Seksualni štrajk - zašto je poznata glumica pozvala na uskraćivanje seksa?

Autorka

Društvo,Vruće teme |
May 14, 2019
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto:Wikimedia Commons

Oni koji su odrasli 2000-ih pamte glumicu Alisu Milano po ulozi veštice Fibi iz serije Čari. Ona je danas  ipak manje posvećena glumi, a više političkom aktivizmu što dokazuje i njen poslednji aktivistički predlog: seksualni štrajk.

Milano je na svom tviter nalogu napisala da bi žene trebalo da stupe u seksualni štrajk, kako bi skrenule pažnju na kontroverzni zakon o abortusu koji je donet u saveznoj državi Džordžija. Njen predlog je dobio i kritike i pohvale, ali je upitno koliko on pomaže reputaciji feminističkog pokreta u Sjedinjenim Američkim Državama i borbi za pristup abortusu.

 

Ograničavanje reproduktivnih prava je u porastu

Bez obzira na to da li podržavate pravo na abortus, nepobitno je da sve više saveznih država u SAD pokušava da postavi razne prepreke ženama koje su se odlučile na abortus.

U Alabami će uskoro biti održano glasanje o zakonu koji bi zabranio sve abortuse, osim u slučaju da postoji ozbiljan rizik po život majke. U Teksasu će uskoro biti održana sednica o zakonu koji bi žene koje počine abortus kaznio smrtnom kaznom.

Džordžija je četvrta savezna država koja je usvojila zabranu abortusa nakon šeste nedelje trudnoće, a još nekoliko drugih država planira da donese slične zakone.

Iako ovaj zakon još nije stupio na snagu, velike su verovatnoće da će se ocena njegove ustavnosti naći pred Vrhovnim sudom, što podržavaoci zakona i ističu kao nameru. Oni žele da preispitaju odluku Vrhovnog suda kojom je 1973. godine legalizovan abortus, a nadaju se da će konzervativne sudije koje su trenutno u većini prihvatiti da čuju njihov slučaj i da će poništiti odluku iz 1973.

Upravo ovo je podstaklo Alisu Milano da na svom nalogu pozove na seksualni štrajk žena . „Zaslužile smo pravo na naše seksualno zadovoljstvo. Ali setite se i da pokušavaju da nam oduzmu pravo na pristup kontroli trudnoće. Ako zatrudnite i želite da iskoristite pravo da birate svoju sudbinu i zdravlje, možete završiti u zatvoru“, napisala je Milano u nizu tvitova.


 

Kritike ideje o seksualnom štrajku su mnogobrojne

S obzirom da je u pitanju jako poznata ličnost i jako kontroverzan predlog, kritike ideje o seksualnom štrajku su brojne i dolaze iz više uglova.

Prvenstveno je problematična ideja „kažnjavanja“ specifičnih muškaraca sa kojima su žene u emotivnoj vezi, iako nije jasno kako su oni doprineli donošenju zakona u jednoj saveznoj državi. Ovo podstiče antagonizam među polovima, gde se druga strana smatra automatski krivom zbog donošenja neke politike koja je potencijalno loša za žene. Nejasno je kako ovo doprinosi stvaranju šire koalicije gde će se i muškarci boriti za prava žena.

Antagonizam koji ovaj predlog stvara postaje još više problematičan kada uzmemo u obzir da veliki broj žena ne podržava pravo na abortus iz različitih razloga. Abortus nije pitanje u kom su žene jedinstvene protiv udruženih muškaraca, već pitanje u kom se različiti moralni argumenti sučeljavaju.

Druga kritika se svodi na obrazloženje da  je ovo jedini način da se žene zaštite od potencijalne trudnoće i ograničavanja prava na abortus. Suzdržavanje od seksa je ideja koju su dugo promovisali hrišćani i konzervativci u Americi kako bi se sprečio veliki broj trudnoća tinejdžerki. Međutim, ova politika se pokazala kao izrazito neefikasna i predlagati apstinenciju od seksa u 21. veku nije efikasno sredstvo borbe za pravo na abortus.

Poslednji problem sa seksualnim štrajkom jeste percepcija koja se stavlja na #MeToo pokret u Americi. Milano je jedan od pokretača ovog pokreta, koji je uspeo da podstakne milione žena širom sveta da podele svoje iskustvo seksualnog uznemiravanja. Međutim, Milano je sada optužena za elitizam i neozbiljnost, a svaka njena akcija koja se tiče prava žena utiče i na širu percepciju feminističkog pokreta. Da bi ovaj pokret uspeo, on mora biti shvaćen kao ozbiljan i realističan, a Milano je pozivom na seksualni štrajk pokazala da je njena impulsivnost i želja za promocijom preovladala nad širim interesima pokreta.

Seksualni štrajkovi mogu da uspeju, ali retko

Iako nije uobičajeno, postoje istorijski presedani za seksualne štrajkove. Aktivistkinje u Keniji su 2009. godine organizovale sedmodnevni seksualni štrajk kako bi izvršile pritisak da se uspostavi bolji odnos između tadašnjeg predsednika i premijera nakon izbora. Hiljade žena je učestvovalo u ovom štrajku, a on se završio zajedničkom molitvom gde su predsednik i premijer pristali da rade na tome da prevaziđu međusobne razlike.

Oko 300 žena u delu Kolumbije je nakon 3 meseca seksualnog štrajka uspelo da se izbori za izgradnju deonice puta koja im je bila neophodna. Čak 27 kilometara puta je bilo završeno nakon ovog protesta na opšte iznenađenje žena koje su učestvovale u štrajku.

Iako je seksualni štrajk efikasan način da se privuče pažnja na određeni problem, borba za dostupnost abortusa treba da se vodi na drugačiji način, kroz napor da se promeni mišljenje druge strane ili kroz pritisak na zakonodavce u problematičnim zemljama. Poznate figure poput Alise Milano svoju slavu mogu da iskoriste na pozitivan način, ali je seksualni štrajk odličan primer kako jedna nepromišljena akcija može učiniti da čitav pokret žena bude predmet ismejavanja.