Foto: N1
Na šta pomislite kada čujete „Tijanin zakon“? Sasvim izvesno na Tijanu Jurić, tragično silovanje i ubistvo petnaestogodišnje devojčice, užasan zločin koji izaziva osećaj besa, želju za osvetom, svest o bespomoćnosti i strah za život i bezbednost sopstvene dece. I to je sasvim opravdano.
Problem, međutim, nastaje kada se ovako snažne emocije upotrebe u političke svrhe, čemu ovih dana nesumnjivo svedočimo. Bilo da je reč o stvarnoj nameri usvajanja izmena i dopuna Krivičnog zakonika, ili o strategiji dodatnog napada na opoziciju koja bojkotuje parlament, vladajuća većina i te kako uspeva da instrumentalizuje osećanja javnosti o ovom pitanju.
Da podsetimo – trenutno se na dnevnom redu Narodne skupštine nalaze izmene i dopune Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) što, između ostalog, podrazumeva uvođenje kazne doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta za najteža krivična dela. Umesto uslovnog otpusta, ostavljena je mogućnost pomilovanja od strane predsednika republike, a ovim izmenama u potpunosti se zamenjuju dosadašnje kazne za najteža krivična dela, od 30 do 40 godina.
Kako najveći deo opozicije bojkotuje institucije, pa samim tim i sednice Narodne skupštine, osim retkih izuzetaka opozicioni poslanici ne učestvuju ni u ovoj raspravi. To je dalo prostora vladajućoj većini da poznatom zamenom teza dodatno diskredituje opoziciju i prikupi nedeljnu dozu jeftinih političkih poena.
160.000 građana reklo svoje – opozicija štiti monstrume, a mi decu
„Neka dođu da javno kažu da su protiv “Tijaninog zakona“, da to čuju građani. Ja nemam moralnu dilemu kao poslanici koji nisu prihvatili poziv da uđu i podrže inicijativu 160.000 građana Srbije. Nemam dilemu da li je važniji zakon ili zaštita ljudskih prava monstruma”, izjavila je predsednica parlamenta Maja Gojković.
Posebno je prozvala Boška Obradovića, Tatjanu Macuru i Dijanu Vukomanović koji su do sada, kako kaže, glasno bili za porodične vrednosti, odnosno prava dece, a u orkestriranu kampanju uključili su se i ministarka pravde Nela Kuburović, šefovi poslaničkih grupa SNS i SPS Aleksandar Martinović i Đorđe Milićević, kao i narodni poslanik Marijan Rističević.
Vladajuća većina se sada popela na lažni moralni pijedestal i sa njega uzvikuje broj građana koji je potpisao peticiju Fondacije Tijana Jurić za uvođenje doživotne kazne bez uslovnog otpusta. U nedostatku boljih argumenata, ili možda uz svest o tome koliko će argument brojnosti odjeknuti, predstavnici vlasti se danima unazad pozivaju na ogroman broj građana koji je podržao ovu inicijativu.
Naravno da volja građana predstavlja važan faktor, ali je ovoga puta reč o ozbiljnom i kompleksnog pravnom pitanju koje ne može da bude prepušteno samo volji naroda. Da može, a sudeći po već poznatim komentarima na internet portalima, validno bi bilo i zagovaranje najgoreg sadističkog mučenja ubica i silovatelja na gradskim trgovima.
Tijanin zakon je već usvojen 2015. godine
Nakon ubistva Tijane Jurić, još 2015. godine usvojen je kolokvijalno poznati „Tijanin zakon“ – izmene Zakona o policiji koje predviđaju da potraga za nestalim licima počinje odmah po prijavljivanju nestanka, bez odlaganja.
Kako najnovija inicijativa za uvođenje doživotne kazne bez uslovnog otpusta dolazi od Fondacije Tijana Jurić, 4 godine kasnije usvajanje problematičnih izmena predstavnici vlasti i, posledično, mejnstrim mediji, ponovo nazivaju Tijaninim zakonom.
Maja Gojković je izjavila da je zapravo reč o drugom delu „Tijanine inicijative“ kojom se zaokružuje čitav predlog Tijaninog zakona, piše Danas.
Dok je usvajanje izmena Zakona o policiji prošlo bez prevelikih rasprava unutar stručne javnosti, aktuelne izmene i dopune KZ i ZKP izazvale su snažne reakcije stručnjaka, kao i Komesarke Saveta Evrope. Stavljanjem ove dve grupe izmena zakona u isti koš, u javnosti se stvara lažna percepcija „Tijaninog zakona“ kao objedinjenog akta koji je u svim aspektima benigan, neophodan i poželjan. A daleko je od toga.
Šta je sve sporno u novim izmenama zakona
Preko 300 predstavnika struke – pravnika, advokata, nastavnika i organizacija – potpisalo je peticiju pod nazivom „Struka protiv kazne doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust“ u kojoj je najveći fokus upravo na nemogućnosti uslovnog otpusta. Potpisnici ukazuju na dugogodišnju praksu Evropskog suda za ljudska prava koja je u suprotnosti sa najavljenim merama, a dodatno ističu da opcija pomilovanja od strane predsednika republike nije zadovoljavajući mehanizam za razmatranje opravdanosti izdržavanja doživotne kazne.
Odgovor Ministarstva pravde na ovo bio je očekivan – jednu peticiju je potpisalo preko 150 hiljada ljudi, a drugu samo 375. Na stranu činjenica da je reč o struci.
Kada je reč o samoj funkciji kazne, postavlja se pitanje šta se tačno postiže doživotnom kaznom bez uslovnog otpusta. Ukoliko osuđeni nema mogućnost izlaska, samim tim nema nikakav podsticaj da promišlja svoje postupke, a ne mora od strahuje od posledica ponašanja u zatvoru jer tehnički ne može da dobije veću kaznu od one koju već odslužuje. O resocijalizaciji u ovom slučaju nema reči, budući da osuđenici nikada više neće živeti izvan zatvora – osim ako to ne bude po volji predsednika države.
Govoreći o ovom problemu, naučna savetnica Instituta za uporedno pravo Nataša Mrvić Petrović je u izjavi za Danas istakla da ne postoji velika razlika između toga i smrtne kazne.
„Kod sankcije doživotnog zatvora u prvi plan dolazi do izražaja primena odmazde i ispaštanja, suprotno ideji resocijalizacije učinioca. Doživotni zatvor, bez uslovnog otpusta, znači „smrtnu kaznu na rate“, koju neki kriminolozi smatraju surovijom od smrtne kazne“, piše list Danas.
Sve ovo svakako otvara i pitanje ekonomskih implikacija, posebno imajući u vidu stanje u zatvorima širom Srbije.
Jedna od najspornijih izmena za koje je javnost saznala zahvaljujući Otvorenom parlamentu tiče se i uvođenja doživotne kazne za dela koja zaista nemaju veze sa inicijativom Fondacije Tijana Jurić:
„Kazna doživotnog zatvora propisana je i za druga krivična dela – ubistvo predstavnika najviših državnih organa, kao i za slučajeve drugih teških dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje i za krivična dela genocida, zločina protiv čovečnosti, kao i težih oblika ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, ratnog zločina protiv ranjenika i bolesnika, ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika i drugih ratnih zločina“, navodi Otvoreni parlament. Sasvim očekivano, ove izmene izazvale su zabrinutost u pogledu različitih zloupotreba, a posebno u kontekstu urušenih institucija i generalnog nepoverenja u pravni sistem Srbije koje trenutno preovladava.
Posebnu pažnju treba obratiti na posledice koje ove izmene imaju na druga krivična dela, na šta upozorava Autonomni ženski centar.
Ovim se spisak spornih tačaka ne završava, o čemu je bilo reči u brojnim medijima:
Slučaj Tijane Jurić u avgustu 2014. bio je jedan od strašnijih u novijoj istoriji Srbije i već je imao uticaja na promene domaćih zakonahttps://t.co/kibAoI48OG
— BBC NEWS na srpskom (@bbcnasrpskom) May 16, 2019
Valjda će Evropa reagovati – reagovala, pa ništa
Jedan od najzastupljenijih argumenata protiv najavljenih izmena KZ i ZKP tiču se neusklađenosti sa mišljenjima Saveta Evrope čija je Srbija članica od 2003. godine.
Komesarka SE Dunja Mijatović uputila je ovim povodom pismo ministarki pravde Neli Kuburović u kojem ističe da „vlasti u Srbiji treba da obezbede da je ova ili bilo koja buduća zakonodavna inicijativa potpuno u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava“. U pismu se dalje navodi da kazna doživotnog zatvora mora da ima mogućnost smanjivanja kako bi bila u skladu sa članom 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima – kako je Srbija članica SE, ova Konvencija je za nas obavezujuća.
Kada je reč o različitim malverzacijama vlasti, deluje da smo davno odustali od nade da će „Evropa ili međunarodna zajednica reagovati“. Međutim, sada jedna zvaničnica Saveta Evrope izražava zabrinutost zbog uvođenja doživotne kazne bez mogućnosti uslovnog otpusta, što treba da bude jasan signal da je zaista reč o spornom zakonu.
A kako je reagovala vlast? „Vrhunsko licemerje, bezobrazluk i neznanje“, ocenio je Mijatovićkino pismo Aleksandar Martinović, šef naprednjaka u Skupštini. Za sada ne postoje naznake da će se od najavljenih izmena odustati, što potvrđuje i Maja Gojković kada kaže da očekuje da će „Tijanin zakon“ biti usvojen sledeće nedelje.
Imajući u vidu kompleksnost najnovijih izmena i dopuna, kao i neuvažavanje druge strane u „javnoj raspravi“ (jer javna rasprava suštinski nije održana) o njihovom uvođenju, ostaje da se nadamo da će, pod bilo kakvim opravdanjem, usvajanje i stupanje na snagu biti obustavljeno, ili bar odloženo dok se u obzir ne uzmu prigovori struke.
Pročitajte i: Šta opozicija misli o uvođenju doživotne kazne?
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 