Biti Srbin u Hrvatskoj – govor mržnje prema srpskim kandidatima za Evropski parlament
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Tviter / Dejan Jović

Izbori za Evropski parlament počinju danas, 23. maja i trajaće do 26. maja kada će se glasati i u Hrvatskoj.

„Zakolji srpsku djecu“, „ubi Srbina“, „Srbe na vrbe“, „govna srpska“, „za dom spremni“ – neke su od poruka ispisanih na predizbornim plakatima Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) u Hrvatskoj uoči izbora za Evropski parlament na kojima se SDSS Milorada Pupovca kandiduje.

Ovakve poruke predstavljaju čist govor mržnje i zaslužuju nedvosmislenu osudu.

SDSS je očigledno uspeo da razdrma političku scenu u Hrvatskoj kada je reč o evropskim izborima – kako u pogledu izbora za EP među Hrvatima nema previše entuzijazma, čemu doprinosi i slaba aktivnost većih partija, njihovi plakati sa natpisima „Kako je biti Srbin u Hrvatskoj“ ili „Rođen u Hrvatskoj“ privukli su pažnju medija i javnosti.

Najoštrije među tim reakcijama, poruke govora mržnje upućene SDSS-u osvanule su u Zagrebu, Šibeniku, Rijeci, Splitu i nekoliko drugih mesta:

 

 

 

Kako se plakati i bilbordi nalaze širom Hrvatske, reakcije na njih su različite – od navedenih primera govora mržnje i poziva na nasilje, preko poruka podrške do dečjih bisera.

 

 

Govoreći o najdrastičnijim reakcijama, jedna hrvatska advokatica ih je okarakterisala kao zločin podsticanja na genocid.

Kako piše u autorskom tekstu za hrvatski Telegram, Vesna Alaburić ističe da neke od poruka na plakatima (kao što je „zakolji srpsku djecu“) predstavljaju školski primer zločina podsticanja na činjenje genocida:

„Poticanje na genocid je najopasniji oblik govora mržnje. Takav oblik javnog diskursa, zapravo, transcendira govor mržnje i postaje “govorni čin” koji je kao takav po međunarodnom pravu sankcioniran kao jedan od najstrašnijih zločina. Dok govor mržnje segregira, delegitimira, dehumanizira i demonizira određene ranjive društvene skupine s ciljem njihove diskriminacije, poticanje na genocid smjera fizičkom uništenju određenih nacionalnih, etničkih, rasnih ili religijskih skupina“, navodi se u tekstu.

 

Milan Antonijević: Društvo u kojem izostaju reakcije na govor mržnje dugoročno gubi

Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, u razgovoru za Talas kaže da je kampanja SDSS-a pokazala koliko je posla ostalo na Zapadnom Balkanu kako bismo se vratili na pozicije na kojima uređena društva treba da budu:

„Ova kampanja je ogolila dugogodišnje zanemarivane probleme srpske zajednice u Hrvatskoj, ali i pažnju koja je sa tih pitanja opala nakon ulaska Hrvatske u EU.

Veoma je dobro da se na izborima za EP problematizuju pitanja nacionalnih manjina, da se govori o konfliktima koji su očigledno zamrznuti – jer taj konflikt u Hrvatskoj možemo da kvalifikujemo kao zamrznut – a sa kojima svako društvo mora jasno da se suoči.“

Antonijević ocenjuje poruke govora mržnje kao brutalne reakcije dela javnosti za koje veruje da predstavlja manjinu, i dodaje da je dobro da se sve to ogoli, da se vidi kakve će biti reakcije, jer se tako pokazuje zrelost jednog društva:

„Ovakvih ispada će uvek biti, ali je mnogo bitnije kakva je reakcija onih koji vode državu – koliko ima zrelosti da se razgovara o ovim problemima.“

Kada je reč o sadržaju kampanje SDSS-a, a posebno nastupu profesora Dejana Jovića, naš sagovornik smatra da je reč o važnoj, kvalitetnoj i fokusiranoj kampanji:

„Kada slušate i razgovara sa Dejanom Jovićem, vidite zrelog političara koji promišlja o EU na zreo način, koji šalje jasnije poruke o EU nego oni koji mašu nacionalnim bojama. Kada govori o pitanju Roma, i generalno o položaju manjina, pokazuje jedan zanimljiv ugao iz kojeg možemo da posmatramo izbore za Evropski parlament.“

Kako je odgovor SDSS-a na govor mržnje glasio „Хвала вам što se uništavali plakate. Bili ste dio naše kampanje!“, naš sagovornik ističe da je poslata jasna poruka – takvim stavovima se kratkoročno dobija pažnja, ali se dugoročno gubi:

„Društvo u kojem je moguće ovo sprovesti bez reakcija i bez osude dugoročno gubi. Poruka koju SDSS šalje svojom kampanjom prevazilazi granice Hrvatske, trebalo bi da rezonuje i na našim prostorima jer upravo to predstavlja hrabrost“, zaključuje.

 

Jović: „Srbin“ je metafora svih koji su stigmatizovani

Dejan Jović, drugi na listi SDSS-a, profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, gostujući profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i nekadašnji savetnik hrvatskog predsednika Iva Josipovića, u intervjuu za Dojče vele objasnio je da je „Srbin“ u kampanji SDSS zapravo metafora za sve one koji su u Hrvatskoj stigmatizovani i čiji glas se ne čuje – njihove interese je, kako kaže, najbolje zastupati kroz manjinske stranke jer se velike stranke gotovo i ne bave pitanjima manjina.

„U Hrvatskoj je problem izraziti mišljenje koje je drugačije od ovog državotvornog mita, posebno kada se radi o interpretaciji događaja iz devedesetih. Mnogi osjećaju nelagodu i tjeskobu – htjeli bismo da nam se svi pridruže i daju glas kako bi se sa time prestalo“, ispričao je Jović za DW.

Govoreći o potrebi da ceo Zapadni Balkan postane deo EU, dodao je da je to dobro za Hrvatsku da „ne bi postala ’vojna krajina’ Evropske unije, da se ne militarizira, što bi bila funkcija Hrvatske u EU – čuvanje granica.“

 

Odgovor SDSS: Hvala za promo

Odgovor SDSS-a glasio je: ‘Хвала вам što ste uništavali plakate. Bili ste dio naše kampanje!’, piše hrvatski portal Novosti – taj odgovor prelepljen je preko različitih poruka koje su ostavljane na bilbordima.

I dok je izuzetno važno nedvosmisleno osuditi ovakve izlive govora mržnje, tačno je i da su oni podigli vidljivost kako SDSS-a tako i izbora za Evropski parlament za koje građani Hrvatske, slično građanima ostalih EU zemalja, generalno nisu preterano zainteresovani.

Listu SDSS-a podržalo je više javnih ličnosti među kojima su fudbalska legenda Miroslav Ćiro Blažević i nekadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, kao i nekoliko političkih partija i pojedinaca u Srbiji. Građani Srbije koji imaju dvojno državljanstvo – Republike Srbije i neke od zemalja članica EU, u ovom slučaju Hrvatske – mogu da glasaju na izborima za Evropski parlament.

Govoreći o očekivanim rezultatima i izlaznosti, Milan Antonijević istakao je da se nada da Srbi shvataju neophodnost politike koja govori o pomirenju i o normalnom suživotu u jednoj zemlji koja je članica EU, ali i da će ovi izbori biti ispit zrelosti za hrvatsko društvo.

„Ovo nije samo posezanje za glasovima Srba – već glasovima razuma u celoj Hrvatskoj“, poručuje Antonijević.

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *