Foto: iStock
“Kada gradite globalni proizvod, vaš cilj je da napravite nešto najbolje na svetu. To znači da koristite najsavremeniju tehnologiju, najnovije marketing tehnike, da držite ruku na pulsu svoje svetske konkurencije i proaktivno težite da budete bolji od njih.”
Ovog meseca objavljen je Startup Genome izveštaj startap ekosistema širom sveta i Srbija je po prvi put vidljiva na toj mapi. Ovogodišnji izveštaj izdvojio je 54 ekosistema, a naš predstavnik je ekosistem “Beograd-Novi Sad”, s obzirom da su zbog svoje blizine dva naša grada tretirana kao celina.
Tri glavna zaključka iz izveštaja su:
- naša glavna snaga je pristupačan i kvalitetan inženjerski kadar,
- oblasti u kojima imamo najveći broj startapa su blockchain i video igre,
- naši startapi i dalje nemaju dovoljan pristup investicijama.
Međutim ovo nije tekst o domaćem startap ekosistemu, niti o analizi ovih rezultata. Ako želite dublje da uđete u ovu temu, korisne informacije i početak diskusije možete naći ovde.
Ovo je tekst o tome zašto su startapi toliko važni da su rezultate ovog izveštaja ispratili skoro svi mediji u zemlji.
Šta je to startap?
Reč startap se u poslednje vreme sve češće koristi, i to za različite pojmove, pa bi bilo dobro da se na samom početku složimo oko definicije. U već spomenutom izveštaju, Startup Genome startap definiše kao tim koji razvija skalabilan proizvod namenjen globalnom tržištu. Dakle — startap je tim, tako da može još uvek da bude neregistrovan. Skalabilnost označava da tim treba da kreira proizvod koji može lako i bez mnogo dodatnih troškova da se ponudi većem broju korisnika. I za kraj, deo definicije o globalnom tržištu naglašava važnost da se konkuriše svetskim proizvodima, ne nužno i da se ovog trenutka prodaje u celom svetu, već da postoji namera.
Startup Genome za potrebe istraživanja dodaje još nekoliko kriterijuma, koji nama trenutno nisu toliko važni (a možete ih naći ovde).
Pored ove vrlo egzaktne definicije, u svetu je najpoznatija definicija koju je skovao Stiv Blenk: “Startap je privremena organizacija u potrazi za biznis modelom koji se može ponoviti i skalirati.” Uz elemente koje smo već pokrili, ovde dobijamo odgovor na to kada jedna kompanija prestaje da bude startap — u trenutku kada pronađe svoj poslovni model.
Dakle, Facebook, Google i domaći Nordeus počeli su kao startapi, ali su u međuvremenu prerasli u velike kompanije. Uber i beogardsko-bostonski Seven Bridges su i dalje startapi, jer još uvek nisu rešili pitanje poslovnog modela i dostigli profitabilnost. Pekara, frizerski salon, konsultantska ili uslužno orijentisana IT firma nisu startapi.
Proizvod vs usluga
Domaća IT industrija je jedna od najzdravijih grana u našoj zemlji — prošle godine izvoz je prevazišao 1 milijardu evra, a plate programera su i 3-5 puta veće od prosečnih u zemlji. Zato ne čudi što su mnogi obratili pažnju na ovu industriju — od države, preko tradicionalnih kompanija, do roditelja koji savetuju decu koju školu i fakultet da upišu.
Česta je i zabluda da su sve IT kompanije startapi. Naprotiv, najveći broj programera u Srbiji radi u kompanijama koje su uslužno orijentisane, a tek 2-3 hiljade njih radi u domaćim startapima. Čak i izvoz IT usluga o kome se stalno priča u najvećoj meri dolazi od izvoza IT usluga, a ne proizvoda, a 80% profita domaće IT industrije je takođe na strani uslužnih kompanija.
Uprkos tome što najveći deo rezultata domaće IT industrije za sada dolazi od strane uslužnih kompanija, ne treba zanemariti potencijal startapa.
Usluge imaju ograničen rast — da bi povećali promet, moraju da povećaju i broj zaposlenih. Dakle, koliko god dobro da rade svoj posao, ograničeni su brojem klijenata koje u kratkom roku mogu da prihvate. Za zemlju to znači da razvoj ovih biznisa direktno zavisi od broja programera koji u njoj rade. I zato ima smisla da strategija razvoja uslužnih biznisa bude strategija Indije, ali je teško da može da izdvoji Srbiju na svetskom tržištu.
Proizvodi su ovde u značajnoj prednosti — primera radi, za aplikaciju koja je postavljena na AppStore nema potrebe za dodavanjem resursa za svako naredno preuzimanje. I vremenom, što više ljudi preuzima aplikaciju, prihod i profit sve više raste, a istovremeno se i gradi brend kompanije i proizvoda. Sve ovo zajedno kreira dodatu vrednost i povećava efikasnost biznisa.
Iz ugla zemlje, postoji još jedan važan aspekt, u proizvodnom biznisu zapošljava se raznovrsniji kadar, tako da se, primera radi, na 1 programera obično zaposli bar još 1 osoba nekog drugog profila — od marketing stručnjaka, preko dizajnera do bizdev ekipe.
Da ne bude zabune — uslužni biznisi i njihov uspeh u našoj zemlji je izuzetno važan. Osim toga što sami po sebi stvaraju sjajne poslovne rezultate i doprinose jačanju domaćeg izvoza i ekonomije, oni su ujedno i značajan motor razvoja startap ekosistema. S jedne strane, učestvuju u velikoj meri u kreiranju kvalitetnog inženjerskog kadra koji je kroz njih angažovan na svetski relevantnim projektima (a da se podsetimo, upravo kvalitet i pristupačnost ovog kadra je jedna od glavnih prednosti našeg ekosistema). Pored toga, uslužni biznisi u najvećoj meri sarađuju sa zemljama Zapadne Evrope i Amerike i kao takvi omogućavaju našim ljudima da osete svetske trendove i izgrade inostrane klijente, koji su odlična (a često i nužna) osnova za osnivanje startapa.
Domaće vs svetsko tržište
Intuitivno svima nama je jasno da je mnogo bolje svojim proizvodom ciljati tržište od 7 milijardi, nego od 7 miliona. Međutim, globalna orijentacija ne donosi samo pristup većem tržištu.
Kada gradite globalni proizvod, vaš cilj je da napravite nešto najbolje na svetu. To znači da koristite najsavremeniju tehnologiju, najnovije marketing tehnike, da držite ruku na pulsu svoje svetske konkurencije i proaktivno težite da budete bolji od njih.
Kompanija koja pravi alat za projektni menadžment na srpskom jeziku zasigurno donosi vrednost i može pozitivno da posluje u Srbiji, ali definitivno ne može da opravda ulaganja u istraživanja i razvoj u dovoljnoj meri da bude konkurentna sa svetskim liderima iz te oblasti.
S druge strane, domaći activeCollab ovakav softver razvija već više od 10 godina i takmiči se sa svetskom konkurencijom i uspeva da među svoje klijente uvrsti timove iz kompanija kao što su Apple, Nike, NASA, itd.
Sve zbog inovacija
Oba ova segmenta — globalna orijentacija i kreiranje proizvoda vode do razvoja inovacija. Od tehološke, preko procesne do inovacije u poslovnom modelu, svaka dodatno učvršćuje poziciju na tržištu, kreira veću prednost u odnosu na konkurenciju i vodi do sve veće dodate vrednosti.
Iako su velike kompanije poznate po inovacijama, najradikalnije inovacije nastaju upravo u startapima. Jedan Uber nikada nije mogao da nastane u nekoj taksi kompaniji, zato što bi to zahtevalo preveliku kanibalizaciju postojećeg tržišta i kompanije koje imaju svoje zaposlene, vlasnike i menadžere prosto nisu sposobne za toliki rizik. Isto važi za Netflix, AirBnB, pa i same početke Apple-a i Microsofta.
Kada jedan ovakav startap nastane, on kreira veliku vrednost oko sebe — zaposleni su u samom svetskom vrhu u oblastima u kojima rade, dobavljači i partneri teže da zadovolje najviše standarde, a posledično jačaju i obrazovne ustanove uključivanjem osnivača, kao i zaposlenih u njihove programe. Samim tim, on kreira veće šanse da sutra nastane neka nova uspešna priča iz zemlje. Dodatno, čak i kada su startapi na samom početku, i dalje teže maksimalnom kvalitetu i prate se svetski standardi.
Što je više ovakvih startapa, to se više razvija sve oko njega, te se podižu standardi u celoj industriji, ali i zemlji.