, ali moram da ukažem da se tim bavio kratkoročnim merama i preporukama, a ne preporukama koje bi izmenile karakter političkog sistema. Kao što se nismo bavili izbornim sistemom, tako nismo ni institucionalnom pozicijom predsednika, ali smo želeli da nekako ograničimo zloupotrebu institucije predsednika u izbornim kampanjama.
Ovde moram da se dotaknem i komentara poslanika Milićevića, koji je rekao da je predlog licemeran uz „argumentaciju zvanu Boris Tadić“ i komentar o lošem vođenju državnih poslova, potpuno zaboravljajući da je njegova partija bila ne samo partner, nego i veto igrač upravo u toj prethodnoj vladi.
„Zabrana Vučiću da učestvuje u kampanji“
Nekako je najjači utisak kada se čitaju komentari da taj neko želi da „zabrani Vučiću“ da učestvuje u kampanji jer ne može da ga pobedi. U skladu sa prethodnim podnaslovima, preporuka je da predsednik Republike ne učestvuje na izborima zbog svog ustavnog položaja i onoga što bi predsednik trebalo da bude. Kao što preporuka jasno govori, ako prema Ustavu (čl. 111, prvi član Ustava koji govori o predsedniku) predsednik izražava državno jedinstvo Republike Srbije, kako onda on može da učestvuje na izborima na strani bilo koje izborne liste?
Jasno je o tome da se radi o parlamentarnim izborima i da predsednik ne bi trebalo da direktno ili indirektno promoviše bilo kog izbornog učesnika. S obzirom da će gotovo sigurno biti istovremeno održani i lokalni izbori uz parlamentarne, pretpostavljamo da će on biti i nosilac svih izbornih lista SNS na lokalnim izborima – a na izborima na oba nivoa neće učestvovati. A ako na tome dodamo i njegovu vidljivost kao predsednika, kao i službene dužnosti i poslove koje obavlja, više je nego jasno da se ovde javlja i problem toga što će on svoju poziciju koristiti u svrhu izborne kampanje vladajuće partije.
Ne bi trebalo ni zaboraviti član 9. Zakona o predsedniku Republike prema kome je predsednik dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija. Da li ovde zaista onda govorimo o pravu i mogućnosti predsednika da učestvuje u kampanjama? Ili i već postojeći delovi Ustava i zakona jasno govore o tome da predsednik ne bi smeo da učestvuje u kampanjama bilo koje stranke. Naš cilj je bio da se Ustav i zakoni poštuju, a da se onda dodatno normira data oblast i izričito da se neke stvari više ne dešavaju.
Sve u svemu, više je nego jasno na šta je ekspertski tim mislio kroz dve preporuke koje su upućene, a tiču se pozicije i uloge predsednika Republike. Prebacivanje priče na pitanje predsednika stranke, pozivanje na „argumentaciju zvanu Boris Tadić“ i stvaranje atmosfere da bi neko Vučiću da zabrani učešće na izborima su neuspeli pokušaji da se ova tema prebaci na pogrešan kolosek ili da se skrene priča sa svega onoga što stoji u zahtevima i preporukama, a što i dalje niko nije prokomentarisao. Ovo je i poziv za sve koji su uputili komentare na ovu temu – da pročitaju sve preporuke, pa možemo da diskutujemo o svemu, da se zaista otvori dijalog o svim važnim temama u ovoj državi.
Politikolog, doktorand na Fakultetu političkih nauka