Foto:iStock
Svetsku javnost je nedavno šokirala slika na kojoj su dve devojke prekrivene krvlju u londonskom autobusu. U pitanju su Melanija Gejmona i njena partnerka Kris, a njih dve je napala grupa mlađih muškaraca koja ih je prvo terala da se poljube, verbalno ih vređala, a zatim ih i fizički napala.
“They started beating me, I was bleeding all over – I was really bleeding”
Melania Geymonat tells @BBCMarkMardell on #BBCwato about how she and her girlfriend were attacked after a group of men demanded they kiss. pic.twitter.com/E3kRVLxQtA
— The World at One (@BBCWorldatOne) June 7, 2019
Ovaj događaj je potresao Britaniju, koja se svrstava u red zapadnih liberalnih demokratija gde zaštita manjina nije kontroverzno pitanje, ali je i podsetio na činjenicu da nasilje prema LGBT osobama nije ograničeno na nerazvijene zemlje.
U Srbiji je ipak događaj iz londonskog gradskog prevoza dosta češća pojava, što pokazuje i novi izveštaj o nasilju nad LGBT osobama organizacije Da se zna. Izveštaj je nedavno predstavljen u Medija centru, a prema rezultatima istraživanja u prošloj godini su zabeležena čak 42 protivpravna akta prema LGBT osobama.
Najveći problem – nedostatak zvaničnih podataka
Drugi izveštaj „Podaci, a ne zvona i praporci“ bavi se podacima iz 2018. godine, a njegov autor je Miloš Kovačević, koordinator za zajednicu u Udruženju „Da se zna“. Od ukupnog broja dokumentovanih protivpravnih akata, 36 su krivična dela, tri uključuju krivična dela i diskriminatorno postupanje, a šest isključivo diskriminatorno postupanje.
U više od pola slučajeva dokumentovano je psihičko nasilje, a u 12 slučajeva su zabeležene pretnje. Čak jedna četvrtina dokumentovanih slučajeva uključuje fizičko nasilje bez telesnih povreda, a zabeležena su i 3 slučaja fizičkog nasilja. Izveštaj je po prvi put sadržao i dva slučaja seksualnog zlostavljanja, u oba slučaja nad dve lezbejke. Najčešća meta napada i zločina iz mržnje bili su cis neheteroseksualni muškarci. Posebno zabrinjava to što je 9,5% incidenata počinjeno nad osobama koje imaju manje od 18 godina.
Zločini iz mržnje dogodili su se 11 puta na otvorenim javnim površinama, dva puta u zatvorenim javnim prostorima, pet puta na radnom mestu žrtve, a jednom čak i u policijskoj stanici.
Dve trećine dokumentovanih zločima iz mržnje počinjeno je u Beogradu, ali je ove godine izveštaj prvi put uspeo da zabeleži i nekoliko zločina iz mržnje u ruralnim sredinama. U izveštaju se ističe da su ruralne sredine u Srbiji „tamna brojka“ jer je jako teško prikupiti podatke i ohrabriti ljude da prijave nasilje.
O tome koliko su ovi zločini gotovo nevidljivi u pravosudnom sistemu pokazuje i podatak da je samo 11,9% zločina prijavljeno policiji i tužilaštvu. Kao glavni razlog za neprijavljivanje, 23% ispitanika navelo je nepoverenje u institucije. Ostali razlozi su uključivali strah od počinitelja, nepoznavanje procedure, kao i činjenicu da osoba nije autovana.
Da se zna protiv Ace Lukasa
Deo izveštaja „Podaci, a ne zvona i praporci“ čine i 5 studija slučaja koje se bave sudskom praksom u vezi sa ovim zločinima. Ove studije su pokazale da, pored nepoverenja u institucije, postoji problem sa različitim tumačenjima Krivičnog zakonika, što za posledicu ima nejasne nadležnosti tužilaštva i sudstva. Poražavajuće je i to da je do danas doneta samo jedna presuda za zločin iz mržnje.
Udruženje Da se zna je 2017. godine podnelo pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti na tekst koji je objavljen na sajtu Nove srpske političke misli. U pitanju je autorski tekst Branislava Ristivojevića, sadašnjeg dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Tekst je objavljen pod naslovom „Nasilje u porodici i nasilje nad porodicom“, a u članku je odgovornost za porast nasilja u porodici u tome što postoji „ policijska zaštita svečanim šetnjama homoseksualaca na gradskim ulicama kojom prilikom se otvoreno slavi primitivna, nasilnička, prizemna, ogoljena i prostačka seksualnost?“.
Početkom 2018. godine je pevač Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas, gostovao u emisiji „Ćirilica“, a posebna meta njegovih napada su bili pripadnici LGBT populacije. „Gde su ugrožena njihova prava? Oni su iznad nas, bre! Gde im piše da kada idu da traže posao da li si peder? Ne pita ga niko; šta je onda ugroženo kod njega, bre? Mozak! Imaju problem što im ne daju da se jebu na ulici, da se karaju na kamionu!“, bile su samo od neke izjava Vuksanovića tokom emsiije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti obavestila je u februaru 2018. godine Udruženje Da se zna dopisom da je protiv Aleksandra Vuksanovića podnela krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu.
Josif Fidanovski, psihoseksualni terapeut i savetnik, u oktobru 2017. godine, gostujući u jutarnjem programu na televiziji „Pink“, istopolnu seksualnu orijentaciju izjednačio je sa zoofilijom i nazvao je nerealnom i neprirodnom. On je za istopolno seksualno orijentisane osobe naveo da su u pitanju osobe koje neće da razvijaju ljudske potencijale i da se razvijaju kao ljudska bića, istovremeno implicirajući da je istopolna seksualna orijentacija bolest.
Protiv njega je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela mišljenje da je izjavama prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da su njegove izjave diskriminatorne u odnosu na LGBT+ osobe. Poverencija je donela i preporuku da Fidanovski putem javnog informisanja uputi javno ili pisano izvinjenje zbog diskriminacije LGBT+ osoba, što on nije učinio.
Zašto nam i dalje treba Parada ponosa?
Izveštaj organizacije Da se zna pokazuje da je nasilje i diskriminacija prema LGBT osobama u Srbiji česta i nesankcionisana pojava. Osim samih zločina, žrtve često moraju da se nose sa nerazumevanjem i otvorenim prezirom u policijskim stanicama, sudovima i tužilaštvima.
Prema podacima iz 2017. godine, preko tri četvrtine osoba koje su prijavile zločin iz mržnje policiji ili tužilaštvu ocenilo je njihov tretman kao negativan, uvredljiv i ponižavajuć, dok je samo 11% njihov tretman ocenilo kao podržavajući.
Retorika koja istopolnu seksualnu orijentaciju prikazuje kao neku vrstu bolesti ili nastranosti je otvoreno prisutna i u medijima, kao što smo videli u slučaju Lukasa i Fidanovskog. Gej-lezbejski info centar ove godine je objavio i saopštenje u kom se navodi da se mediji u Srbiji sve manje bave LGBT zajednicom, što dalje doprinosi skrivanju ovih problema i nedostatku diskusije o njima.
Iako je izveštaj prepun brojki i podataka, delovi ljudskih priča iza statistika su takođe deo izveštaja. Učiteljica koja živi sa partnerkom u mestu pored Subotice pretrpela je fizički napad od strane kolege, a od tada živi u strahu da će je ponovo napasti. Nakon izlaska u klub, lezbejskom paru su prišli mladići, tražili da se ljube sa njima zato što su „izazovne“, a u toku večeri su ih polili pivom i vređali. Trans žena romske nacionalnosti izbačena je iz policijske stanice, iako je po svemu sudeći došla da prijavi nasilje, uz pogrdne komentare i podsmehe.
Jun je mesec koji je naročito posvećen LGBT pravima, a ovaj izveštaj služi kao bolno podsećanje na realnost sa kojom se deo populacije u Srbiji svakodnevno suočava. Kada sledeći put neko pita zašto je Srbiji potrebna Parada ponosa, izveštaj „Podaci, a ne zvona i praporci“ može da posluži kao odličan razlog.
Autorka