Foto: iStock
Nakon 6 godina bez razgovora u parlamentu, danas, 27. maja u 16h, biće održana posebna sednica Narodne skupštine sa jednom tačkom dnevnog reda: Izveštaj o Kosovu i Metohiji. Reč je o dokumentu Kancelarije za KiM koji se u najvećoj meri svodi na taksativno navođenje aktivnosti Kancelarije u prethodnom periodu, dok o sadržaju pregovora Beograda i Prištine, kao ni o platofrmi ili planu za rešavanje pitanja Kosova, gotovo da nema reči.
Budući da je najavljeno obraćanje predsednika Aleksandra Vučića u trajanju od „najmanje dva sata“, ostaje mogućnost da ćemo od njega čuti nešto novo. Ipak, imajući u vidu dosadašnju netransparentnost i generalno ignorisanje institucija i dijaloga od strane vlasti, šanse za to su male.
Kako najveći deo opozicije bojkotuje ovu, kao i sve ostale sednice parlamenta, vlast koristi priliku da poruči kako opoziciji nije stalo do Kosova, što otvara pitanje stvarnih motiva za održavanje ove dugo očekivane i zahtevane sednice.
U međuvremenu, iz redova opozicije stigla su dva dokumenta koja se bave pitanjem Kosova: Predlog deklaracije o pomirenju srpskog i albanskog naroda novoosnovane Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i Principi predloga Pravno obavezujućeg sporazuma Republike Srbije i Kosova potpisnika Dogovora – Stranke moderne Srbije (SMS), Građanskog demokratskog foruma (GDF) i Tolerancije Srbije. Narodni poslanici SMS-a nedavno su prekinuli bojkot i učestvovaće na današnjoj sednici u Skupštini Srbije.
Ovi dokumenti dolaze delom kao odgovor na nedostatak unutrašnjeg dijaloga koji je vlast deklarativno promovisala, ali i na konstantno diskreditovanje opozicije kojoj se prigovara da ne želi da razgovara o jednom od najvažnijih političkih pitanja u Srbiji.
Šta predlaže Stranka slobode i pravde, a šta koalicija okupljena oko modernista?
SMS, GDF, TS: Pravno obavezujući sporazum uključuje mogućnost razgraničenja
Zajednički dokument SMS-a, GDF-a i Tolerancije Srbije predstavljen je danas, 27. maja, i predviđa osnove na kojima bi se zasnivao potencijalni sporazum o pitanju Kosova, uz ocenu da je „nužno prekinuti sadašnje stanje stalnih tenzija i latentnog neprijateljstva, kao i otkloniti mogućnost dugotrajnog zamrzavanja sukoba.“
Na prvom mestu, to podrazumeva doslednu primenu Briselskog sporazuma, kao i podršku postizanju Pravno obavezujućeg sporazuma o Kosovu (POSK) koji može da uključuje i razgraničenje, tačnije bilo koji oblik sporazuma koji bi podrazumevao sledeće uslove:
„(a) autonomiju unutar Kosova* za Srbe, usmerenu na zaštitu njihovog identiteta, veza sa ostatkom Srbije i sva druga prava koja su deo najboljih praksi Evropske Unije (b) nepovredivost vlasničkih prava na Kosovu*, (c) najviši stepen zaštite kulturno-istorijske baštine Srba i Srbije na Kosovu*, sa posebnim stepenom zaštite za najveće svetinje Srpske pravoslavne crkve po Svetogorskom modelu (d) potpuno slobodan pristup tržištu Kosova* firmama i pojedincima iz Republike Srbije, odnosno firmama sa Kosova* na tržištu Republike Srbije i (e) srpski jezik kao službeni jezik na celom Kosovu*“, navodi se zajedničkom dokumentu u koji je Talas imao uvid.
Proklamovani ciljevi dogovora ovih političkih organizacija su postizanje dugoročnog mira i stabilnosti, jasne evropske perspektive, pomirenja Srba i Albanaca, ekonomskog razvoja i postizanje kompromisa „gde su obe strane dugoročni dobitnici“.
Kada je reč o pitanju statusa Kosova, ono nije u potpunosti određeno izvan navedenih uslova, ali dokument obavezuje potpisnike na status posebnog prijateljstva, a posebno zanimljiva tačka tiče se odnosa sa EU:
„Srbija se u okviru POSK obavezuje da u cilju integracije Srbije i Kosova* u jedinstveni krovni pravni i ekonomski sistem, dan nakon prijema Kosovo* u Evropsku Uniju prenese na neodređeno vreme svoj celokupni suverenitet na teritoriji Kosova*.“
Pored svega navedenog, predviđa se i program pomirenja Srba i Albanaca koji bi bio finansiran od strane Srbije, Kosova i EU, a ukoliko dođe do razgraničenja, predviđeno je međusobno priznanje u novim granicama.
Stranka slobode i pravde: Pomirenje pre statusnog pitanja
Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa objavila je u subotu 25. maja Predlog deklaracije o pomirenju srpskom i albanskog naroda koji ostavlja pitanje statusa po strani uz ocenu da bi bilo kakvo brzo rešenje značilo pretnju novog sukoba, dok bi jednostrano rešenje razmene teritorija dovelo do opasnosti od novih progona i ratova.
Umesto toga, SSP predlaže da se krene putem rešavanja životnih pitanja, što podrazumeva trajnu normalizaciju zasnovanu na saradnji srpske, kosovske i međunarodne administracije (EU i UN).
Kao platformu za pomirenje srpskog i albanskog naroda, ova Deklaracija predviđa usvajanje 7 protokola: o saradnji bezbednosnih i pravosudnih sistema, slobodi kretanja, rešavanju imovinskih pitanja, ekonomskoj saradnji, saradnji uakademskih zajednica, ustanova kulture, sporta i medija, zatim saradnji u oblasti obrazovanja, kao i zdravstvenoj zaštiti i lečenja stanovništva.
Kada je reč o slobodi kretanja, Deklaracija predviđa i to da međunarodna zajednica treba da „prekine izolaciju građana Kosova i metohije, dozvoli bezvizni režim i pomogne uspostavljanju stabilne demokratije i tako zaista doprinese rešavanju kosovskog spora.“
U pogledu rešavanja imovinskih pitanja, potpisnici Deklaracije ističu da su spremni da reše „hiljade nerešenih imovinskih slučajeva i uzurpirane privatne, državne, društvene i crkvene imovine“, kao i da je potrebno pokrenuti posebnu rundu pregovora koja bi se bavila pitanjem imovine na Kosovu i Metohiji.
„Uspostavićemo zajednički mehanizam koji bi brzo rešavao pitanja imovine na osnovu pisanih dokaza, ugovora, izvoda iz katastra i vladavine prava. Posebno ćemo rešiti pitanje sistemskog obezbeđivanja budžetske pomoći Kosovu i Metohiji, evidenciju korisnika i jasno definisana polja ulaganja“, navodi se u tekstu.
Potpisnici pozivaju Evropsku uniju i Ujedinjene nacije da preuzmu odgovornost za pomirenje i normalizaciju odnosa dva naroda, i obavezuju se da će sprovoditi dijalog dva društva, a ne „nekolicine pojedinaca koji sopstvene interese stavljaju iznad opštih i nacionalnih“.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 
Autorka