Foto: iStock
Poznati futuristički film Wall-E prikazuje ljude u budućnosti kao previše gojazne i lenje da bi hodali, zbog čega koriste električna invalidska kolica kojima idu svuda. Iako ovo možda deluje kao distopija koja se neće nikada ostvariti, podaci o sveprisutnosti brze hrane u ishrani i manjku fizičke aktivnoti pokazuju da imamo razlog za zabrinutost.
Gojaznost u svetu je već nekoliko decenija velika briga medicinskih stručnjaka, a ona u sve većem broju pogađa i decu. Prema najnovijoj studiji objavljenoj u u britanskom medicinskom časopisu „Lanset”, broj gojazne dece i tinejdžera veći je deset puta u odnosu na 1975. godinu, iako u svetu i dalje ima više neuhranjene dece. Studija ističe i da će, ukoliko se nastave trendovi primećeni poslednjih godina, do 2022. godine broj gojazne dece prevazići broj neuhranjene dece.
Više od 20% dece gojazno u SAD
Prema studiji objavljenoj u medicinskom časopisu „Lanset“ 1975. godine, samo 11 miliona mladih od 5 do 19 godina bilo je gojazno, a u 2016. godini gojazno je bilo čak 124 miliona.
Gojaznost je najviše rasprostranjena na ostrvima Polinezije, u Tihom okeanu, gde je više od 30% mladih gojazno. Više od 20% dece je gojazno u SAD, zemljama Bliskog istoka i pojedinim zemljama Severne Afrike.
Ključni nalaz ove studije, koju su zajedno sproveli Imperijal koledž u Londonu i Svetska zdravstvena organizacija, jeste da je gojaznost u zapadnim zemljama verovatno dostigla svoj vrhunac, ali da nastavlja da raste u zemljama sa slabim ili srednjim prihodima.
Gojaznost u toku detinjstva je naročito značajna s obzirom na to da, prema nekim studijama, deca koja su u tinejdžerskom periodu gojazna imaju 80% verovatnoće da budu gojazna i kada odrastu. Zanimljivo je i da istraživanja koja su rađena sa predškolcima pokazuju da finansijski položaj, rasa, etnička pripadnost ili težina na rođenju nisu povezani sa verovatnoćom da dete bude gojazno.
Depresija, nisko samopouzdanje i negativna slika o svom telu takođe su česte posledice gojaznosti kod dece, zbog čega je još važnije da se od ranog detinjstva pazi na kilažu deteta, kao i da se u školskim i predškolskim ustanovama uvode zdrave navike.
Problematično je i to što roditelji često ne prepoznaju da im je dete gojazno. Istraživači sa britanskog Notingem univerziteta došli su do podatka da preko 50% roditelja potcenjuje gojaznost svoje dece, a ovo je naročito izraženo kod roditelja koji su i sami gojazni, što samo pogoršava problem dece u pitanju.
Srbija: 43,4% đaka svakodnevno jede slatkiše
Kako navodi Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u Srbiji je svako treće dete gojazno. U poslednjih 20 godina u Srbiji je procenat gojaznosti porastao za 60%, a oko 43% dece svakodnevno konzumira slatkiše. S druge strane, manje od 20% dece ima naviku da dnevno pojede po jednu voćku, dok četvrtina svih učenika jede slatkiše i više puta dnevno.
Zanimljivo je i da je su prema podacima ovog Instituta dečaci češće gojazni, ali da devojčice više percipiraju svoje telo kao gojazno, a češće navode i da je potrebno da idu na dijetu. U svim uzrastima dečaci su fizički aktivniji od devojčica, ali se fizička aktivnost i kod jednih i kod drugih smanjuje u toku odrastanja, naročito kod srednjoškolaca.
Rešenje – bolja ishrana u školama i fizička aktivnost
Ono što je veliki uzrok gojaznosti kod dece jeste upravo njihova ishrana, naročito tokom boravka u školi. U većini srpskih škola ne postoje standardizovane kantine ili menze kao što je to slučaj na fakultetima, što onda prirodno decu usmerava na brzu hranu koja se nalazi u blizini škola.
Međutim, čak i kada postoje obezbeđeni ručkovi u školama oni često nisu najboljeg kvaliteta. Džejmi Oliver, čuveni britanski kuvar, godinama je pokušavao da promeni sadržaj ručkova koje dobijaju britanski učenici. Sveži sastojci, novi standardi i propisi za školsku hranu, kao i obroci koji nisu kalorični bili su zahtevi Džejmija Olivera, a određene promene u pojedinim britanskim školama su pod pritiskom javnosti i sprovedene.
Naučiti decu da prepoznaju zdravu hranu, uvide značaj zdravog načina života, a potencijalno i nauče kako nešto od toga sami da naprave takođe je jako važno. U Japanu deca u pojedinim školama zaista i uče da prave neke od recepata koje jedu u školi, što čini decu samostalnijom u pripremi hrane.
Razne druge aktivnosti takođe se mogu preduzeti na ovom polju. Samo neke mere koje predlaže Svetska zdravstvena organizacija uključuju i postavljanje automata u školama koji prodaju samo zdravu hranu, više organizovanih fizičkih aktivnosti nakon škole, kao i uključivanje i podsticanje roditelja na fizičku aktivnost.
Stil života i tehnologije koje svakodnevno koristimo nam otežavaju vođenje zdravog i aktivnog života, a ovo sve više pogađa i decu. Ukoliko roditelji i čitav školski sistem ne shvate da je potrebno više obratiti pažnje na to šta deca jedu i koliko se tokom dana kreću, budućnost iz filma Wall-E možda i nije toliko daleko.
Autorka