Foto: Global Panorama
Sredinom meseca je u Beogradu održano predavanje doktorantkinje Miroslave Kulkove sa Karlovog univerziteta u Pragu.
Kulkova tenutno radi na doktorskoj disertaciji, a u Beogradu se bavila i mehanizmima tranzicije na Balkanu. Razgovarali smo sa njom o pobedi Zuzane Čaputova na predsedničkim izborima u Slovačkoj, kao i o generalnim izazovima populizma za demokratiju kakvu poznajemo danas.
Pobeda Zuzane Čaputove na predsedničkim izborima u Slovačkoj označena je kao pobeda liberalizma nad populizmom.
„Definitivno se slažem sa time. Zuzana Čaputova je proevropska, liberalna predsednica sa istorijom građanskog aktivizma (borila se protiv ilegalne deponije u njenom gradu; bila je deo inicijative za ukidanje problematičnih amnestija koje je dodelio bivši premijer Vladimir Mečjar). Čaputova glasno zagovara ljudska prava.
Razlika između nje i drugih kandidata bila je posebno upečatljiva u prvoj predizbornoj debati. Dok su ostala tri glavna kandidata koristila negativnu i agresivnu komunikaciju prepunu ličnih napada, a nekada i otvorenih laži u vezi sa imigracijom ili ulogom EU, Čaputova je odgovarala direktno, konstruktivno, skrećući pažnju na to da je stopa imigracije značajno smanjena od 2015. godine i da ne treba njome plašiti ljude. U trenutnom političkom okruženju u Slovačkoj, njena pobeda je istinski simbol nade.
Da stavimo stvari u perspektivu – slovačka neofašistička Narodna partija, koja otvoreno veliča ratno stanje i koristi se rasizmom da bi promovisala svoje ciljeve, nedavno je bila druga najpopularnija stranka u jednom istraživanju javnog mnjenja.“
Uveliko je prisutno mišljenje da populizam predstavlja jednu od najvećih pretnji liberalnoj demokratiji danas.
„Slažem se. Populistički političari dugoročno žrtvuju liberalnu demokratiju zarad kratkoročnih pobeda. Oni jašu na talasu emocija ljudi, nudeći im neretko lažne slike sveta. Međutim, talas koji ih je u jednom izbornom ciklusu uzdigao može da ima katastrofalne posledice u narednim decenijama.
Populisti se igraju vatrom koja sve može da nas spali.“
Da li pobeda Čaputove može da služi kao vodič za liberalni odgovor na populizam – šta drugi političari mogu da nauče od nje?
„Mislim da su na njenu pobedu snažno uticala dva faktora koja ne mogu tek tako da se kopiraju u drugim zemljama – njena ličnost i generalno raspoloženje u Slovačkoj. Ubistvo mladog istraživačkog novinara Jana Kucijaka 2018. godine pratili su najveći protesti nakon Plišane revolucije. Njegov poslednji, nedovršeni članak razotkrio je povezanost vlade sa italijanskom mafijom. To je bila kap koja je prelila čašu u društvu koje godinama sluša o korupciji i proneverama vlade.
U atmosferi sveopšteg razočaranja korumpiranim političarima, odjednom se pojavila žena koja se u svom gradu uspešno borila protiv korupcije. Bila je direktna, profesionalna, iskrena. Njen rejting je naglo skočio nakon prve predizborne debate upravo zbog tih kvaliteta.
Rekla bih da su se ljudima smučile maglovite i prazne priče političara i da žele da čuju istinu. Populistički političari odgovaraju na to tako što se prave da govore istinu. Zato mislim da liberalni političari treba da nađu bolji odgovor na ovu potrebu i možda da se ujedine iza snažne ličnosti sa kojom mogu da se identifikuju.
Najvažnije od svega – političari treba da umanjuju strah građana, a ne da ga koriste zarad svojih ciljeva.“
Da li mislite da će pitanja u vezi sa migracijama i ubuduće biti plodno tle za evroskeptične populiste?
„Talas migracija iz ne-evropskih zemalja se značajno smanjio od krize 2015. godine. To je važno napomenuti. Ali mislim da će migracije ostati važno pitanje u državama koje su prihvatile ili i dalje prihvataju najveći deo imigranata, zato što su to zemlje prvog ulaska.
Mislim da će u drugim zemljama važniji problemi biti rastući nacionalizam i pitanje suvereniteta u odnosu sa EU. Ova dva pitanja su duboko povezana, a nacionalizam dospeva u prvi plan baš zbog straha koji je izazvan migrantskom krizom.“
Uskoro će biti održani izbori za Evropski parlament, pa smo mogli da čujemo različita predviđanja u vezi sa usponom desnog populizma. Ima li razloga za zabrinutost?
„Nema razloga za paniku, ali za zabrinutost – da. Dinamika u EP će se verovatno promeniti. Na osnovu analiza koje sam čitala, možemo da očekujemo da će Evropska narodna partija (EPP) ponovo osvojiti većinu mandata, dok će Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) tradicionalno biti na drugom mestu.
Međutim, bez obzira na to da li će Ujedinjeno Kraljevstvo učestvovati u majskim izborima za Evropski parlament, izgleda da će anti-evropske partije postati druga najveća grupacija u EP osvajanjem do 35% mandata. Pro-evropske partije će stoga morati da sarađuju prevazilazeći tradicionalne političke podele. To će promeniti dinamiku unutar Evropskog parlamenta – neće biti tradicionalne borbe između levice i desnice, već između pro-evropskih i evro-skeptičnih partija.
Šta će, po Vašem mišljenju, biti pojedinačno najveći izazov za EU u narednim godinama?
“Sama Evropska unija. Posebno ovaj deo – „unija“ – koji implicira neku vrstu jedinstva. Pitanje nacionalnog suvereniteta postaje sve važnije – o tome se suštinski radi u Bregzitu, zbog toga su Le Penova, Salvini i Orban dobili toliku popularnost. Postoji pet različitih scenarija za budućnost EU koje je Junker naveo 2015. godine, i oni se kreću od dublje integracije, preko Evrope u dve brzine (oni koji žele veću integraciju i oni koji žele manju), do manjeg sptepena integracije za sve. Dublja integracija deluje kao najmanje verovatan scenario u ovom trenutku.”
Kratka zapažanja o Srbiji?
“Uznemirujuće je. Količina kontrole koju jedan čovek poseduje nad državnim aparatom i medijima me podseća na prošlost u komunističkoj Čehoslovačkoj. Mislim da su protesti protiv aktuelnog predsednika odličan znak građanskog aktivizma i mobilizacije. Međutim, brine me šta će uslediti ako Vlada nastavi da ignoriše žalbe i zahteve građana, kao što to trenutno radi.”
Autorka