Najpoznatije pesme hrvatskog pevača Tompsona - od ustaštva do komercijalnih interesa
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto:Wikimedia Commons

Ironija se pojavljuje na mestima gde je najmanje očekujemo, što je odlično ilustrovao dolazak Angele Merkel, nemačke kancelarke u Zagreb.

Ona je učestvovala na skupu Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) pred izbore za Evropski parlament, gde je pozvala na mir i istakla opasnosti nacionalizma koji teži da razori Evropu. Međutim, na istom  skupu puštena je i pesma “Lijepa li si” Marka Perkovića Tompsona, kontroverznog hrvatskog pevača koga neki optužuju za veličanje ustaštva.


Pesma “Lijepa li si” se može svrstati u red hrvatskih patriotskih pesama, ali se u njoj „Herceg-Bosna“ tretira kao deo Hrvatske što pokazuje problematičnost puštanja ovakve pesme. Tompson je figura koja polarizuje hrvatsko društvo, a njegov opus je kompleksna mešavina rodoljublja, ali i ne tako miroljubivog ekstremnog nacionalizma.

 

„Stići će vas naša ruka i u Srbiji“

Iako je Tompson u Srbiji poznata i omražena ličnost, bitno je razumeti kako je njegova biografija uticala na kasniju muziku.

On je rođen u selu Čavoglave u Dalmatinskoj Zagori, koje se nalazi u blizini izvora reke Čikole, a na drugoj strani izvora nalazi se srpsko selo Mirlović Polje. Tompson se 1991. godine priključio Čavoglavskoj bojni (bataljonu), lokalnoj jedinici u sklopu Zbora narodne garde (ZNG)

Njegov prvi hit naslovom asocira upravo na ovo ratno iskustvo. “Bojna Čavoglave” govori o vojnoj jedinici, a postoji nekoliko verzija ove pesme. U jednoj verziji pesma počinje ustaškim usklikom „Za dom spremni“, pojedini stihovi govore o ratu kao o oslobodilačkom poduhvatu (Za dom braćo, za slobodu, borimo se mi), dok su drugi otvoreno neprijateljski prema srpskim vojnicima („Čujte srpski dobrovoljci, bando, četnici, stići će vas naša ruka i u Srbiji!“).

„Anica – kninska kraljica” je Tompsonov naredni hit koji je on izveo neposredno pred Operaciju Oluja. Stihovi ove pesme takođe govore o ratnim pohodima:

„Zbog Anice i bokala vina,

zapalit ću Krajinu do Knina

Zapalit ću dva, tri srpska štaba,

da ja nisam dolazio đaba.“

Tompson je najveću popularnost doživeo sa pesmom „Lijepa li si”, koja rodoljubivo govori o različitim delovima Hrvatske, ali kao deo Hrvatske navodi i „Herceg-Bosno, srce ponosno”, čime jasno pokazuje pretenzije na delove BiH. Da ovo tumačenje nije neutemeljeno pokazuje i originalni spot za ovu pesmu, u kom se vidi grb Mate Bobana, prvog predsednika samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosne.

Za ustaštvo ga optužuju i zbog pesme „Geni kameni“, u kojoj se nalaze stihovi “Loša bila četrdeset peta, rasula nas preko svijet“, čime se aludira na sudbinu članova ustaškog pokreta NDH nakon završetka Drugog svetskog rata. U pesmi se aludira i na „plavu krv i belo lice“ Hrvata, što su opisi koji su nacisti koristili za arijevsku rasu.

Hrvatski portal Index je krajem 2003. godine objavio članak u kojem tvrde kako je Tompson pevao pesmu pod nazivom “Jasenovac i Gradiška stara”, u kojoj se slavi ustaško ubijanje Srba u NDH.

Iako je Tompson kasnije proširio svoj opus pesama izvan onih koje su inspirisane ratom, njegov imidž kao pevača „Domovinskog rata“ je i dalje zacementiran, a često je pevao i na mitinzima protiv izručenja hrvatskih generala Haškom tribunalu.

 

„Sude mi zato sto svoje volim“

Iako srpski mediji predstavljaju Tompsona kao univerzalno voljenu figuru u Hrvatskoj, stvarnost je kompleksnija od toga.

Povodom hrvatskog obeležavanja 20-godišnjice “Oluje” u Kninu je 2015. godine održan njegov koncert, na kome je deo publike nosio ustaška obeležja, a Tompson je koncert otvorio povikom „Za dom spremni“. Šibensko-kninska policijska uprava je zbog toga podnela krivičnu prijavu protiv Tompsona, ali je sud utvrdio da ovaj uzvik nije podsticanje mržnje.

Pre 3 godine predstavnik švajcarske kantonalne vlade potvrdio je odluku gradskog veća Šlierena da se zabrani njegov koncert, a nakon peticije građana isto je uradio i gradonačelnik Maribora.

Kontroverzno je bilo i njegov učešće na dočeku hrvatske fudbalske reprezentacije nakon učešća u finalu svetskog prvenstva u fudbalu. Tompson se pridružio autobusu kojim su fudbaleri Hrvatske išli na doček u centru Zagreba, a kasnije je rekao je da je to bila želja selektora Zlatka Dalića i reprezentativca Luke Modrića. Ovo je izazvalo burne reakcije opozicione partije SDP, koja je istakla da njegovo gostovanje „unosi razdor“ u proslavu uspeha reprezentacije.

Tompsonova pesma “Lijepa li si” je proteklih godina postala nezvanična himna hrvatske fudbalske reprezentacije, a igraču su to naveli kao razlog njegovog učešća na proslavi.

Pre toga je na meti kritika bio i Nenad Fanuk, autor hrvatskog udžbenika iz sociologije, koji je Tompsonovu muziku naveo kao primer postmodernizma, a autor je kasnije naveo da je reč o „ironiji“.

 

„Ne znaju da je istina voda duboka“

Tompson se više puta ogradio od fašizma, a apelovao je i na one koji dolaze na koncerte da se suzdrže od nošenja ustaških obeležja. Ipak, nepobino je da postoji određena doza koketiranja sa najradikalnijim elementima hrvatskog društva, iako je upitno da li ona dolazi iz komercijalnog interesa ili istinskih ubeđenja.

Tompson je bio, a po svemu sudeći će i ostati, figura oko čije prirode hrvatska javnost i dalje nije postigla konsenzus, a puštanje njegove pesme tokom predizbornog skupa HDZ-a najbolje oslikava komplikovane podele u hrvatskom društvu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *