Surogat materinstvo – šta kaže Evropski sud za ljudska prava?
Uroš Siljanović

Advokat i doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Surogat materinstvo (Gestational Surrogacy) je važna bioetička kategorija kojom se bavi medicinsko pravo. Bioetika predstavlja zaštitu ljudskog bića, odnosno ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića, u razvoju biomedicinske nauke, a najavljeno je da bi novim Građanskim zakonikom surogat materinstvo moglo biti dozvoljeno u Srbiji.

Pošto je u medijima već objašnjen pojam surogat materinstva, razlozi za pravno regulisanje, kao i odnosi između roditelja deteta i rodilje, ovde ću se fokusirati na član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i Savetodavno mišljenje Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) o odnosu majka-dete koje je u inostranstvu rodila surogat majka, s obzirom na to da se pitanje surogat materinstva u sudskoj praksi ESLJP postavlja u okviru člana 8.

 

Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života

Po članu 8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske, a javne vlasti se  neće mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili vršenja krivičnih dela, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

 

Kako ESLJP gleda na surogat materinstvo?

Predmeti Meneson protiv Francuske i Labase protiv Francuske od 26. juna 2014. godine su se odnosili na odbijanje da se u Francuskoj odobri zakonsko priznanje odnosa roditelja i deteta,  koji je zakonski uspostavljen u Sjedinjenim Američkim Državama između dece rođene iz surogat materinstva.  U oba slučaja podnosioci predstavke su se posebno žalili na činjenicu da nisu bili u mogućnosti da dobiju priznanje odnosa roditelja i deteta, koji je zakonski uspostavljen u inostranstvu, što je naštetilo najboljem interesu deteta.

Evropski sud za ljudska prava je prvo naveo da je u ovim predmetima član 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima bio primenljiv kako u aspektu „porodičnog života“, tako i u aspektu „privatnog života“. S jedne  strane, zaista nije bilo sumnje da su podnosioci predstavke brinuli o deci od rođenja i živeli zajedno na način koji se ne može razlikovati od “porodičnog života” u prihvaćenom smislu tog instituta.  S druge strane, pravo na identitet bilo je sastavni deo koncepta privatnog života i postojala je direktna veza između privatnog života dece iz surogat materinstva i pravnog određivanja njihovog porekla.

U oba predmeta Sud je, vodeći se najboljim interesom deteta, ocenio da nije bilo kršenja Konvencije u vezi sa pravom podnosilaca predstavke na poštovanje porodičnog života i da je  pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8 Konvencije prekršeno deci nastaloj iz surogat materinstva.

To znači da Evropski sud za ljudska prava vodi računa o pravima deteta i najboljem interesu deteta, i da čak i države članice Saveta Evrope koje ne priznaju surogat materinstvo moraju da nađu način da deci rođenoj iz surogat materinstva zakonski priznaju odnos roditelja i deteta.

 

Šta kaže savetodavno mišljenje ESLJP?

Kasacioni sud Francuske je 2018. godine zatražio savetodavno mišljenje od ESLJP, koje se tiče priznanja pravnog odnosa roditelj-dete između deteta rođenog iz surogat materinstva u inostranstvu i nameravane majke, označene u izvodu iz matične knjige rođenih kao „zakonita majka“ u situaciji kada je dete začeto koristeći treće lice kao donora jajnih ćelija i kada je zakonski priznat odnos roditelj-dete između deteta rođenog iz surogat materinstva i nameravanog oca.

Sud je utvrdio da države nisu obavezne da unose u registre podatke iz matične knjige rođenih deteta rođenog iz surogat majčinstva u inostranstvu da bi se priznao odnos roditelj-dete sa nameravanom majkom, jer i usvojenje takođe može biti sredstvo za priznanje tog odnosa.

Posebno je utvrdio da u situaciji u kojoj je dete rođeno u inostranstvu iz surogat materinstva i začeto korišćenjem spermatozoida nameravanog oca i gde je pravni odnos roditelj-dete sa nameravanim ocem priznat u domaćem pravu:

  1. Pravo deteta na poštovanje privatnog i porodičnog života u smislu člana 8. Konvencije daje mogućnost priznanja pravnog odnosa roditelj-dete sa nameravanom majkom, označenom u izvodu iz matične knjige rođenih u inostranstvu kao „zakonska majka“.
  2. Pravo deteta na poštovanje privatnog i porodičnog života ne podrazumeva da priznanje bude takvo da se preuzme forma upisa u matične knjige, koji je zakonom propisan u inostranstvu i nameravana majka se može koristiti institutom usvojenja da bi sa detetom rođenim iz surogat materinstva zasnovala odnos roditelj-dete.

 

Šta iz ovoga možemo da zaključimo i šta to znači za Srbiju?

Na osnovu svega izloženog, može se zaključiti da ESLJP u svakom svom predmetu vezanom za decu, a pogotovo se to odnosi na surogat materinstvo, gleda najbolji interes deteta.

Polje slobodne procene države je vrlo suženo po tom pitanju, s obzirom na to da deca u Pravu ljudskih prava spadaju u ugrožene kategorije, zajedno sa ženama, osobama sa invaliditetom, izbeglicama i LGBT populacijom. Primena Konvencije će sigurno ići i dalje, pa će se, uz član 8 Konvencije (poštovanje privatnog i porodičnog života) primenjivati i član 14 (zabrana diskriminacije, koje se po Konvenciji nikada ne ukida i ne ograničava ) tamo gde to bude potrebno.

Iako Savetodavno mišljenje ESLJP nije obavezujuće za države članice Saveta Evrope i ugovornice Konvencije, Komitet ministara Saveta Evrope, zadužen za izvršenje presuda ESLJP, će svakako budno motriti na države članice, koje još uvek ne dozvoljavaju surogat materinstvo, i njihovo poštovanje prava deteta rođenog iz surogat materinstva na poštovanje privatnog i porodičnog života kroz izvršenje presuda ESLJP. Nesumnjivo je i da će u svojim presudama koristiti smernice iz Savetodavnog mišljenja, bez obzira na to što to Savetodavno mišljenje nije obavezujuće za države članice Saveta Evrope i države ugovornice Konvencije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *