Za bolji život u Srbiji - niži porezi i doprinosi
Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

Lansirali smo našu novu platformu MOJ POREZ – posetite je i proverite koliko tačno poreza plaćate, na šta ga država troši, kao i koji sve porezi postoje u Srbiji. 

Nakon Svetske ekonomske krize 2008. godine koja se prelila i na privredu Srbije, došlo je do značajnog povećanja poreza kod nas. Sada smo u situaciji u kojoj država može da smanji neke od tih poreza da bismo živeli bolje.

 

Poreske reforme do krize 2008. godine

Pojedinačno najveća poreska reforma u Srbiji u poslednje dve decenije bila je uvođenje poreza na dodatu vrednost (PDV) 2004. godine, sa tada dve stope: nižom stopom od 8% na manji broj proizvoda kao što su hrana ili lekovi, i opštom od 18%. Ovo je Srbiju približilo drugim zemljama Evrope koje su sve već bile uvele PDV kao osnovni porez na potrošnju. Druga važna poreska reforma proisticala je iz reforme penzionog sistema, tokom čega su smanjene stope doprinosa sa 33% u 2001. na 22% bruto plate u 2004. godini.

Obe ove reforme bile su samo manji deo većeg reformskog paketa: u penzionom sistemu pooštreni su uslovi za odlazak u invladisku penziju, uvedena je minimalna penzija, povećan broj godina za penzionisanje. U oblasti poreza na promet, sistem je u potpunosti promenjen uvođenjem PDV-a. Za razliku od ovoga, kasnije poreske reforme uglavnom su se svodile samo na promene poreskih stopa što je bilo iznuđeno manjkom para u budžetu, a ne nekim strateškim promišljanjem o tome kako bi sistem trebalo da izgleda.

 

Poreske reforme nakon krize

Kada se kriza 2008. prelila i na srpsku privredu, smanjili su se javni prihodi a povećali se rashodi pa se pojavio visok deficit. Da bi se zapušila budžetska rupa, došlo je do povećanja poreskih stopa. To je bio jedini cilj ovih reformi.

Prvo je povećana stopa poreza na dobit sa 10% na 15%; ali to nije bilo dovoljno pa je povećana i opšta stopa PDV-a sa 18% na 20%, a povećane su i akcize, pre svega na gorivo i duvanske proizvode. Tu je i kratkoročni porez na telekomunikacije od 10% vrednosti računa za mobilni telefon, od koga se srećom brzo odustalo.

Kako rasta privrede nije bilo, a usled rasta poreskog opterećenja, došlo je povećanja izbegavanja plaćanja poreza – šverca pre svega duvana ali i naftnih derivata – nije došlo do povećanja poreskih prihoda. Kao krajnja mera povećana je niža stopa PDV-a sa 8% na 10%, i povučeno je nekoliko poteza u borbi protiv sive ekonomije.

Ni ovo nije urodilo plodom dovoljno da bi se smanjio deficit, te je na kraju fiskalna konsolidacija (čitaj: izbegavanje bankrota) izvedeno preko rashodne strane budžeta – smanjivanjem penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru.

 

Gde smo sada?

Za razliku od situacije od pre nekoliko godina, fiskalna situacija je mnogo bolja i čak se poboljšava: udeo javnog duga u BDP-u se smanjuje, a budžet beleži blagi suficit tj. višak prihoda nad rashodima, a do ovakve situacije dolazi uprkos povećanju rashoda za javne investicije u infrastrukturu.

Ovo znači da je došlo vreme da se rastereti privreda barem na nivo na kojem je bila pre ekonomske krize i povećanja svih poreskih stopa. Ovime bi se ubrzao ekonomski rast i podržalo otvaranje novih radnih mesta.

Ovo smanjenje prihoda finansiralo bi se iz očekivanih budućih poreskih prihoda – ako bi se javni rashodi zamrzli u ovom obimu i samo uskladili sa opštim rastom cena, to bi značilo preko 600 miliona evra u narednoj godini koji bi mogli da se iskoriste za smanjenje poreskih stopa. Moguće je naravno i smanjenje neracionalnih državnih rashoda, među kojima najviše prostora ima u odeljku rashoda za subvencije koji su u prošloj godini činili preko 1 milijarde evra.

U samo ove dve stavke može se naći dovoljno mogućnosti za ozbiljno rasterećenje privrede, naročito malih i srednjih preduzeća, koje bi činilo jak ekonomski podsticaj razvoju privrede.

 

Pročitajte i: Koje poreze da smanjimo da bismo živeli bolje?

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *