Da li su vlasti u Srbiji odustale od procesa evropskih integracija?
Vuk Velebit

Autor

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: EEAS

U sredu je Evropska komisija objavila svoj godišnji izveštaj o napretku za kandidate za članstvo u Evropskoj uniji među kojima se nalazi i Srbija.

Iako u ovom izveštaju nema suštinski ništa novo u odnosu na prethodnu godinu, reakcije vlasti su ovaj put znatno oštrije sa većim nezadovoljstvom.

 

Srbija je ubrzala svoj proces stagnacije i nazadovanja na putu ka EU

Ako se sećate u februaru prošle godine Evropska unija objavila je svoju strategiju o proširenju gde je označila Srbiju i Crnu Goru kao države prethodnice u procesu pristupanja regiona Zapadnog Balkana.

Ona je u toj strategiji proglasila 2025. godinu kao moguću godinu za članstvo Srbije u EU, ali to bi naravno jedino bilo moguće pod uslovom da vlasti u Srbiji ubrzaju proces reformi, uspostave vladavinu prava, očvrsnu nezavisno pravosuđe, porade na slobodi medija, normalizuju odnose sa Prištinom, porade na održavanju fer i slobodnih izbora, povrate dijalog u parlament i sve ono što je u poslednjih nekoliko godina okrnjeno ili porušeno do temelja.

Ukratko, Srbija bi mogla da razmišlja o članstvu u Uniji 2025. godine kada bi znatno više poradila na izgradnji i jačanju institucija umesto njihovom temeljnom uništavanju.

Čini mi se da je za ovih godinu i po dana otkako je predstavljena ta strategija EU, Srbija ubrzala svoj proces, ali ne napredovanja, već stagnacije ili čak i nazadovanja u procesu evropskih integracija.

 

Domaće vlasti godinama ostaju neme na izveštaje EU o stanju u Srbiji

Kada se govori o izveštajima Evropske unije, oni se uvek doživljavaju kao neki izveštaj učiteljice koja nas grdi zato što nismo uradili svoj domaći zadatak, ali ukoliko bi naše vlasti imale malo više pameti i želje za evropskim integracijama, pažljivije bi te izveštaje čitali i trudili se da postignu napredak.

Izveštaj Evropske unije o napretku Srbije služi pre svega opisu stanja u raznim sferama života u našoj zemlji, zajedno sa preporukama šta je loše i šta bi trebalo unaprediti. Isto tako u njima se nalazi i ocena onoga što je rečeno da će biti urađeno ali ipak nije. Zato bi ovaj izveštaj više trebalo da se doživljava kao vodič za brže reforme, a ne kao poligon obračuna naše vlasti sa Evropskom unijom.

Ipak, ono što je poražavajuće u čitanju izveštaja EU o napretku Srbije jeste što se u njemu već godinama nalaze iste preporuke i konstatacije o stanju u oblastima vladavine prava i pravosuđa, a da naša vlast ništa nije uradila po tom pitanju i povrh svega se ljuti na Evropsku uniju odakle joj pravo da tako piše o Srbiji.

 

Da li je Ana Brnabić svojim nastupom poručila da nećemo u Evropu?

Premijerka Ana Brnabić koja je među prvima govorila o izveštaju EU, osim što je pokazala nerazumevanje ovog izveštaja opisujući ga kao političkog zbog kritika iznešenih na račun vlasti, ona je svojim nastupom pokazala i svu bahatost koju ova vlast svakodnevno demonstrira u Srbiji.

Na svega nekoliko metara od ambasadora EU u Srbiji, Ana Brnabić je prvo izjavila da nije zabirnuta zbog kritika koje se nalaze u izveštaju, a onda i cinično kroz smeh da ju je izveštaj zabavio. Ovim obraćanjem Ane Brnabić možda smo postali i svedoci konačnog odustajanja ove vlasti od daljeg procesa evropskih integracija.

 

Ljudi iz šume

Nakon svog nastupa koji ponekad prevazilazi i teatralnost samog predsednika Vučića, Ana Brnabić je dobila još jednu priliku da demonstrira šta je naučila u radikalskoj školi javnog nastupa Aleksandra Martinovića.

Ona je komentarišući odnose sa Kosovom istakla da je najviše plaši to što ima posla sa iracionalnim ljudima misleći na predstavnike prištinskih vlasti koji su najgori populisti odnosno „ljudi koji su bukvalno izašli iz šume“.

Osim što ovakav vid obraćanja ne priliči jednom državnom funkcioneru, pogotovo ne premijeru, ono je još jedna slika atmosfere koja se kreira i iz Beograda i Prištine kako bi se dalje podigla tenzija između dva naroda dok se njihovi politički lideri dogovaraju njima iza leđa.

A kada već pominje šume, premijerka Brnabić ne bi smela da zaboravi ni na sve žrtve zločinačke politike Slobodana Miloševića.

Na osnovu svih čuđenja koja smo mogli da čujemo od Ane Brnabić tokom proteklih dana, ostaje samo da se zapitam da li premijerka Brnabić živi u šumi ili u civilizaciji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *