Rezultati evropskih izbora - ima li pobednika i gubitnika?

Autorka

Politika,Vruće teme |
May 27, 2019
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Gage Skidmore

Iako izbori za Evropski parlament nisu tema koja je praćeno sa mnogo pompe u Srbiji, oni su bitni pokazatelji političkih previranja u evropskom bloku. Rezultati ovogodišnjih izbora iskaču iz klasičnog narativa o pobedi populista, ali i o ubedljivoj pobedi proevropskih partija, i pokazuju zanimljive promene koje će doći.

 

Evropska narodna partija i dalje najveća

Prema nezvaničnim rezultatima najviše mandata osvojila je Evropska narodna partija(EPP) sa 180 mandata, a na drugom mestu je Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) sa 146 mandata.


Nova liberalna koalicija koju predvodi Emanuel Makron, predsednik Francuske, i Mark Rute, holandski premijer, osvojila je 109 mandata, a koalicija Zelenih je na četvrtom mestu sa 69 mandata.

Blok Evropa nacija i slobode, u kojoj je partija Liga Matea Salvinija, italijanskog ministra unutrašnjih poslova, i stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, prema procenama trebalo bi da ima oko 58 mesta, a mandate su osvojile i razne druge populističke partije poput partije Bregzit Najdžela Faraža. Između ovih partija je najavljen savez, ali nije poznato koliko će on biti koordinisan.

Ujedinjena evropska levica-Nordijska levica je prema procenama dobila oko 39 mandata.

 

 

Nema stabilne većine u parlamentu

Iako su EPP i S&D i dalje dva najveća bloka u Evropskom parlamentu, obe stranke imaju razlog za zabrinutost.

EPP je na prošlim izborima osvojila 217, a S&D 186 mandata, što pokazuje značajne gubitke u odnosu na trenutno stanje. Ovo suštinski znači da će morati da potraže pomoć za stvaranje većine u ostalim proevropskim blokovima, kao što je liberalna koalicija Makrona ili pokret Zelenih.


Potencijalni savez između ovih nekoliko partija značajan je i zbog izbora sledećeg predsednika Evropske komisije. Manfred Veber, lider EPP, istakao je da bi kao lider najvećeg bloka u EP on bio prirodan izbor za tu poziciju, ali iz liberalne koalicije i bloka Zelenih ističu da on neće moći da bude izglasan bez njihovog učešća.


Promena balansa moći očigledna je i u izjavi Margete Vestager, komesarke i članice liberalne koalicije, koja je nakon prvih nezvaničnih rezultata rekla da je doba „dvopartijske politike gotovo“ i da novu većinu treba da prave oni koji „žele promene“.

 

 

Populizam u Evropi – pas koji laje ne ujeda

Iako su evropske populističke partije i dalje ostvarile dobar rezultat, on je bio daleko ispod onog što su njihovi podržavaoci želeli, a kritičari se plašili.

Najbolje rezultate populisti su ostvarili u Francuskoj i Italiji. Marin le Pen je pobedila Makronovu koaliciju u Francuskoj sa dobijenih 23,5 odsto glasova, ali ovo zapravo predstavlja pad podrške u odnosu na izbore za EP pre 4 godine. Iako je Makron izgubio, bitno je navesti da uz pretežno negativno mišljenje javnosti o Makronovim politikama, Le Pen nije uspela da ostvari bolji izborni rezultat.

Fides, partija Viktora Orbana, ubedljivo je pobedila u Mađarskoj sa 53 odsto glasova, a upitno je da li će partija ostati u sklopu EPP ili će se pridružiti potencijalnom bloku desničarskih partija. Poljska vladajuća partija takođe je ostvarila dobar rezultat, iako je protiv sebe imala ujedinjenu opoziciju. Pobede ove dve partije posebno zabrinjavaju zbog sve većih pritisaka na pravosuđe i medije u Mađarskoj i Poljskoj.

U Nemačkoj i Austriji desni populisti ostvarili su gore rezultate nego na nacionalnim izborima. Alternativa za Nemačku (AFD) ostvarila je bolji rezultat nego na prošli evropskim izborima, ali to ne treba uzimati kao validno poređenje zbog promena koje je stranka od tada pretrpela. Desničarska partija u Austriji pogođena je nedavnim skandalom u kojem se pojavio video snimak  Hajnca-Kristijana Štrahea, lidera partije, kako nudi poslove ženi koja se predstavila kao nećaka ruskog tajkuna, u zamenu za finansijsku pomoć njegovoj stranci.

Voks, populistička partija u Španiji osvojila je samo 6 odsto glasova, danska Narodna partija koja je protiv migracije dobila je samo 1 mandat, a loš rezultat ostvarila je i krajnje desničarska partija EKRE iz Estonije.

Partija Bregzit  britanskog političara Najdžela Faraža osvojila je 29 mandata, a on je odmah nakon pobede izjavio da želi da bude deo pregovaračkog tima Britanije za izlazak iz EU. Faražova partija je postala najveća pojedinačna partija u EP, čemu su doprineli loši rezultati torijevaca i laburista.

Salvinijeva partija u Italiji osvojila je čak trećinu glasova, ali ovo neće biti dovoljno da se stvori najveći blok u Evropskom parlamentu, čak i ako bi ostale evroskeptične i ultra desničarske partije na to pristale. Ipak, različiti stavovi o budžetu i pitanju migranata čine savez između svih partija malo verovatnim.

Velika izlaznost pogurala proevropske partije

Iako se još čeka zvanična potvrda, po svemu sudeći izlaznost će preći 50 odsto, što je veoma značajno, imajući u vidu konstantno opadanje izlaznosti na izborima za Evropski parlament.


Razlozi za veću izlaznost su mnogi, ali je jedan od njih sigurno i oštra retorika proevropskih partija koje su kroz čitavu kampanju isticale opasnost dobrog rezultata ultra desničarskih partija. Takođe, nakon medijske pažnje koja je stavljena na Bregzit, veliki deo građana Evropske unije više uviđa značaj članstva u ovom bloku, a to je vidljivo i u promeni retorike velikog broja desničarskih partija koje žele da „reformišu“ EU, a ne da je napuste.

Trend koji je primetan jeste i uspon Zelenih, kao i veća fragmentacija u parlamentu koja znači velike promene u budućnosti. Fragmentacija će primorati stranke na više kompromisa, ali će se javljati i veće trzavice. Opšta poruka ovih izbora jeste da oluja promena u EU dolazi, samo je ona postepena i ne može se opisati jednoznačnim tumačenjima koji izbore vide kao isključivu pobedu jedne ili druge strane.