Pro-ruski narativ u srpskim medijima (2) -
Vuk Velebit

Autor

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Talas

O mogućim interesima i strategiji ruskog delovanja na Zapadnom Balkanu pisano je u prvom delu serije tekstova posvećenim istraživanju kreiranja pro-ruskog narativa u srpskoj dnevnoj štampi.

U ovom, drugom delu saznaćemo više o tome kako dnevna štampa u Srbiji izveštava o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima, a kako izveštava ruski portal Sputnjik na srpskom jeziku.

 

Naslovi srpske dnevne štampe – Putin i naoružanje

Zapad Srbiju gura u ukrajinski scenario (Informer, 19.02.2018), Srbija nabavlja leteće tvrđave (Večernje novosti, 04.04.2018), Putinove zveri stižu u Srbiju (Kurir, 04.04.2018), Vučić rame uz rame sa Putinom, ‘Bože pravde’ grmelo u Moskvi (Kurir, 10.05.2018), Putinov pancir spas za Srbiju (Informer, 11.05.2018), Bratski predsednik Rusije jasno poručio, Putin: Hoću još jaču saradnju sa Srbijom (Kurir, 26.10.2016.).

Ovo su samo neki od senzacionalnih naslova i tekstova koje je bilo moguće pročitati u ranijem periodu, a kojih ima mnogo više, dok se isti narativ i dalje kreira što govori i naslovna strana Informera sa likom Vladimira Putina i naslovom Rusija: Srbiji STIŽE PANCIR (21.05.2019).

Osim Sputnjika na srpskom jeziku, u Srbiji ne postoji ni jedan drugi uticajan i ozbiljan ruski medij. Međutim, postoje domaće dnevne novine koje su naklonjene Rusiji, a neke od njih se deklarišu kao proruski mediji poput tabloida Informer bliskog vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.

Cilj sprovedenog istraživanja bio je da odgovori na pitanje ko, kako i zašto kreira proruski narativ u dnevnoj štampi Srbije, ali i da utvrdi da li je taj narativ više proizvod direktnog stranog uticaja na srpske štampane medije ili takav narativ kreiraju novinari i urednici u Srbiji.

 

Predmet istraživanja o kreiranju proruskog narativa

Kako bih odgovorio na postavljeno pitanje, prvo je bilo neophodno istražiti kako o istim događajima izveštava srpska dnevna štampa (Informer, Politika, Večernje novosti, Kurir, Blic), a kako ruski Sputnjik. Za potrebe istraživanja analizirano je preko 200 novinskih članaka koji se odnose na nekoliko zvaničnih poseta ruskih i srpskih delegacija Beogradu i Moskvi tokom 2018. godine, kao i na mogući pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine.

Analizom sadržaja dnevnih novina i portala Sputnjik moguće je videti na koji način pojedinačne novine izveštavaju o posmatranim događajima, kao i koliko su njihovi tekstovi senzacionalni, emocionalni, pristrasni i polarizovani. Dodatno, videćemo i koje reči sa emocionalnim potencijalom koristi dnevna štampa i Sputnjik kad opisuju srpsko-ruske odnose. Najvažnije, na osnovu dobijenih podataka moguće je uraditi i komparativnu analizu izveštavanja domaće štampe i Sputnjika i odgovoriti na pitanje ko više favorizuje Rusiju – Sputnjik ili srpska dnevna štampa.

 

Površno izveštavanje i odsustvo činjenica

Ono što je odmah uočljivo prilikom analize sadržaja domaće dnevne štampe jeste površnost u pristupu i izveštavanju. To je slučaj i prilikom izveštavanja o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima gde nema nikakve dublje analize niti kritičkog osvrta, dok se u najvećoj meri samo prenose zvanična saopštenja političara uz kreiranje senzacionalnih naslova i priča.

Zanimljivo je da ni jedan od analiziranih tekstova o srpsko-ruskim odnosima nije negativan prema Rusiji dok je samo njih 10 neutralno a ostali pozitivni, dok se Evropska unija ni jednom ne pojavljuje u pozitivnom kontekstu.

Još jedna karakteristika tekstova koji se odnose na srpsko-ruske odnose, a pogotovo oni koji govore o nabavci ruskog naoružanja jeste odsustvo činjenica na osnovu kojih bi čitalac mogao da zaključi da li je pomenuto naoružanje donacija Rusije ili se radi o kupovini koju građani Srbije treba da plate.

 

Senzacionalizam, emocionalnost i pristrasnost srpske dnevne štampe prema Rusiji

Kad je reč o senzacionalizmu u domaćoj štampi i na ruskom portalu Sputnjik, on je najprisutniji u tabloidu Informer gde je čak 76.3% tekstova označeno kao senzacionalno, dok je na ruskom Sputniku taj broj svega 14.8%. Osim Informera, u senzacionalizmu se izdvaja i list Kurir sa 54.5% senzacionalih tekstova, dok je najmanji broj takvih tekstova u dnevnom listu Blic i Politika (5%).

Slična je situacija i kad se radi o emocionalnosti u tekstovima o srpsko-ruskim odnosima gde prednjače tabloidi Kurir i Informer u kojima je polovina analiziranih tekstova izuzetno emocionalna, dok je samo 16% Sputnjikovih tekstova izrazito emocionalno.

Jedan od primera emocionalnosti u srpskoj štampi jeste naslov Ljubav prema srpskom narodu (Kurir, 23.02.2018) gde patrijarh Irinej u ime Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda „zahvaljuje bratskoj Rusiji i njenom predsedniku Putinu za ljubav prema našem narodu“.

Sledeća analizirana varijabla jeste pristrasnost odnosno favorizovanje jedne strane u odnosu na drugu i to iznoseći stavove koji idu u prilog samo jednoj strani. Najviše takvih tekstova se ponovo nalazi u srpskoj dnevnoj štampi gde se posebno izdvaja tabloid Informer sa skoro 70% izrazito pristrasnih tekstova, dok je 20% takvih tekstova na ruskom portalu Sputnjik.

Neki od primera takvih tekstova nalaze se u tabloidu Informer koji nose naslove Zapad Srbiju gura u ukrajinski scenario (19.02.2018) i Putin će zbog NATO zapaliti Crnu Goru (19.10.2016).

 

Za razliku od Sputnjika, domaća štampa stvara dodatni naboj u izveštavanju o Rusiji

Veza koja postoji između pozitivnog stava o Rusiji u srpskoj štampi i pokazanom stepenu pristrasnosti i emocionalnosti govori potreba da se da dodatni naboj u tekstovima gde se spominje Rusija. Stiče se utisak da ovakvim pristupom urednici i novinari dnevnih novina u Srbiji kreiraju proruski narativ odnosno da se taj narativ stvara upravo u Srbiji, odnosno da ne dolazi iz Rusije.

Ako bih uporedio način izveštavanja o Rusiji u srpskoj štampi i na portalu Sputnjik, dolazim do zaključka da domaća štampa senzacionalnije, pristrasnije i emocionalnije izveštava o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima nego što to radi portal Sputnjik.

U sledećem nastavku saznaćemo više o potrebi i razlozima za ovakvim izveštavanjem, kao i o načinu kreiranja proruskog narativa u dnevnoj štampi Srbije. Boljem razumevanju ove tematike pomoći će nam odgovori intervjuisanih novinara i urednika dnevnih novina.

 

Pročitajte prvi deo serijala: Pro -ruski narativ u srpskim medijima (1) – Šta su interesi Rusije? 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *