Koje poreze da smanjimo da bismo živeli bolje?
Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock 

Lansirali smo našu novu platformu MOJ POREZ – posetite je i proverite koliko tačno poreza plaćate, na šta ga država troši, kao i koji sve porezi postoje u Srbiji. 

Iz vizure javnog sektora, važno je da poreske vlasti mogu da sakupe dovoljno sredstava za funkcionisanje državnog aparata i finansiranje javnih usluga – plate zaposlenih, penzije, za funkcionisanje škola i bolnica, građenje puteva itd. Međutim, istovremeno je važno i da država kreira ambijent u kome preduzeća i pojedinci mogu da nesmetano kreiraju novu vrednost, rastu i zapošljavaju. Ovo se često previđa, ali svaki dinar koji država ubere kroz porez znači jedan dinar manje koji je preduzeće moglo da iskoristi za investicije i razvoj.

Zato nije čudno da se zemlje koje imaju niske poreze brže razvijaju od drugih, pod uslovom da su im druge polazne osnove iste. Male razlike u ekonomskom rastu na kratak rok deluju nevažno, ali na srednji i dugi rok su velike kao planina: zato što je Rumunija tokom dve decenije imala višu stopu rasta od Srbije, sada je prosečna plata u Rumuniji značajno viša nego u Srbiji. Sa rastom od 1% godišnje, možemo da očekujemo da će neko ko se nedavno zaposlio da ode u penziju (npr. za 40 godina) sa otprilike upola većom platom nego kada je počeo da radi.

Kada bi rast bio 2%, plata bi mu bila više nego duplo veća nego početna. Uz rast od 4%, plata bi mu na kraju karijere bila viša skoro 5 puta nego na početku.

Kao što znamo, za ekonomski rast nije dovoljno samo imati niže poreze: potrebno je napraviti celo poslovno okruženje takvim da se olakša poslovanje. To znači smanjenje troškova administracije, sigurnost sporovođenja ugovora i zaštita imovine pred zakonom. Ako to nedostaje, prosto smanjenje poreza neće imati podjednako jak uticaj na odluke preduzeća da investiraju i zapošljavaju.

Važne su i druge stvari: koliko je obrazovana radna snaga – da li je moguće pronaći radnike potrebnih profila i kolika su njihova znanja, da li postoji neophodna infrastruktura kao što su putevi, dalekovodi i gasovodi.

Nijedna privreda se do sada nije razvila povećanjem poreskih stopa, već uprkos njima. Prema rečima Vinstona Čerčila: “Očekivanje da će se neka država razviti putem povećanja poreza je isto kao da neki čovek pokušava da se podigne tako što vuče ručke kofe u kojoj stoji.“

Kada se ispune osnovne uloge države – javni red i mir, sudovi i administracija, putevi i pruge, škole i bolnice, što je u Srbiji već slučaj, mada je kvalitet ovih javnih usluga prilično upitan, ostaje dovoljno prostora da se poreske stope smanje.

 

Koje poreze prvo smanjiti

Najpametnije bi bilo smanjiti stope onih poreskih oblika koji najviše utiču na ekonomski rast. Porez na kapital kao najmobilniji faktor proizvodnje bi bio prvi izbor, ali poreske stope su već dovoljno niske u međunarodnom poređenju da to ne predstavlja neku prepreku poslovanju u Srbiji.

Stoga su najbolji kandidat za smanjenje poreskog opterećenja nameti na rad – porez na zaradu i socijalni doprinosi.

Ovime bi se olakšalo otvaranje novih radnih mesta, a domaća privreda bi usled nižih troškova proizvodnje postala konkurentnija u inostranstvu, što bi uticalo na rast izvoznih potencijala. Ovo bi posebno pozitivno uticalo na rad (pretežno domaćih) mikro, malih i srednjih preduzeća jer u njihovoj strukturi troškova rashodi za plate čine značajniji udeo nego što je to slučaj kod velikih (pretežno inostranih) preduzeća.

Takođe, najbolji slučaj bio bi povećanje neoporezivog dela zarade jer bi to malo više rasteretilo najniže plate – ne zaboravimo da je među strukturno dugoročno nezaposlenim ljudima u našoj zemlji najviše onih sa niskim kvalifikacijama (nezavršena osnovna ili samo osnovna škola) a to su uglavnom pozicije gde ovi ljudi nalaze zaposlenje.

 

Pitanje svih pitanja

Najvažnije pitanje koje se postavlja pred nama je šta možemo da uradimo da bi se povećala produktivnost privrede, a time i rast plata. Ako se ne stvore preduslovi da privreda radi slobodnije i kreira novu vrednost, što ne bi odmah stvorilo plate kao u Nemačkoj ali bi stvorilo mogućnosti da plate rastu i približe se nemačkim, trendovi iseljavanja mladih samo će se nastaviti, a Srbija će postati zemlja ljudi koji pod stare dane uče strani jezik da bi pričali sa unucima.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *