Erozija demokratije u Evropi – BIRN lansirao platformu o stanju demokratije
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: Talas / BIRN konferencija 

U petak 31. maja Balkanska istraživačka mreža (BIRN) organizovala je konferenciju u Budimpešti povodom lansiranja platforme „Izveštavanje o stanju demokratije“ (Reporting Democracy) koja je nastala uz podršku ERSTE fondacije.

Koordinatorka projekta Sofija Todorović je u ranijem razgovoru za Talas istakla da je glavna motivacija za pokretanje platforme bila to „što danas nema dovoljno vesti koje su kvalitetno obrađene, koje se zasnivaju na činjenicama i produkt su ozbiljnog istraživačkog novinarstva, a koje se bave političkom situacijom u Evropi i generalno stanjem demokratije u zemljama koje su u fokusu projekta.“

Prva diskusija u okviru konferencije, uz moderaciju Tima Džude, novinara i korespondenta časopisa Ekonomist za Balkan, bavila se pitanjem: Da li, i zašto, svedočimo eroziji demokratije u Evropi, i kako treba odgovoriti na to?

 

Vejvoda: Ljudi zbog straha glasaju za „čvrstu ruku“

Ivan Vejvoda, direktor evropskog projekta Instituta za humanističke nauke u Beču, istakao je da zaista svedočimo, ako ne eroziji, onda bar sumnji da je demokratija ispravan oblik političkog uređenja.

Razlog za to je, kako kaže, činjenica da smo prilično dugo živeli u mirnim i prosperitetnim društvima, sa relativno visokim životnim standardom, sve do svetske ekonomske krize 2008. godine i velikih izazova poput tehnološke revolucije, razvoja veštačke inteligencije.

A do čega su ove promene dovele – do straha, smatra Vejvoda. Zaposleni strahuju od toga da će njihove poslove preuzeti mašine ili algoritmi, a nezaposleni – da nikada neće moći da nađu posao.

„Postoji, dakle, socioekonomska dimenzija. Ulrih Bek je to nazvao „društvom rizika“, drugi autori „vremenom straha“, „vremenom besa“, a Ivan Krastev „demografskim strahom“, to jest strahom za demokratski identitet. I to se odnosi na čitavu Centralnu i Istočnu Evropu.“

Budući da su ljudi uplašeni, smatra Vejvoda, veće su šanse da će glasati za „čvrstu ruku“, lidera koji može da reši njihove probleme, a podsetnik za opasnosti takvog delovanja treba da bude ono što se dešavalo 1930ih u Nemačkoj i Italiji.

Govoreći o različitim aspektima pristupa ovom problemu, Vejvoda je posebno istakao značaj osnovnog građanskog vaspitanja u školama:

„Deca treba da razumeju koliko je važno da postoje demokratske institucije koje će čuvati naša prava i slobode.“

Kada je reč o građanskim protestima širom Evrope, Vejvoda je optimističan – kako kaže, možda promene neće uslediti jutro nakon protestne šetnje, ali građanska energija i potencijal ostaju utkani u samo društvo: čak i ako su ljudi razočarani, protesti kao odgovor na autoritarne tendencije predstavljaju osnove demokratskog ponašanja koje će imati dugoročne posledice po celo društvo.

 

Antievropska desnica je izgubila na izborima za EP – ali su desni populisti veštiji političari od proevropskih liberala

Potpredsednik Evropske incijative za stabilnost (ESI) Kristof Bender istakao je da je izuzetno važno naglasiti jedan ishod izbora za Evropski parlament: poraz antievropske radikalne desnice:

„Tri četvrtine glasova otišlo je liberalima i zelenima. To mora da bude jasno – antievropska radikalna desnica ne sme da proglašava pobedu jer nije pobedila, doživela je potpuni poraz, a pobedile su proevropske snage”, naglašava Bender i dodaje da će, u slučaju da Ujedinjeno Kraljevstvo napusti EU, radikalna desnica imati još manju podršku.

I pored toga, činjenica je da je uspon populizma u Evropi sam po sebi izazov – a Bender smatra da postoje tri osnovne tačke kojih proevropske opcije treba da budu svesne kako bi pronašle odgovor na to:

„Na prvom mestu, to su osnovne političke alatke. Jasne poruke, dobri govori, mobilizacija. Do sada je svima postalo jasno da Orbani i Salviniji Evrope nisu idioti – samo imaju izuzetne veštine. Kada ih uporedite sa evropskim mejnstrim partijama i političarima – bolji su.“

Prva poruka proevropskim političarima bila bi da unaprede osnovne političke veštine, a druga se odnosi na jednu od njih: ubeđivanje.

„Proevropski političari moraju da ubede građane. Dobri političari mogu da predvide šta će se desiti, a Orban je u tome bio odličan.“

To se pre svega odnosi na njegovu retoriku u prvoj polovini decenije – Orban je govorio o iliberalnoj demokratiji još 2014, objašnjava Bender, i tada je bio usamljen a danas ima mnogo prijatelja. Isto tako, o migracijama i izazovima koje nose pričao je pre početka migrantske krize 2015. godine.

Konačno, naglasio je, liberalne, proevropske opcije mogu da pobede tako što će se držati svojih vrednosti i principa, što se često zaboravlja ili zanemaruje. A to znači da ne treba da se prilagođavaju retorici antievropske radikalne desnice, već da još čvršće insistiraju na važnosti osnovnih demokratskih standarda i institucija, što naravno ne isključuje potrebu da se posmatraju trendovi i nalaze odgovori na pojedinačne probleme.

 

Mađarska je jedina članica EU koja nije demokratija – ipak, Orban ne bi mogao da finansira svoj režim bez evropskih fondova

„Mađarska je hibridni režim koji u svojoj osnovi ima nepotizam“, kaže u svom izlaganju Piter Kreko, direktor Instituta za politički kapital. Institut se bavi političkim konsaltingom u različitim oblastima kao što su populizam, ekstremizam, lažne vesti, hibridni režimi i generalni politički trendovi u Evropi.

„Orban je važan lider današnjice, ali moramo da izbegnemo dve stvari: potcenjivanje i precenjivanje.“

Zašto ne treba da potcenimo Orbana, objašnjava Kreko – prvenstveno zbog činjenice da je Mađarska jedini hibridni režim u EU, jedina članica EU koja je klasifikovana kao delimično slobodna.

Kao takva, predstavlja izazov za stanje demokratije u EU, ali paradoksalno je da, kako kaže, Orban ne bi mogao da finansira svoj režim bez sredstava iz evropskih fondova – bez novca EU.

Govoreći o poziciji Orbanove Mađarske u međunarodnoj politici, uporedio ga je sa Titom i Čaušeskim – veruje da je Orban iskren kada kaže da želi neutralnost i da želi da bude most između Zapada i Istoka što je prilično bizarno imajući u vidu da je Mađarska članica NATO-a.

„Urušavanje demokratije otvorilo je vrata za ruski i kineski uticaj. Ali mislim da Orban stvarno želi da, kao lider male zemlje, bude nezavisan akter u međunarodnoj politici koji je u poziciji da pregovara. Kao Čaušesku ili Tito – neko koga ne možete da uzimate zdravo za gotovo jer ne pripada nijednom bloku.“

Ipak, zaključuje, ne treba ni da precenimo Orbana – on je više simbol i vesnik populističkih trendova, ali nije sam uzrok tome. S druge strane, Salvini u Italiji je ozbiljniji i ubuduće će verovatno imati više moći.

 

Vladavina prava je ugrožena, ali je to apstraktan koncept koji nije blizak ljudima

Lidija Gal iz organizacije Human Rights Watch već nekoliko godina radi u Mađarskoj i Poljskoj.

„Kada sam tek počela, mislila sam da će stvari biti crno-bele, da ću se baviti istraživačkim radom u oblastima kao što su brutalnost policije, stanje u zatvorima i slično. Ali se onda ispostavilo da je najveći deo mog posla fokusiran na apstraktan i neuhvatljiv koncept vladavine prava. Obični ljudi ne znaju šta je to jer ih ne dotiče direktno, ne mogu da se poistovete“, objašnjava Galova.

Iako je terminologija apstraktna, dodaje, građani mogu da osete na svojoj koži kada su institucije narušene i kada trpe napade od strane vlade, kao što je slučaj u Mađarskoj ili Poljskoj.

„To stvara probleme za prosečnog Poljaka, Mađara, za biznis, medije, celo društvo. Problem je da napravimo direktnu vezu između toga – moj posao je da dokumentujem ove napade na vladavinu prava.“

Budući da građani ne mogu potpuno da se suprotstave svemu što vlada radi, Galova ističe da je upravo to poenta vladavine prava: institucije treba da čuvaju i štite naša prava.

„Organizacije civilnog društva, posebno one koje se bave ljudskim pravima, trpe različite napade – posebno u pogledu zakonodavstva“ – dodaje Galova i podseća na zakon koji je donet u Mađarskoj a prema kojem OCD moraju javno da deklarišu da se finansiraju stranim sredstvima.

Kako nije reč o izolovanim incidentima već o sistemskom problemu, smatra da najveći izazov leži u podsticajima za druge države

„Zabrinjavajuće je to što ne postoje reakcije i sankcije za Orbanovo ponašanje – a ako nema posledica, to će biti podsticaj drugim zemljama da se ponašaju isto. Mađarska može da bude pokretač autoritarnih trendova u EU“, zaključila je.

 

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *