Aneksija Krima iz ugla jedne bake – Intervju sa rediteljem Aleksandrom Mihalkovičem
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Beldocs promo

Talas je medijski partner ovogodišnjeg Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs – objavljujemo intervju sa Aleksandrom Mihalkovičem, rediteljem filma “Moja Baka sa Marsa”.

U dokumentarnom filmu reditelja Aleksandra Mihalkoviča (Alexander Mihalkovich) protagonistkinja filma je njegova baka Zina koja se nakon penzije preselila na Krim. Vesela i zapovednički nastrojena, ona je uvek bila ta koja je držala veliku porodicu na okupu. Nakon ukrajinske revolucije i pripajanja Krima Rusiji, dolaziti joj u posetu postalo je beskrajno komplikovano. Porodica se razdvojila, Krim se pretvorio u „udaljenu planetu“ poput Marsa, a njegovo okruženje postalo je neprijateljsko prema baki.

Film o njenom životu u novom okruženju prikazan je u okviru dvanaestog izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma koji se održava od 8. do 15. maja u više bioskopskih dvorana, a u okviru selekcije Breeze, programa blagih i duhovitih filmova. Tim povodom, razgovaramo sa rediteljem filma o inspiraciji da snimi dokumentarac o svojoj baki.

 

Kako ste došli na ideju da snimite film o vašoj baki?

Projekat sam započeo 2013. godine, kada sam pripremao svoj prijemni rad za DocNomads Joint Masters. U to vreme počela je revolucija u Ukrajini i dobio sam interesantnu ideju da istražim uticaj revolucije na živote običnih ljudi. Taj film od tri minuta je bio prilično sladak. Nekoliko meseci nakon mojih studija, Rusija je aneksirala Krim i započela rat na istoku Ukrajine. Babuška se nikada nije složila sa političkom situacijom i započela je sopstveni sukob na mini frontu svog pro-ruskog susedstva.

Odlučio sam da nastavim da posmatram karakter i okruženje i planirao sam da film bude moj diplomski rad. Međutim, tada sam živeo u Briselu i istovremeno radio na projektu o terorizmu i bio sam uhapšen pod sumnjom da se bavim terorističkim aktivnostima. Policija mi je oduzela svu opremu. Morao sam da podnesem još jedan film za završni rad. Nakon studija ponovo sam pokrenuo projekat uključivši producenta i snimatelja. Morali smo na izlete na Krim i snimali smo po deset sati. Trebalo nam je nekoliko meseci da izmontiramo film.

Takođe mogu reći da je ovaj film bio moj način da održim vezu sa mojom bakom. Starenje je veoma teško i za moju baku je još teže zbog trenutne situacije. Rođaci pokušavaju da pomognu, ali oni i dalje drže distancu, posebno zato što danas nije lako doći do Krima, a danas je odlazak tamo četiri ili pet puta skuplji. Mislim da je snimanje moje bake bila nesvesni način da joj se približim.

 

Alexander Mihalkovich

 

Snaga porodice probija sve granice koje postavlja politika. Da li je to bila poruka iz vašeg filma? Šta ste želeli da postignete ovim filmom?

Ne mislim da je to ispravna interpretacija poruke filma. Pokušao sam da naglasim aspekt usamljenosti starih ljudi, koji je postao nepodnošljiv usled političke situacije. Film govori o maloj ljudskoj figuri koja se ne može suprotstaviti globalnim promenama. Istovremeno, ona pripoveda o svojoj porodici, koja pokušava da izmisli razloge za minimiziranje njihove interakcije sa njom. Takođe sam želeo da razgovaram o izboru i kako ljudi u bilo kom uzrastu moraju to da rade samostalno.

 

Videli smo da je baka Zina prilično mudra žena. Koje su najvažnije životne lekcije koje ste naučili od nje?

Naučila me je hipohondriji, tvrdoglavosti i neprestanom optimizmu prema životu.

 

Kakva je bila reakcija Bake Zine na ovaj film?

Nisam video baku od septembra 2018. godine, tako da nisam imao priliku da joj još uvek pokažem film, ali planiram da je posetim ovog leta i da joj tada pokažem.

 

Kadar iz filma “Moja Baka sa Marsa”; Beldocs promo

 

Kako je publika reagovala na vaš film? 

Bio sam prisutan samo na jednoj od projekcija – tokom premijere u Jihlavi. Sve je počelo sa tehničkim izazovima – operater je pustio drugačiju verziju filma. Morao sam da izađem sa projekcije, i nisam imao hrabrosti da se vratim u dvoranu za prikazivanje. Nastavio sam da gledam film kroz mali prozor iz projekcione kabine. Sigurno mogu reći – niko nije napustio dvoranu. Pitanja i odgovori (Q&A) su pokazali da publika voli junakinju, njen pozitivizam i veštine za rešavanje problema. Osim toga, bili su radoznali da vide kako se u ovoj oblasti sada živi, sa antropološke tačke gledišta. Bili su radoznali da vide političku situaciju kroz univerzalne priče o usamljenosti i starenju.

 

Kakvi su vaši planovi za naredne projekte?

Većina mojih projekata, uključujući i foto-projekte iz prošlosti, povezani su sa mojim ličnim iskustvima. Trenutno radim na dva projekta – jedan je o maltretiranju i ubistvima u post-sovjetskoj vojsci (služio sam u beloruskoj vojsci pre nekoliko godina). Pre mesec dana na festivalu Go East osvojili smo nagradu za istraživanje. Moj drugi film govori o savremenim kubanskim reformama kroz prizmu Soy Kube. Ovaj projekat je dobio poziv za venecijanski festival Giornate degli Autori. Međutim, susrećem se sa jednim velikim ograničenjem – nedostatkom bilo koje vrste finansiranja.

 

Trejler filma “Moja Baka sa Marsa”:

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *