Koliko nam država uzima od plate?
Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock 

Lansirali smo našu novu platformu MOJ POREZ – posetite je i proverite koliko tačno poreza plaćate, na šta ga država troši, kao i koji sve porezi postoje u Srbiji. 

Rad, rad, rad i samo rad. Najveći broj nas mora da radi da bi preživeo, i priuštio sebi i našim najbližima ono što nam čini zadovoljstvo. Kada radimo poštujući propise, mi na prihode od rada plaćamo poreze i doprinose. Dok u nekim drugim zemljama poslodavac i radnik kada pregovaraju o plati pričaju o bruto iznosu, kod nas je gotovo uvek u pitanju neto iznos plate – ona suma koju nosimo kući. Usled toga većini ljudi jeste nejasno koliko zapravo država opterećuje plate.

Kolika je prosečna plata u Srbiji (na stranu tema da li je prosečna plata dobar ili loš pokazatelj standarda života)?

 

Prosečna neto plata 52.400, a “bruto 2” 85.000 dinara

Statistika kaže da je neto plata 52.400 dinara u februaru 2019. Ali ovo nije sve, statistika takođe kaže da je bruto plata veća, i da iznosi 72.600 dinara. Razlika je u porezu na dohodak i socijalnim doprinosima koji se plaćaju na teret radnika.

Međutim, ni ovo nije sve, pošto i poslodavac mora da plati dodatne socijalne doprinose, pa je ukupna prosečna plata (ono što se često u žargonu čuje kao Bruto 2) u Srbiji 85.000 dinara. Ovo je mnogo više nego što je ono što se zaista odnese kući, zar ne?

Ali tako je svuda, nije samo kod nas! Hajde da prođemo malo kroz ovaj argument.

Na prvi pogled deluje da Srbija ne odskače u odnosu na druge zemlje po fiskalnom opterećenju zarada. Blizu smo proseka, kaže statistika.

 

Izvor: Deloitte

 

To jeste tačno, ali ima zemalja koje su nam geografske bliske a gde je opterećenje značajno niže, kao što su Albanija, Makedonija ili Bugarska. One su nam bliže i po nivou ekonomskog razvoja, nego npr. Mađarska ili Slovenija. Drugi problem jeste da veliki broj zemalja u Evropi ima sintetički sistem oporezivanja dohotka – to znači da se svi prihodi sakupe na jedno mesto, a potom se uračunaju olakšice, pa se naplati porez po određenoj stopi.

Kod nas se porez na dohodak (ne računajući onaj godišnji, koji plaća samo mali broj srećnika sa jako visokim platama) posmatra kao porez na zaradu jer je iz bruto plate isplaćuje poslodavac. Zbog toga inače samo preduzetnici, menadžeri i računovođe imaju svest o tome da plaćaju porez. Ove zemlje uglavnom imaju visoka poreska oslobođenja na određeni nivo dohotka za koji se smatra minimumom, pa još oslobođenja vezana za broj članova porodice koji su izdržavana lica (uglavnom decu), pa je pravo opterećenje zarade u tom slučaju značajno niže. Dok to u Srbiji uglavnom ne važi.

 

Poreski klin pojedinca sa prosečnom platom. Izvor: OECD i kalkulacije za Srbiju.

 

Poreski klin pojedinca koji ima nezaposlenog supružnika i dvoje dece. Izvor: OECD i kalkulacije za Srbiju.

 

Pogledajte na primeru grafikona iznad: uporedite poresko opterećenje pojedinca koji radi za prosečnu zaradu, i par sa dvoje dece gde jedan supružnik radi za prosečnu zaradu, a drugi je nezaposlen. Da li i sada deluje da je opterećenje zarada u Srbiji isto?

 

 

*Tekst je originalno objavljen u septembru 2018 – za maj 2019. korišćeni su ažurirani podaci.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *