Foto: N1
Poslednja epizoda emisije Utisak nedelje posvećena je aktuelnim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) oko kojih se u medijima i na društvenim mrežama u poslednjih nekoliko nedelja vode žustre rasprave.
Najspornija tačka novih izmena tiče se uvođenja doživotne kazne zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta, što je u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) i predstavlja kršenje člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima čija je Srbija potpisnica i na čije poštovanje nas obavezuje Ustav Srbije. Uvođenjem doživotne kazne zamenjuje se dosadašnja maksimalna kazna od 30-40 godina zatvora, što povlači veći broj izmena u Krivičnom zakoniku.
U pomenutoj epizodi Utiska nedelje mogli smo da vidimo jednog sudiju, jednu doktorku i političarku, i jednog oca tragično nastradale devojčice. I tako otprilike izgleda „javna rasprava“ o ovoj temi – komentari i kritike uglavnom dolaze iz struke, u ovom slučaju od sudije Apelacionog suda u Beogradu Miodraga Majića, dok sa strane predlagača, Vlade Srbije, ne možemo da čujemo argumentovanu odbranu. Umesto toga, „lice kampanje“ postao je Igor Jurić, otac Tijane Jurić i osnivač Fondacije Tijana Jurić od koje je došla inicijativa za uvođenje doživotne kazne bez mogućnosti uslovnog otpusta za najteža krivična dela.
U međuvremenu, sve što možemo da čujemo od predstavnika vlasti jeste pozivanje na broj potpisnika inicijative i usputno prozivanje opozicije zbog bojkota parlamenta. Više o nastupu vlasti i zabludama u vezi sa „Tijaninim“ zakonom čitajte ovde.
Kako je glasanje o ovim predlozima u Narodnoj skupštini zakazano za utorak, 21. maj, razgovarali smo sa dvoje advokata o njihovim očekivanjima u pogledu usvajanja izmena zakona, kao i o ulozi Fondacije Tijana Jurić u čitavom procesu.
Milena Vasić: Inicijativa Fondacije Tijana Jurić je samo populistički izgovor države
Milena Vasić, advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, u razgovoru za Talas objašnjava da je izmene KZ-a početkom godine najavio sam predsednik Vučić:
„Izmene Krivičnog zakonika najavio je još Predsednik Srbije početkom 2019. godine i tada je rekao da će Srbija uvesti „drakonske kazne za učinioce krivičnih dela, ukčljučujući i kaznu doživotnog zatvora“. Već u tom momentu, Predsednik države je prekršio svoja ustavna ovlašćenja, jer predlaganje zakona nije u njegovoj nadležnosti, tako da je odsustvo javne rasprave u ovom kontekstu bilo očekivano.“
Naša sagovornica ocenjuje da je inicijativa Fondacije Tijana Jurić „samo populistički izgovor države da realizuje ono što je neuspešno pokušala 2015. godine, ali se struka usprotivila“ i dodaje da je danas mnogo lakše zanemariti mišljenje struke u situaciji kada Vlada misli da ima podršku ljudi koji su potpisali inicijativu.
Na pitanje zašto je Igor Jurić postao „lice kampanje“ i zašto sa strane predlagača, Vlade Srbije, ne možemo da čujemo pravnike i zvaničnike, Milena Vasić odgovara:
„Odsustvo pravnika koji podržavaju ove izmene moramo razumeti kroz pravila struke i niko ko je pravnog obrazovanja, a zaista drži do svoje profesionalnosti, ne može da izađe u javnost i da kaže da su ove izmene dobre. Niti za žrtve, niti za okrivljene i osuđene u krivičnom postupku.“
Kada je reč o njenim očekivanjima od ishoda čitavog procesa, smatra da nema dileme da će ove izmene biti usvojene u Skupštini, imajući u vidu sliku koju je država stvorila u medijima. Problem će, kako kaže, nastati kasnije:
„Problem će nastati tek primenom zakona kada građani koji su potpisali Narodnu inicijativu shvate da su upotrebljeni da se sveukupna kaznena politika pooštri, što može imati posledice po svakog građanina Srbije, budući da su za veliki broj dela kazne pooštrene. Čak i da ,,nemaju posla sa zakonom”; građani će ove izmene pre ili kasnije osetiti kada država bude iz budžeta plaćala odštete zbog odluka Evropskog suda za ljudska prava, kome će se izvesno osuđeni obraćati.“
Jedina instanca koja može da stane na put ovoj izmeni, objašnjava, jeste Ustavni sud Srbije:
„Budući da je najavljeno nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti budućeg zakona, kada on stupi na snagu, nadam se da će Ustavni sud ovo pitanje shvatiti urgentno i neće dozvoliti da prođe nekoliko godina do donošenja odluke, pošto šteta može biti nemerljiva“, zaključuje.
Pavlović: Podilaženje najgorim populističkim porivima mase za linčom
Advokat Mihailo Pavlović je u razgovoru za Talas razjasnio kakve mogu da budu konkretne implikacije uvođenja doživotne kazne bez mogućnosti uslovnog otpusta, ukoliko Ustavni sud ne oglasi neustavnim ove izmene.
„ESLJP je decenijama unazad izgradio stav da doživotna kazna bez mogućnosti uslovnog otpusta predstavlja kršenje člana 3 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava kojim se zabranjuje mučenje i nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje. Ako ove izmene budu usvojene, ESLJP će, postupajući po pojedinačnim predstavkama lica kojima je izrečena ova sankcija, utvrđivati povredu prava iz člana 3 Konvencije i obavezivati Republiku Srbiju na naknadu štete koja može ići i do nekoliko desetina hiljada evra. Ove naknade će se plaćati novcem iz budžeta Republike Srbije, odnosno našim novcem koji kao poreski obveznici dajemo državi.“
Pavlović dodaje da se lično najviše plaši posledica po ponašanje osuđenika u zatvoru – kako ne postoji veća kazna od izrečene doživotne, kao ni mogućnost uslovnog otpusta, osuđeni nemaju nikakav motiv da se ponašaju primereno, a ništa ih ne sprečava da u zatvoru počine nova krivična dela, s obzirom na to da su svesni činjenice da ionako nikada neće moći da izađu iz zatvora.
Kada je reč o argumentima Vlade Srbije kao predlagača izmena zakona, naš sagovornik ocenjuje da nema ni racionalnih, ni pravnih argumenata koje bi predlagač mogao da iznese.
„Ministarstvo nema nijedan jedini pravni ni racionalan argument za napuštanje višedecenijske prakse ESLJP. Ima emotivne argumente i ističe brojku od 160 hiljada ljudi koji su potpisali inicijativu. U odsustvu pravnih argumenata, ne iznenađuje činjenica da predstavnici ministarstva izbegavaju bilo kakvu javnu debatu na temu ovih izmena zakona. Nedavno smo imali priliku da vidimo gostovanje Državnog sekretara Ministarstva pravde Radomira Ilića na TV PINK3 sa vrlo problematičnim izjavama vezanim za savet Evrope i ESLJP. U tim okolnostima, prepuštanje terena na kojem je trebala da se odvija stručna javna debata o izmenama zakona gospodinu Juriću, u najmanju ruku predstavlja prebacivanje loptice u polje koje ni u kom slučaju ne bi smelo da bude prostor za diskusiju.“
Govoreći o argumentu broja potpisnika, Pavlović kaže da ni 16 miliona potpisnika ništa ne bi značilo jer postoje jasna pravila kojih su članice Saveta Evrope dužne da se pridržavaju – ukoliko je ESLJP zauzeo stav da je određeno ponašanje suprotno članu 3 Konvencije, ne postoji broj potpisa građana koji bi omogućio Srbiji da se ponaša drugačije.
„Ipak mislim da će sudije izbegavati da izriču tako visoke kazne. Ukidanjem kazne od 30 do 40 godina zatvora jedina alternativa je dvadesetogodišnja kazna zatvora ili kazna doživotnog zatvora. U slučajevima kada se sud odluči da izrekne doživotnu kaznu zatvora, biće naročito dužan da ceni srazmeru izrečene kazne izvršenom krivičnom delu. Kada se doživotnoj kazni zatvora doda i nemogućnost uslovnog otpusta, teško da se može pronaći situacija u kojoj bi ijedan sud mogao zaključiti da je tako izrečena kazna srazmerna učinjenom krivičnom delu.“
Čitav nastup Vlade Srbije naš sagovornik ocenjuje kao „podilaženje najnižim porivima mase za linčom“ i kaže da je loše i opasno kada se uđe na taj teren jer je on klizav i pitanje je koji će sledeći masovni zahtev biti uslišen. „To vidim kao izrazito populističku meru, čini se da više ne postoje granice u tom populizmu, a ovo je izgledno najniži nivo do sada.“
Kada je reč o drugim delima za koje će sada biti propisana kazna doživotnog zatvora, Pavlović objašnjava da su takve izmene formalnopravno ispravne, budući da je reč o menjaju kaznene politike u okviru jednog zakona – Krivičnog zakonika – te da je zamena kazne od 30 do 40 godina zatvora novom kaznom morala da povuče veliki broj izmena. Bila je moguća i opcija donošenja posebnog (Tijaninog) zakona ali se to, kako kaže, ne preporučuje, budući da su krivična dela, uz male izuzetke, objedinjena u KZ-u.
Za kraj, Pavlović ističe da se iskreno nada da će Ustavni sud staviti ove izmene zakona van snage, te da do opisanih problema neće dolaziti.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 
Autorka