Foto: iStock
Po svemu sudeći surogat materinstvo neće ostati jedina novina u novom građanskom zakoniku. Kako saznaje Politika, eutanazija ili pravo na dostojanstvenu smrt treba da bude omogućena u slučaju teških i neizlečivih bolesti.
Ovo predstavlja drastičnu promenu od sadašnjeg sistema, a na ovaj način se u Srbiji uvodi mogućnost koja se u određenom broju zapadnih zemalja vidi kao ljudsko pravo.
Iako je eutanazija filozofsko pitanje i predmet debate, kroz njenu legalizaciju zasigurno se pomaže ljudima kojima je ovo često poslednja nada.
Samo u slučaju teške i neizlečive bolesti
Nakon gotovo dve godine rasprave vladina komisija za izradu zakonika odlučila je da u verziji prednacrta propiše odredbu o mogućnosti da oboleli od teških i neizlečivih bolesti završe život na dostojanstven način, svojom odlukom ili uz saglasnost najbližih, navodi Politika.
Biće donet poseban zakon koji će precizno urediti uslove i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju, a procedura će uključivati i mišljenja stručnjaka medicinske struke, psihologa i socijalnih radnika, koja će oni dostaviti sudu. Konačnu odluku donosio bi sud, a eutanaziju bi izvršavali, kako navodi Politika, specijalizovani medicinski saradnici.
Bez saglasnosti lica o čijem se životu radi neće moći da se donese odluka o eutanaziji, ali u slučajevima kada su ljudi bez svesti saglasnost mogu dati zakonski zastupnik i članovi najbliže porodice.
Navodi se i da će pravila oko ove procedura biti jako stroga, kako bi se izbegla svaka potencijalna zloupotreba.
Eutanazija: nespojiva sa lekarskom praksom?
Debata o eutanaziji u filozofskim i medicinskim krugovima i dalje nije završena, što dobro odražava veliku moralnu kompleksnost ovog pitanja.
Zagovornici prava na dostojanstvenu smrt ističu da pravo na život, koje je garantovano svima, uključuje i pravo na smrt, i da ovo pitanje treba da bude ostavljeno pojedincu da sam odluči u kom trenutku oseća da želi da se njegov život završi. Takođe, navodi se i neophodnost ovoga naročito u trenutku kada osoba prolazi kroz jako velike bolove i kada je njen kvalitet života značajno opao.
Protivnici ističu da je ovo može staviti pritisak na neke ljude da se podrgnu eutanaziji kako ne bi „stvarali teret“ svojim bližnjima. Strah je i da će eutanazija od opcije postati ono što se podrazumeva i očekuje od svakog ko prolazi kroz bolove, što će ugroziti ljude koji zaista žele da žive, čak iako imaju tešku bolest.
Ono što protivnici eutanazije, poput ministarke Slavice Đukić Dajanović, ističu jeste i da je sam čin eutanazije nekompatibilan sa lekarskim zanimanjem i Hipokratovom zakletvom koju svaki lekar polaže. Lekari se zavetuju da će uvek štititi život pojedinca, a eutanazija je upravo pružanje lekarske pomoći radi okončanja nečijeg života.
Međutim, ukoliko lekarsku dužnost tumačimo malo šire od pukog održavanja života, ona je zapravo pružanje pomoći ljudima da žive život koji oni smatraju smislenim. U trenutku kada pacijent smatra da je njegov kvalitet života toliko ugrožen da on želi da okonča taj život, potpuno je u skladu sa lekarskim dužnostima pomoći mu da to obavi što bezbednije i bezbolnije.
Švajcarska – česta destinacija za eutanaziju
U samo četiri evropske zemlje je dozvoljena eutanazija u potpunosti – Belgiji, Holandiji, Luksemburgu i Švajcarskoj, a u Belgiji i Holandiji je to pod ektremnim okolnostima opcija i za maloletnike.
Kanada je takođe legalizovala eutanaziju pre nekoliko godina, a u pojedinim saveznim državama u Australiji i SAD to je takođe dozvoljeno. U nekoliko evropskih zemalja dozvoljeno je da lekar obezbedi pacijentu potrebna sredstva za okončanje života, ali ne i da aktivno učestvuje u procesu eutanazije.
Švajcarska je već duži niz godina prepoznata kao destinacija za sve one kojima nije omogućen pristup eutanaziji u njihovoj zemlji. Pravila oko procedure su dosta stroga: pacijent mora sam počiniti samoubistvo, najčešće putem uzimanja leka koji uspava osobu, pa smrt bude bezbolna. Cela procedura se snima, a neophodno je da pacijent kaže na snimku da razume u šta se upušta.
Dignitas je organizacija koja pomaže strancima da na ovaj način okončaju svoj život, a čitava procedura košta preko 10 hiljada franaka.
Čuveni, ali i kontroverzni, BBC dokumentarac prati Terija Pračeta, poznatog pisca naučne fantastike, koji nakon saznanja da ima Alchajmerovu bolest kreće da istražuje mogućnost eutanazije i asistiranog samoubistva, a u dokumentarcu je prikazano asistirano samoubistvo upravo u Švajcarskoj.
Budućnost eutanazije u Srbiji – i dalje neizvesna
Moguća legalizacija eutanazije, čak iako je ona u ograničenim okolnostima, dobra je vest, ali postoje prepreke pri njenom stupanju na snagu.
Predlozi izmena građanskog zakonika prvo će morati da budu usvojene u skupštini, a upitno je koliko će za to postojati podrška među poslanicima. Otpor eutanaziji pruža Srpska pravoslavna crkva, ali i Lekarska komora Srbije, koja je isticala više puta da ovo krši etički kodeks lekara.
Međutim, sama činjenica da je komisija za izmene iznela ovakav predlog veliki je korak, a ostaje samo nada za sve one koji se nalaze u najtežim telesnim uslovima da će izmene biti usvojene, uprkos očiglednih protivljenja raznih grupa. Pravo na završetak života treba da bude prepoznato kao fundamentalno, a legalizacija eutanazije je pravi korak u tom smeru.
Autorka